Tree (80) je radio u Stonewall Innu 45 godina i jedan je od retkih koji su bili prisutni te večeri kada je počela gej revolucija, a da su još uvek s nama. On je bio gost ovogodišnje Parade ponosa Beograda gde je razgovarao sa mladima i prenosio im svoje iskustvo. Sreli smo se u hotelu „Square Nine“ na Studentskom trgu gde smo razgovarali o prošlosti, sadašnjosti, ali i budućnosti. Pre razgovora morao sam da razrešim dilemu njegovog imena. Kako mi je objasnio, on je samo Tree (Drvo) i uveo je tu prepoznatljivost samo po imenu mnogo pre Madone i Cher!

Stonewallska pobuna je postala legenda i kao svaka legenda postoje preterivanja. Da li možete da mi kažete neke priče koje nisu tačne?

Marsha P. Johnson nije bacila prvi kamen. Svi govore da jeste, ali se kasnije saznalo da nije jer nije bila tamo. Ne postoji Stonewall auto. Ljudi su govorili da je postojao automobil koji je konfiskovala policija, kadilak iz 1969. godine. Ljudi ga voze tokom gej parade i na njemu piše „The 1969 Stonewall car“ ali je i to izmišljeno. Time magazin i New Yorker su napisali da je to izmišljotina. Postoje različite priče ljudi koji su bili tamo, jer su bili u različitim delovima bara. Sve ostalo što sam pročitao je istinito. Knjiga Davida Cartera „Stonewall: The Riots that Sparked the Gay Revolution“ je 90 odsto onoga što se desilo te večeri. Takođe, nije bilo zbog Judy Garland.

Legenda kaže da su se te večeri gejevi okupili u Stonewall baru kako bi žalili zbog smrti Judy Garland i da je zbog toga izbila pobuna?

Ne. Pobuna se desila jer su policajci bili odvratni i počeli da udaraju i guraju ljude. Zato što su bacali drogu na pod ispred ljudi i govorili ovo je tvoje. Napravili su grešku jer su dirali pogrešnu osobu. Finog gospodina sa brkovima za koga se ispostavilo da je lezbejka po imenu Stormé DeLarverie. Ona je bila imitatorka muškaraca.

Da li ste gledali film Stonewall u režiji Rolanda Emmericha?

Isključio sam ga posle pet minuta.

Zašto?

Ništa što je prikazano u tom filmu nije istina. To je njegova verzija događaja, a da nije pitao nikoga ko je u tome učestvovao. Google je planirao privatnu projekciju filma i onda su saznali da sam pozvan na tu projekciju i oni su je otkazali, jer su znali da ću negodovati.

Šta je po vašem mišljenju najveći problem tog filma?

Izbelili su situaciju. Uzeli su malog strejt glumca da bude glavna zvezda. Ništa nije bilo istinito. Izbacivač Ed Skull Murphy nije bio menadžer Stonewall Inna već bara Peter Rabbit. On je bio doušnik za mafiju i za policiju. Uhvaćen je sa mladim dečkom i oni su ga ucenili da potkazuje druge ljude kako ga ne bi gonili. Mafija je takođe saznala, te je krenuo da bude dupli doušnik sve do svoje smrti. Kada bi policija planirala da napravi raciju u baru on bi obaveštavao mafiju.

Šta mi možete reći o ulozi Marshe P. Johnson i Sylvie Rivere u pobuni?

Kada sam prvi put upoznao Sylviu Riveru ona je bila dreg kraljica. Kasnije se identifikovala kao transrodna. Marsha P. Johnson je bila dete ulice koja nije imala ništa, ni novca, ništa… Jedan moj prijatelj ju je primio da živi kod njega neko vreme kako ne bi bila na ulici. Kada bi bilo loše vreme puštali su ih u Stonewall bar. Ona je bila aktivistkinja. Ona i nije bila transrodna, više je nosila ženske šešire. Bila je malo luda ali zabavna. Sylvia je bila dobra osoba ali se mi tada nismo toliko družili s njima. Moji prijatelji i ja smo iz pedesetih i šezdesetih i nismo znali šta je dreg kraljica. U baru smo bili podeljeni u grupama, koje bi igrale zajedno, ali se nismo družili. U baru bi se javili jedni drugima, ali na ulici ne, jer bi neko mogao da nas vidi i da kaže mojoj majci. Mnogi ljudi me pitaju da li su bili tu te večeri, ali ih ja nisam video. Mnogi smatraju da je Marsha P. Johnson bacila prvi kamen ali to nije tačno. To je i Marsha rekla, da nije bila prisutna, da je zakasnila i došla kada je sve već bilo gotovo.

Stonewall je danas turistička atrakcija. Svi odlaze da se slikaju tamo… Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Godinama unazad ljudi dolaze da se slikaju ispred bara, ali nisu ulazili. U šali govorim da dobijem novčić za svakog ko se slikao ispred Stonewall bara bio bih jako bogat čovek. Ljudi dolaze sami pa se slikaju, pa dolaze turističke grupe pa se slikaju. Neko im tu govori o istoriji i pola izgreši jer su mladi i ne znaju. Otkada je Obama proglasio Stonewall Inn za nacionalno obeležje dosta strejt ljudi dolazi. Veoma su gej frendli i nisu došli da osuđuju. Sa nekim strejt parovima sam se sprijateljio te dolaze često jer pravim najbolji Old Fashioned koktel.

Situacija se puno promenila na bolje, ali problem policijske brutalnosti u SAD je i dalje prisutno. Da li možemo da kažemo da je LGBT zajednica zaštićena manjina?

Uvek je bilo dobrih i loših policajaca. Imali smo policajca kome su plaćali da ne zna da je tu gej bar, ali kada bih potrošio sav novac i ne bih imao novca za noćni prevoz on bi mi dao. S druge strane smo imali policajca koji bi voleo da te udari pendrekom po nogama i kaže „marš pederu“. Te noći kada je izbila pobuna nismo imali policajce iz kraja, već iz policijske centrale koji su došli da se obračunaju sa mafijaškim gazdama. I danas imamo dobre i loše policajce u Njujorku, ali imamo i organizacije LGBT policajaca koji marširaju zajedno s nama na gej paradi u svojim uniformama i gej zastavama.

Pojedini članovi LGBT zajednice smatraju da policiji ne treba dozvoliti da maršira zajedno s vama?

Mi smo ponosni što oni marširaju s nama jer se time pokazuje da smo dosta napredovali, dok mahom pripadnici trans zajednice se protive tome, što je njihovo mišljenje. Policajac koji je vodio raciju u Stonewallu se pred svoju smrt izvinio LGBT populaciji, dok se pre nekoliko godina komesar policije izvinio u ime svih policajaca zbog racije u Stonewallu. Mi smo prihvatili to izvinjenje, ali postoje ljudi koji su odlučili da budu ljuti na sve i ne možeš ih usrećiti.

Video sam vašu fotografiju sa Madonom u Stonewall Innu. Mnoge pevačice i slavne ličnosti su danas gej frendli, ali da li vidite sličnost između mafije koja je držala gej barove i volela gejeve zbog njihovog novca i slavnih koji isto vole gejeve zbog njihovog novca?

Mafija je znala da imamo novac pre American Expressa i Macy’s. Oni su nas voleli ali nas nisu razumeli. Mi smo odlazili u gej barove da igramo i da se dodirujemo. Igrali smo sa lezbejkama i feg hegicama, ali kada je stiskavac ako vidite da muškarac igra sa devojkom znate da je strejt. Jednom sam otišao u gej bar koji je vodila mafija, jer su mi rekli da imaju novu pevačicu. Bile su to kasne šezdesete. Bila je to Donna Summer koja je po prvi put nastupala. Svi smo mislili da je dreg kraljica. Kada je Madona počinjala, video sam je u baru u Nju Džersiju koji su vodili moji prijatelji. Tada je nosila crno i krstove. Kada je došla prošle godine u Stonewall Inn podsetio sam je na to i ona mi je odgovorila da ni ona ni ja nismo toliko stari i poljubila me. Dolazila je Tylor Swift, glumci iz serije The Big Bang Theory, Lorna Luft druga ćerka Judy Garland… Nikad ne znate ko će ući u gej bar. Da li možete da pogodite za koju slavnu ličnost me uvek pitaju da li je gej? Velika zvezda!

Ne?!

Da li je Tom Kruz gej? Ne bih znao, nikada nisam imao seks s njim.

Nakon Stonewallske pobune došla je HIV epidemija. Da li možete da vidite sličnosti u ponašanju mladih ljudi tada i danas kada je u pitanju siguran seks?

Prvo, izgubio sam mnogo prijatelja zbog side jer nije bilo lekova. Danas mnogi mladi ljudi imaju seks bez kondoma jer misle da ih PrEP štiti, ali niko ne zna šta će PrEP uraditi tvom telu za pet, deset godina. Uvek govorim mladim ljudima, obrazujte se, praktikujte siguran seks i prekinite da pušite. To su tri važne stvari za mlade generacije.

Dogodio se Orlando i masovno ubistvo u gej klubu. Da li je to rezultat trenutne političke klime?

To su ludaci. Tri meseca pre gej parade u Njujorku došla su ljudi iz nacionalne sigurnosti i policije da razgovaraju s nama iz bara i da nas obaveste da smo pod rizikom jer je 50 godina od Stonewallske pobune. Rekli su nam da se zaštitimo i da radimo tri stvari. Ili da pobegnemo, da se sagnemo ili da napadnemo. Čim su rekli napad, svi su pogledali u mene jer su znali da sam ja od onih koji bi napali. Takođe, meni su rekli da sam pod najvećim rizikom jer su mene mogli da vide na televiziji i u novinama. Orlando je bio strašan, ali da kucnem u drvo gej parada u Njujorku traje više od 12 sati i sve je bilo u redu. Nakon masakra u Orlandu ljudi su bili uplašeni da uđu u gej bar. Imali smo policiju sa mašinkama koja je nadgledala kraj i ljudima je bilo malo neprijatno.

Nakon Obame politička situacija se promenila. Da li je sada otvorena sezona lova na gejeve i da je opet OK da se gejevi mrze?

Sigurni smo u Njujorku, Čikagu, Floridi, Kaliforniji… Imamo jake zajednice, ali nismo sigurni u zemljama biblijskog pojasa. Jednom je došla grupa iz Ohaja da protestuje ispred Stonewall bara. Bilo ih je šezdesetak. Oko njih su počeli da se okupljaju ljudi i bilo ih je sve više i više, da su se unervozili i počeli da beže, ali u pogrešnom smeru i završili su u centru gej zajednice. Nije im bilo lako.

Šta vidite kao najveći problem LGBT zajednice u SAD?

Mislim da u Americi nemamo probleme. Vi ovde imate. Uvek ćete imati ljude kojima će nešto faliti i koji neće biti srećni šta god da uradite. Ali u poređenju sa vama ili arapskim svetom gde vam odseku glavu zato što ste gej, mi imamo sve.

Kad biste bili drvo koje drvo biste bili?

Trenutno je žalosna vrba, ali tvoje usne ga mogu napraviti u moćni hrast.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Više tekstova iz broja 50 – oktobar 2019. možete pročitati na:

5 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.