Homoseksualnost ne dolazi samo u veličini M ili L i nikako ne podrazumeva najnovije Prada cipele. U Americi šezdesetih godina rodio se Bear pokret – zajednica krupnih (krupno znači XXL ili 3XL), maljavih muškaraca iz pre svega radničke klase koji nisu bili spremni da se odreknu svoje muževnosti zarad toga što su gej.

Biti u manjini nikada nije lako. Biti manjina u manjinskoj grupi može da preraste u pravu noćnu moru. Pogotovo ako ste gej. Iako danas većina gej aktivista govori da su gej ljudi zapostavljeni, čini se da je korporativna kultura prevazišla svoju homofobiju i da je itekako prihvatila gej populaciju. Kultura tela, opsednutost lepim dečačkim licima, modom, estradom, svetskim džet setom, stalnim držanjem dijete ili odlascima u fitnes klubove nekako su postale zaštitni znak većine homoseksualaca. Međutim homoseksualnost ne dolazi samo u veličini M ili L i nikako ne podrazumeva najnovije Prada cipele. U Americi šezdesetih godina rodio se Bear pokret – zajednica krupnih (krupno znači XXL ili 3XL ), maljavih muškaraca iz pre svega radničke klase koji nisu bili spremni da se odreknu svoje muževnosti zarad toga što su gej. Na neki način novonastala zajednica je postala potpuna negacija gej stereotipa. Bear ili meda će pre skinuti novi album Linkin Parka nego novu JK. Meda će pre pustiti Transformerse u svom kućnom 3D bioskopu nego što će gledati Gossip Girl. Meda će uvek radije naručiti pivo nego Cosmopolitan. Rečju meda će pored toga sto je gej ipak ostati tipičan muškarac. I naravno u svetu to jako lepo funkcioniše. A kod nas? Pa recimo da je bear pokret u Srbiji nastao zajedno sa dolaskom interneta. Pre toga bear ljudi mogli su se sresti na kruzingu. Najčešće su to bili oženjeni muškarci sa jako dobro razvijenim tehnikama sakrivanja u mainstream društvu. Strategija koja je značila donekle i kukavičluk ali i odbijanje da se išta ima sa Karamelom ili Boškom Jakovljevićem. Pre interneta nije postojalo ime za to stanje. Mnoge mede su to definisale kao volim muževne muškarce, oženjene muškarce, malo sirovije muškarce ili kako god bi probali da sebi predstave šta je to što im se na drugim bear muškarcima dopada. Prvi porno sajtovi donosili su po jednu sliku mede na dan, a bear zajednica nije gotovo uopšte postojala. Vrhunac zajedništva sastojao se u razmeni stotina fotografija sa dlakavim muškarcima i ponekim video klipom od petnaestak sekundi. Čak i same mede nisu znale da li se kaže bear (ber – medved) ili beer (bir – pivo). No stvari su se polako menjale. Od usta do usta ili u našim uslovima od one night standa do sledećeg one night standa bear ljudi su se upoznavali, delili informacije, čitali tekstove čak i na gay-serbia sajtu, pravili profile na www.bearwww.com da bi čitava scena dobila svoje zasluženo mesto u gej zajednici Srbije početkom 2009. godine kada je u Beogradu organizovana prva Bear žurka. Neša B. kaže da je on imao dosta problema u početku. Bear žurke su se uveliko odigravale u svim evropskim gradovima i jedan prijatelj iz Pariza mu je predložio da napravi prvu srpsku Bear žurku. Ali stvari ovde nisu tekle tako glatko. Prvo, vlasnici gej klubova nisu bili zainteresovani za razvoj nove gej scene. Bilo je potrebno dosta para za prostor i obezbeđenje a nije postojala nikakva garancija da li će se na žurci bilo ko pojaviti. Bilo je potrebno dosta priče, ubeđivanja i pre svega puno energije da bi se ta prva žurka napravila. A nakon tog prvog partija mogle su se čuti različite kritike. Od toga da je muzika bila previše alternativna do toga da je bila mnogo komercijalna. Da nije bilo dovoljno ljudi koji su spremni da se upoznaju do toga da su žurke bile raskalašne. Svi su imali komentar ali su se isto tako svi pojavili i dva meseca kasnije na sledećoj Bear žurci. No girls and no fem gays! – moto Bear žurki je mnogima smetao, jer, ako je Bear zajednica u Srbiji diskriminisana od strane ostalih gej muškaraca, postavlja se pitanje da li mede smeju da diskriminišu ostale? Neša B. kaže da zapravo ovde nije reč o diskriminaciji već pre svega o suštinskom proživljavanju fetiša. Iako to nigde nije naglašeno, u suštini Bear party je Fetish party. Kao što neki muškarac ne može da uđe na žurku namenjenu lezbejkama isto tako nema potrebe da žene ili twink muškarci dolaze kod nas. I ovde dolazimo do sledeće velike prekretnice u Bear pokretu u Srbiji. Stvaranju zajednice i izlasku iz domena fetiša i seksualnih sklonosti. Prvi korak u tom pravcu bilo je stvaranje prvog domaćeg bear sajta, ali i osnivanja grupa na većini društvenih mreža. Sa svojom opcijom osnivanja prikrivenih grupa Fejsbuk je postao Next Bear Thing u Srbiji. Ljudi se upoznaju, druže, organizuju sopstvene žurke, posećuju se. Zajednica se danas više nego ikada ne svodi samo na potragu za sopstvenim seksualnim sklonostima već na umrežavanje ljudi koji su rešeni da naprave alternativu postojećem gej mainstreamu. Paradoksalno, manjinska gej zajednica čini se da je na ovom planu uradila dramatično više nego što je postignuto među ostalim gej muškarcima iz Srbije. Jedino pravilo koje postoji jeste da ste krupniji muškarac ili da makar volite krupnije muškarce. Da niste feminizirani i da nemate baš sve pesme Zvezda Granda na telefonu. I bićete prihvaćeni. A to znači da ćete imati prijatelja u svakom gradu u zemlji koji će vam pomoći da se snađete za smeštaj ili makar pristojan Bear hug. Imaćete nekoga s kim možete da razgovarate, osobu koju možete da predstavite roditeljima i ako se niste autovali, društvo za gledanje tenisa uz pivo ili za sedenje na Adi. A taj duh solidarnosti i zajedništva je upravo ono što gej zajednici u Srbiji nedostaje na prvom mestu.


ČITAJTE:  U susret Paradi ponosa