Ko je zapravo Marti Misterija? U pitanju je arheolog, istoričar, pisac, antropolog, avanturista, detektiv (nemogućeg), televizijski producent i voditelj. Rođen je u Njujorku 26. maja 1942. godine ( i dalje se odlično drži dokazujući da su godine samo broj). Diplomirao je antropologiju na Univerzitetu Harvard. Godinu dana nakon toga roditelji mu ginu u misterioznoj avionskoj nesreći i ostavljaju mladom sanjaru gomilu para. Marti se na dve godine seli u Italiju kako bi pohađao firentinsku školu za likovnu umetnost. Zajedno sa najboljim prijateljem (i kasnije najvećim neprijateljem) Sregejem Orlofom (Seržom Orlijem u prijateljskom SSSR-SFRJ prevodu) odlazi u Indiju gde izučava veštinu joge i znanja iz ezoteričnih nauka (a dobija i moćno oružje poreklom sa Atlantide). Nakon povratka u Ameriku piše knjigu „Misterije prošlosti“, koja je postigla veliki uspeh. Usledila su gostovanja na radiju i televiziji, kao i članci u novinama i magazinima. Misterija je postao medijska zvezda. Tokom jednog predavanja na njujorškom univerzitetu 1977. upoznao je prelepu plavušu Dajanu Lombard koja će ubrzo postati njegova verenica. Ako ne računamo verenički staž Paje i Pate Patak ovo je najdugovečnija stripovska veridba ikada jer je trajala sve do 1995. godine kada je DSČM konačno stao na „ludi kamen“. Godinu dana nakon što se verio sa Dajanom Marti upoznaje i svog najboljeg prijatelja i vernog pratioca izuzetno snažnog neandertalca Javu.
Iako je Marti Misterija utro put prodoru ozbiljne fantastike, izuzetno moderne za to doba, u komercijalni, visokotiražni strip koji se plasira na kioske i uprkos tome što je glavni junak stripa humanista i naučnik veoma otvoren za nove ideje ceo „svemir“ u kome se odigrava strip je prilično konzervativan. Marti uvek poštuje zakon i službe bezbednosti (i tek će se Dilan Dog, nekoliko godina kasnije, usuditi da prekorači sa one strane zakona). Marti je beli, anglosaksonski, paterfamilijas, privilegovan i zaštićen od svih društvenih promena koje se dešavaju oko njega. On će da putuje po svetu, dok će Dajana da ga čeka kod kuće (njen socijalni rad je tako često viđena zabava dokonih domaćica), on će da izdaje naređenja dok će njegov crnomanjasti sluga da ga sluša (i služi), on će da se, u jeku Hladnog rata, bori protiv zlikovca istočnoevropskog imena i prezimena. Iako korak napred u konzervativnoj izdavačkoj kući, Marti se, zajedno sa svojim kreatorima, retko kada usuđivao da i sam iskorači iz propisanih i zacrtanih društvenih šablona.
Zato je pravo osveženje bila pojava „velikog ilustrovanog romana u dvanaest knjiga“, kako je sam Alfredo Kasteli predstavio Projekat NAB („Nove avanture u boji“). Sve je započelo kada je Kasteli razrađivao ideju snimanja akcione televizijske serije posvećene avanturama detektiva nemogućeg. Prelazak sa jednog narativnog sredstva na drugo nalaže određene promene. Kasteli je kao model izabrao televizijsku seriju „Šerlok“ u kojoj su autori kao polaznu tačku uzeli originalne romane Artura Konana Dojla, smeštajući ih u današnje vreme i prerađujući biografije protagonista, ali ne menjajući njihove karakteristike i odnose među njima. Radnja je smeštena u Italiju kako bi se smanjili troškovi produkcije, Java je izbačen „jer bi na televiziji lik koji se izražava mumlajući bio suviše komičan“, predugački razgovori bi bili svedeni na manju meru, dok bi pričom dominirali kratki i brzi kadrovi. Od serije nije bilo ništa, ali Kasteli nije želeo da odustane od same ideje tako da je izdavaču predložio strip verziju koja bi sadržala sve ove narativne formule. Tako je nastao „mini-serijal u serijalu“ u kojem, zahvaljujući izdavačkoj kući „Veseli četvrtak“, i ljubitelji stripa u Srbiji mogu da uživaju. U pitanju je nova priča u kojoj se pojavljuju stari junaci u sasvim novim „bojama“. Po uzoru na američke serije na ovom strip serijalu radila je grupa autora koja sebe naziva „Misterijancima“. Ovi „Misterijanci“ su se odvažili na nešto što u dobrom starom stripu Mariju ne bismo mogli da vidimo. Naime, u četvrtoj svesci iz ovog serijala „Melodija koja ubija“ Marti Misterija udružuje svoje snage sa novinarkom (blogerkom) Valentinom Venturom koja je opsednuta misterijama. Ona je postala detektivka nemogućeg nakon što je Marti odbacio ovu titulu. Kako kaže njen urednik Ventura „ima njuh za dobre priče koje se veoma dopadaju dokonim domaćicama“. Uprkos dobrom njuhu ipak je morao da je otpusti jer nije izveštavala o pričama na način na koji je urednik to zahtevao već se bavila činjenicama i istinama (ma koliko one bizarno delovale). Ovo što je zanimljivo sa Venturom i što bi posebno zanimalo čitaoce „Optimista“ jeste njena seksualnost. Autori stripa su se odlučili na nešto nezamislivo ranijim generacijama. Ventura je deklarisana biseksualka i to nedvosmisleno iskače iz svakog stripskog kadra u kome se ona pojavljuje. Od zgodne devojke sa kojom je spavala prethodne noći, preko garderobe, ponašanja, pa sve do flerta sa Martijem kome otvoreno kaže kako „volim žene, TAKOĐE“ Ventura je lik koji definitivno nismo navikli da vidimo na stranicama stripa „Marti Misterija“. Što je najvažnije njena seksualnost nije samo reda radi političke korektnosti već utiče i na samu radnju i njen tok. Da stvar bude sočnija tu si u grupi devojke slavne tajvanske muzičke tinejdž super zvezde Mejmej spremne da ubiju ako im njihova boginja to naredi.
Bilo je vreme da se i vremešni Marti podmladi, osavremeni i da, kao nov, zakorači o u 21. vek. Ovaj novi serijal pokazuje da je ovo bilo moguće.
piše: Milan Aranđelović
