ANKETA: Kada bi naučnici napravili pilulu kojom bi mogao/la da promeniš seksualnost u heteroseksualnu, da li bi je uzeo/la?

Definitivno ne bih, pilula uglavnom “leči”, a ja smatram da sam zdrava i stabilna osoba, srećan gej u nesrećnim okolnostima. Mislim da bi naučnici ipak trebali, ako već pričamo o pilulama da se više skoncentrišu na pronalaženje pilule koja leči mržnju i nasilničke nagone, jer ni na jedan način ne doprinose napretku već vode ka destrukciji, a nagon za destrukcijom je već ozbiljan problem. U toku puberteta bio sam svoj najveći problem jer sam sa jedne strane bio svestan svoje seksualnosti i imao svoje i nagone i hormone, a sa druge strane sam prezirao samog sebe tako da može se reći da sam pokušavao da sebe izmenim, u to doba bih sigurno takvu pilulu prihvatio, tek kada sam napunio 16 godina sam prihvatio svoju seksualnost. Ipak smatram da sam imao na neki način sreće u tome s obzirom da je poznato da dobar procenat gej populacije nikada ne prihvati sebe u punom smislu te reči. Kada sam kao dečak otkrivao svoju seksualnost bio sam jako uplašen i zabrinut jer nisam znao kuda me ta, meni tada nepoznata stvar vodi, da li ću ikada biti prihvaćen i voljen i da li ću ikada prihvatiti i voleti samog sebe. Trebalo mi je mnogo vremena da sam sebe prihvatim i zavolim pa sam očajnički tražio odgovore, čitao sam sve što sam mogao pronaći o seksualnosti i moje malo istraživanje je potrajalo dve do tri godine. Sada sebe mogu nazvati potpuno stabilnim momkom koji je zadovoljan samim sobom i trudim se da uživam u svom životu koliko god je to moguće. Život bi mi zasigurno bio lakši da sam strejt u smislu zakonskih olakšica, manjku diskriminacije sa te strane ali opet postoje problemi sa kojima se svi kao građani suočavamo zajednički i ako bi prvo prihvatili sami sebe i bili sigurniji u sebe mogli bi lakše da prihvatimo i druge. ALEX

Možda bih uzeo jedino zbog toga što nema iskrene ljubavi među homoseksualcima. Mislim da bi mi život bio isti, bez obzira da li sam strejt ili gej, ništa mi u životu nije donelo to što sam gej, a ako bi se autovao bilo bi još teže, bar što se mog posla tiče. NEBOJŠA

Ubiti homoseksualnost jednom tabletom… mislim da treba ubiti naučnika koji to pronađe. Stopiti se sa masom među kojima su podivljali navijači i verski fanatici – NE! Biti gej nije uvek sjajno, ali je ipak posebno. Svet bi bio mnogo siromašniji da nema homoseksualaca. Bilo bi to kao probuditi se u XXI veku bez struje, interneta i mobilnog telefona, nezamislivo! Ne bih da gutam čarobne tablete… suviše sam srećan u šarenom gej svetu da bih preko noći mogao da ga zamenim sivilom svakodnevnice. MARIJAN

Ne, ne bih menjala sebe da bi se drugima više svidela, bilo da je to moja seksualnost, smisao za humor ili način odevanja. Važnije mi je da budem ono što jesam nego da budem prihvaćena. Da sam strejt verovatno da bi mi život bio lakši, zato što živimo u takvom svetu gde je važno biti kao i svi ostali. ANA

Ne, ne bih je uzela jer ne vidim svrhu tome! Mislim da niko ni ne treba sebe da pokuša na silu da promeni kako bi odgovarao/la drugima i društvu u globalu, ako time što jeste ta osoba ne povređuje druge i ne nanosi štetu drugima. A voleti nekog nikada ne može biti izjednačeno ni u jednoj instanci sa nanošenjem štete, sa činjenjem nečeg lošeg, zlog nekome i svako ko tvrdi suprotno tome to radi čisto iz inata, iz nerazumevanja, iz potrebe da bude ignorantan ka svetu i životu i iz potrebe da iz nekog razloga nekome nanese štetu. JELENA

Odgovor je jednostavan: Ne! Zadovoljan sam svojim životom kao gej muškarac i to ne bih menjao. Mislim da imamo predrasudu da je heteroseksualcima lakše u Srbiji! PREDRAG

Verovatno ne jer mi je kasno da se ženim i bavim decom i da prođem sve ono što prođu „normalni“ ljudi kroz porodicu, odgajanje dece, sreću sa potomstvom i vaspitanjem unuka. Ovo gore mu dođe kao pozitivno kod heteroseksualnosti a kad bih bio ironičan i maliciozan onda bih i ovako: Nikako ne bih jer gledam moje vršnjake koji su uglavnom sa flašom u fotelji i gledaju isprazno u TV sa istom ili sličnom debelom ženom i decom koja su uspešni narkomani, navijači ili sponzoruše, a da im to očevi uopšte ne primećuju, a majke savetuju ćerke da se udaju bogato a ne kao one za slepce. A da sam na selu onda bih verovatno bio sa decom koja su učlanjenja u Naše ili Obraz, koja mašu srpskim zastavama i junače se na izgubljenim ratovima, gledao ih razočarano kako su veliki vernici a suštinski ne poštuju ništa od toga. Ne žele da se obrazuju i za sve imaju gotova rešenja u jednoj reči (smeniti, ubiti, dovesti u red, ukloniti čir sa Srbije) a istovremeno gledaju kako će da odu u inostranstvo da rade bilo šta pošto za bolje i nisu. VLADA

Ne bih uzeo takvu pilulu. Živim sa homoseksualnim identitetom od svoje sedamnaeste godine i ne mogu da zamislim drugog sebe koji bi bio heteroseksualan jer heteroseksualni identitet nije samo stvar seksualnih preferenci već jedna od ključnih stavki koja je uticala da se razvijem u „sebe“, da budem ona ličnost koja jesam, a ne neka druga, da imam ovakve stavove, ovakav ukus, čak i ovakav vizuelni identitet. Osim sto volim sebe onakvog kakav jesam vole me i moja porodica i prijatelji. Tokom puberteta bih je verovatno uzeo jer je identitet u tim godinama u izgradnji i mladi ljudi su naročito osetljivi na probleme u socijalnoj adaptaciji koja im je tada na prvom mestu. Ali u tom slučaju bih se, uzevši tu pilulu, razvio u čoveka koji mi se iz ove perspektive verovatno ne bi dopadao. Da sam heteroseksualac život bi mi bio lakši. Bio bi mi lakši i da sam bogat. Ali nisam. Bio bi mi lakši i da imam IQ 165. Ali nemam. Od krucijalnog značaja za osećaj zadovoljstva u životu je stabilan identitet. Da znate ko ste i da to što jeste – volite, koliko god se to što ste ne dopadalo drugima, pa bili vi gej, panker, radnik u gradskoj čistoći ili štagod – volite ono što jeste i ne bežite od toga i onda će i drugi to voleti. Moje lično iskustvo govori u prilog ovoj mojoj tvrdnji. DUŠAN

Ne bih, nikako! A čekam dan kada će prestati da se akcenat stavlja na pitanje seksualnosti kao toliko bitne stvari. Akcenat bi trebalo staviti na druge stvari, na neke društvene probleme umesto da se opterećujemo time ko s kim koje seksualne prakse voli da upražnjava. Svaki pojedinac bi trebalo da brine o sebi i svojim postupcima umesto da gleda kroz prozor u tuđu spavaću sobu i da se onda iskaljuje agresiju zbog onoga što vidi. Ako ti se ne sviđa, ne gledaj. Da su mi pilulu ponudili u pubertetu sigurno bih je uzeo, upravo zbog gore pomenutih razloga. Naglašavajući pitanje seksualnosti (pogotovu u negativnom kontekstu) se gradi slika da se treba stideti samog sebe zbog prirodnog instinkta. I ne samo da se treba stideti samog sebe, treba učiniti sve kako bi se potčinili i postali klonovi društva. Čime se samo stvaraju frustracije kod pojedinaca koje posle zahtevaju dugogodišnju brigu kako bi se stvari stavile na mesto. Takvim delovanjem se samo podstiču dodatne društvene frustracije koje se reprodukuju i umnožavaju, a to nikome ne može da donese dobro. NIKOLA

Related Posts