Na svečanoj ceremoniji održanoj u Ambasadi Republike Francuske u Srbiji, Aja Jung odlikovana je krajem oktobra Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza. Direktorku Beogradskog festivala igre odlikovala je ambasadorka Francuske, Kristin Moro, koja je podsetila na važnije etape u karijeri Aje Jung, od baletske škole u Beogradu preko usavršavanja u Americi i samostalne igračke karijere u Evropi, i napomenula njena imenovanja za ambasadora igre pri Uneskovom Međunarodnom savetu za igru i potpredsednicu evropskog odseka Svetske plesne alijanse. No, glavni povod za ovo odlikovanje jeste Beogradski festival igre koji je Aja Jung osnovala 2003. godine, a koji će biti održan od 24. marta do 11. aprila pod sloganom “Velika igra” i ugostiće 14 baletskih trupa iz 11 zemalja.

Kako se Aja Jung oseća kao vitez umetnosti i književnosti, ili možda kao viteškinja?

Jako dobro! Izuzetna je čast kada priznanje dolazi iz jedne velike i u istorijskom smislu nesagledivo bogate kulturne sredine, u našu malu zemlju na Balkanu. Ovaj orden je jednako važan za celokupni esnaf i profesiju, baš kao i za budućnost umetničke igre u Srbiji.

Postoji jedan divan izraz koji koriste današnji mladi, “ko ti drma kavez” i rekao bih da Aja Jung mnogima drma kavez. Ima li nekog da vas nije napadao u poslednjih nekoliko godina?

Zanimljiv je to izraz. Uvek je više onih koji iskreno navijaju za Beogradski festival igre, i raduju se svakoj novoj produkciji i naslovu sa svetske scene, od onih koji se bore protiv Aje Jung. Radi se o maloj, ali besposlenoj grupi ljudi iz sveta igre i teatra, uglavnom ne baš srećnih oko postavke svojih životnih kockica… E pošto oni imaju vremena, ja se radujem da ga bezuslovno troše na mene i moj rad.

U intervjuu za “Politiku” rekli ste da razumete svoje napadače. A da li im opraštate?

Svakako. Da nije njih bilo, ne bih mnogo toga uradila. Inat je gorivo. Nakon 14 godina ozbiljnih rezultata, publike koja se broji u hiljadama, i preko 300 važnih koreografskih radova koje smo prikazali u Beogradu, ja zaista nemam problem sa par napadača. Beogradski festival igre je napravio ozbiljne rezultate. Shodno mentalitetu, uvek će biti onih što ostavljaju anonimne komentare ili kroje teorije o tamnim i stranim silama, kako bi lakše svarili svoje nezadovoljstvo.

Možemo da kažemo da zahvaljujući Beogradskom festivalu igre i Aji Jung, Barišnjikov dolazi u Beograd. Koliko je teško motivisati velike igračke zvezde da dođu u jednu malu Srbiju?

Nije, ako imate dobre kontakte i ako ste veliki profesionalac. Beogradski festival igre danas uživa prestižno mesto među svojom svetskom sabraćom, tako da je primamljiva adresa za predstavljanje novih koreografskih ostvarenja. Na početku sam bila zaista sama, ali je danas mnogo lakše jer je festival međunarodni brend.

Koliko je uopšte teško organizovati Beogradski festival igre uzimajući u obzir i ekonomsku krizu, a i čitavu logistiku koju taj festival prati? Koliko uopšte ljudi učestvuje u organizaciji festivala?

Ima nas svega 3 do 4 žene preko godine, i par volontera koji se uključe neposredno pred manifestaciju. Naravno da nije lako dovesti preko 500 ljudi u Beograd, obezbediti avio karte, smeštaj, prevoz dekora, dnevnice, honorare… Sa druge strane, treba pronaći dobre partnere koji postaju deo realizacije događaja, napraviti dobru kampanju… Ogromna energija, mnogo vremena i gotovo nepostojanje nekog drugog, osim festivalskog života…

BFI dodeljuje nagradu koja nosi ime Jovana Ćirilova, što je dočekano negativno od strane naše kulturne palanke, pa se postavlja pitanje ko ima copyright na Ćirilova? Da li je naš, vaš ili njihov?

Oni koji su se protivili toj nagradi, zakasnili su kao i obično. To je neki čudan narod. Jovan je, kao i svaki veliki čovek iz ove nesrećne sredine, često bio gurkan i omalovažavan, da bi nakon smrti bio svačiji, i da bi se svi setili nagrada i povelja… E, pa ja sam bila brža, odnosno prva. Ponosna sam na godine našeg prijateljstva, kao i na sve ono što je Jovan učinio za Beogradski festival igre. A učinio je mnogo toga.

Kako vi vidite srpsku kulturnu scenu danas, naročito balet?

Kada dođu inostrani igrači u Srbiju, obično pitaju da li mi imamo balet…

Šta nam ovogodišnji BFI donosi osim Barišnjikova?

Ogromno interesovanje vlada za “Betroffenheit„ trupe Kidd Pivot iz Vankuvera, koje se upravo našlo na prvom mestu top liste londonskog Gardijana, kao „neverovatan koreografski podvig, filmske atraktivnosti“. Predstava Akrama Kana je namenjena celoj porodici, dok ekstravagantni Škotski plesni teatar donosi novi komad mladog umetnika Damijena Žalea, koji je nedavno postavljao „Bolero“ za Balet pariske Opere zajedno sa Marinom Abramović… Triptih čuvene holandske trupe Introdans biće prilika da vidimo radove Maura Bigoncetija, Dimitrisa Papajoanua i Sidija Larbija Šerkaujia… Helena Valdman priprema politički angažovan komad, čija je međunarodna premijera u Beogradu! Njujorški Balet Hispaniko nudi fantastično putovanje u noćne klubove Havane 50-ih godina prošlog veka, dok će francuska Kompanija Kafig doneti delo Murada Merzukija koje koristi neverovatne mogućnosti 3D scenografije… U Beograd stiže i Tero Sarinen, velika zvezda finske plesne scene sa komadom posebne energije, kreiranom isključivo za muške igrače, a u predstavi Joanisa Mandafunisa, nastupiće srpski glumac Pavle Pekić…

Koje su želje i ambicije Aje Jung za budućnost kad je profesionalno u pitanju? Privatno?

Želela bih da vidim Beogradski festival igre kao stabilnu manifestaciju, sa unapred definisanim budžetom od strane lokalnih institucija. To podrazumeva stvaranje nekih uslova u kojima festival može da funkcioniše i bez mog danonoćnog rada i prisustva. Volela bih da postoji pravilno sagledavanje i vrednovanje njegovog programa i rezultata, kao i kontinuitet podrške državnih i gradskih institucija, da se smanji rizik, jer je ponekad zaista neizdrživ. Nedopustivo je da festival izdvoji i do pet puta više sredstava za rentiranje gradskih teatara, od iznosa koji Grad opredeli za njegovo održavanje. To ne postoji nigde u svetu. Uspeh je kada hrabro i prkosno hodate po žici, ali sve može biti i mnogo normalnije i jednostavnije. Ovde se ipak radi o uspehu i aplauzu koji je odavno zaslužio udobnije staze! Privatno, uh… duga je ta lista želja…
Na BFI smo imali često prilike da gledamo queer koreografije i to potpuno subverzivno u Pozorištu na Terazijama.

Koliko je queer izraz sastavni deo savremene igre?

Iskreno, nije… Ali ste u pravu da ima neverovatnih predstava tzv. fizičkog teatra. Danas je igra vrlo bogata jer osim baletske estetike, imate bezbroj različitih savremenih koreografskih rukopisa, ali i autore koji su potekli iz dramskog teatra, ili iz hip hopa, ulične igre, latino plesova…

Baletski igrači ne mogu da pobegnu od gej etikete. Da li se tu nešto promenilo ili smo još uvek žrtve stereotipa?

U svetu se sve promenilo, ali mi nismo svet. U Italiji, na tri devojčice koje se upišu u baletsku školu, imate 2 dečaka. Kod nas je taj odnos 50 na prema 1… Upravo se radi o nedostatku informacija, tradicije, opšte kulture… Bavljenje baletom za dečake ne znači da su oni deo gej populacije, kao što ne mora da znači da među fudbalerima nema prelepih gej mladića! Imate i potpuno suprotnih primera, kada muškarci uđu u svet igre zbog lepih žena…

Može neka besplatna karta za BFI na lepe oči?

Znate da kod mene nema besplatnih karata. Ali za Vas lično – potrudiću se da dobite najbolje mesto za čudesnu predstavu izraelske trupe L-E-V, i to 11 aprila u JDP! U pitanju je neponovljivo pozorišno iskustvo, nastalo u sinergiji jedne igračice i super modela Šaron Ejal i njenog životnog saputnika Gaja Behara, poznatog di-džeja… Šaron je inače laureatkinja druge po redu Nagrade Jovan Ćirilov – za korak dalje.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.