Tokom rasprave u Narodnoj skupštini, Ana Brnabić se obratila predsedniku stranke Novo lice Srbije, Milošu Parandiloviću, skrenuvši mu pažnju da nisu „per tu“, rečima: „To što smo gej, i vi i ja, ne znači da možemo da budemo na ti. Jedno je seksualna orijentacija, drugo je da li smo prijatelji. Te dve stvari ne podrazumevaju jedna drugu, kao što se vidi. Tako da se držimo mi na vi.“
Snimak je postao viralan i izazvao lavinu neprimerenih komentara na njegov račun na društvenim mrežama. Ali ono što je interesantno jeste da su srpski LGBT aktivisti imali potrebu da se probude iz zimskog sna, koji je trajao neprirodno dugo, i da se oglase povodom ovog, kako kažu, „nasilničkog autovanja“.
Tako iz Labrisa kažu da „svako autovanje osobe na koje ta osoba nije pristala jeste čin nasilništva i potpuno je u maniru trenutnih vladajućih struktura“. Ona takođe dodaje da je time Ana Brnabić potvrdila njeno otcepljenje od sopstvenog identiteta i same LGBTIQ zajednice.
Interesantno je gledati licemerje srpskih LGBT aktivista kako Anu Brnabić etiketiraju kao otcepljenu i izdajnicu zajednice, što, naravno, nije čin nasilništva i nema nikakvih dodirnih tačaka sa nacionalističkom praksom gde se pojedini etiketiraju kao izdajnici srpstva, čega se ovi NVO aktivisti vrlo glasno gade, čime samo dokazuju da je ta praksa problematična samo ako je oni ne sprovode.
Kroz ovu kampanju dehumanizacije i proglašavanja za izdajnicu zajednice, Ana Brnabić prolazi od prvog dana svoje političke karijere, samo zato što je bila bliska SNS-u, kasnije i članica. Na početku je bila počasna gošća Parade ponosa, iskorišćavali su je da bi podigli profil događaja, jer retko koja zemlja je imala premijerku lezbejku ili da premijer uopšte dolazi na Paradu ponosa. Ali čim su dostigli maksimum tog iskorišćavanja, pokazali su svoje nezahvalno lice i nazvali je „bednicom“.
Bilo je to 2022. godine u Domu omladine Beograda, na otvaranju EvroPrajda, kada je dočekana sa zvižducima i uvredama. Da li je to zaslužila? Nije! Ona je bila jedini razlog zašto se EvroPrajd uopšte, kako-tako, desio. I od tog dana aktivisti kao papagaji ponavljaju da Ana Brnabić nije uradila ništa za LGBT zajednicu i da nije dobrodošla na Paradu ponosa u Beogradu.
Ali hajde da se zapitamo šta to Ana Brnabić može da uradi za LGBT zajednicu u demokratskom društvu, gde odluka o nekom zakonu zavisi od članova Vlade i narodnih poslanika. Vrlo malo, jer nismo diktatura ni autokratija pa da Ana Brnabić, tada na funkciji premijera, sama odluči koji zakon će biti donet. Neki bi rekli da to zavisi jedino od Aleksandra Vučića. Odlično, onda se obratite njemu, Anu ostavite na miru.
Setimo se i situacije „Ana je tu“, kada je predsednica Skupštine, Maja Gojković, 2016. godine isključila mikrofon narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću zbog omalovažavanja homoseksualaca dok je, tada ministarka, Ana Brnabić bila prisutna u sali. Naravno, LGBT aktivisti nisu pokazali nikakvu solidarnost s njom niti joj pružili podršku, već su se cinično sprdali na njen račun i nosili transparent „Ana je tu“ na Prajdu. Dobro, treba istaći da joj je Gej strejt alijansa 2017. godine uručila nagradu „Duga“ za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije i zaštiti i unašređenju ljudskih prava LGBT+ osoba u Srbiji, ali bi je najverovatnije sada oduzeli, uzimajući u obzir njihovu trenutnu blokadersku narav.
LGBT aktivisti i dan-danas problematizuju to što je tadašnji premijer Aleksandar Vučić javno autovao Anu Brnabić kada je predstavljao članove svoje vlade i, kako kažu, „dao joj dozvolu da bude to što jeste“, što samo pokazuje njihovu beskrupuloznost, iako svaki normalan čovek u tome vidi čin odbrane od potencijalnog tabloidnog čerečenja, kako staje na njenu stranu i pruža joj podršku i zaštitu.
Ekstremno levičarsko krilo LGBT aktivizma, tzv. Kvir zbor Beograda, ide korak dalje kada je u pitanju navodno „autovanje“ Parandilovića i kaže da „režim stalno diskredituje svoje protivnike na osnovu seksualne orijentacije“. Izgleda da su ovi kvir zboraši obnevideli pa ne primećuju nalepnice „VČĆ PDR“ po gradu; čak se i majice prodaju s tim natpisom. A možda su i ogluveli kada njihove kolege zboraši krenu da urliču „Vučiću, pederu“. A možda nisu videli ni transparente sa precrtanom zastavom duginih boja i natpisom „Srbija nije zemlja pedera“. Možda im se to desilo od straha jer ne smeju ni da pomisle da na blokaderske skupove ponesu zastavu duginih boja, jer mogu da im se naljute studenti iz Novog Pazara. Homofobične komentare koje ja dobijam na društvenim mrežama od strane finih i progresivnih blokadera ovom prilikom neću ni da spominjem.
Manipulacije LGBT aktivista idu i dotle da govore kako je Ana Brnabić dobila „pravo da ima jedinu priznatu istopolnu porodicu u Srbiji“. Oni znaju da to nije istina i da je to u našem pravnom sistemu nemoguće, ali njima odgovara da tu laž reprodukuju i šire, jer njima nije bitan položaj LGBT populacije u Srbiji — njima je važan politički obračun sa SNS-om, samim tim i sa Anom Brnabić. Svima je jasno da bi Ana Brnabić bila obožavana od strane LGBT aktivista samo da nije „ćaci“. Da je, daleko bilo, funkcionerka ZLF ili PSG bila bi ikona LGBT zajednice, obilazila ceo svet i govorila na konferencija o važnosti reprezentacije LGBT ljudi u politici, držala predavanja po fakultetima, ali pošto nije, mi i dalje čekamo da se u tom opoziciono-blokaderskom bloku izrodi autovani LGBT političar ili političarka.
Dozvolićete mi da dodatno spekulišem i kažem da bi se ti isti LGBT aktivisti naslađivali da je situacija obrnuta i da je neki naprednjak „autovan“ od strane blokadera; još ako bi mu našli neku homofobičnu izjavu iz prošlosti, tada bi se direktno uključili u autovanje. Samo da vas podsetim da je kandidat za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bio ponižavan i omalovažavan na osnovu seksualne orijentacije, a da su LGBT aktivisti ćutali kao zaliveni i još odlučili da s njim neće sarađivati.
Žao mi je što ste LGBT, a ne aktivisti nekog meni neprijateljskog pokreta, jer je tužno gledati tu toksičnu ostrašćenost, beskrupuloznost i neprincipijelnost. Sa vama sam svakako na vi, jer to što smo iste seksualne orijentacije ne znači da smo prijatelji, daleko od toga. A što se Parandilovića tiče, s njim mogu malo i na ti.
Piše: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 89 – april 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
