Teško je napisati tekst o osnivanju i radu organizacije čija ste jedna od osnivačica, na neki način “mama”… Putovati kroz proteklo vreme, pomenuti značajne osobe i momente za razvoj i rad Gejtena, predstaviti kontekst(e), izbegavati uobičajenu retoriku “Daj bre ljudskih prava”… Jedna od mojih idolkinja Maja Andželou (čuvena književnica, aktivistkinja, umetnica) kaže da nikada ne smemo zaboraviti osobe koje su stvorile, utrle put, otvarale nove prostore, i ukazivala na to kako uvek ispod površine postoji kontinuitet, i kako je svačiji doprinos neuporediv i nemerljiv… Osobe čije su egzistencije i kreativnost omogućavale da nečije druge budu bar malo lakše, mudrije, bogatije… I hrabrost, jer Maja kaže da je hrabrost najvažnija vrlina bez koje ne možemo da ostvarimo i živimo druge… A Dejan Nebrigić je bio svakako jedna od tih osoba koja je svojom hrabrošću otvarala svetove (moj svakako jeste jer je njegov intervju 1996. godine meni pomogao da se ne osećam kao jedina queer osoba na svetu ili makar u Srbiji), kao i Lepa, Merlinka (kao dve osobe koje su još daleke 1986. godine govorile na tribini “Pravo na različitost” u Domu omladine o homoseksualnosti i iskustvima transvestite i seksualne radnice u prvom licu), i drugi čija imena nepravedno neću pomenuti, i koji su zaslužni za stvaranje Arkadije 1991. godine – naše prve gej i lezbejske organizacije. Arkadija je predstavljala istorijsku prekretnicu i platformu za razvoj LGBT aktivizma Srbiji, naročito imajući u vidu da je njeno delovanje bilo zasnovano na pacifističkim, antinacionalističkim i feminističkim principima, te solidarnosti sa drugim diskriminisanim grupama. Kao mama organizacija ona će doprineti rađanju dve nove – Labrisa (1995) i Gaytena-LGBT (2000). Dostignuća aktivista i aktivistkinja Arkadije su revolucionarna, pogotovo imajući tadašnji ratni socio-istorijski i politički kontekst ratnih devedesetih godina, i stepen heteropatrijarhalne opresije. U toku novogodišnje proslave u stanu Dušana Maljkovića u noći između 1999. i 2000. godine saznajemo za smrt Dejana Nebrigića, jednog od osnivača i najistaknutijeg gej aktiviste Arkadije. Možda je Dejanova smrt bila jedan od ključnih momenata za tiho gašenje Arkadije jer se ja ne sećam nikakvih sastanaka i diskusija gde se razgovaralo i odlučivalo o tome. Sećam se jednog sastanka na kome je Lepa Mlađenović izložila da Arkadija neće nastavljati sa radom, mada nije nikada zvanično ugašena kao organizacija. Neki od nas su osećali da je potrebno nastaviti sa daljim radom, Labris je već uveliko imao svoju autonomiju u odnosu na Arkadiju i uspešno funkcionisao kao organizacija za lezbejska prava, ali se postavljalo pitanje kako dalje raditi na osnaživanju svih nas koji pripadamo drugim identitetima iz spektra koji će kasnije postati sabran u akronimu LG+B+T+IQA…
Inspiracija za ime organizacije došla je iz knjige „Leva ruka tame“ Ursule Legvin, te imaginarnog sveta po imenu Geten, koji ne pamti konflikte i ratove u svojoj istoriji, a gde bića koja nastanjuju planetu imaju fluidne rodne i seksualne identitete. Neki od nas su se uplašili da može biti problematično da organizaciju nazovemo Geten usled pitanja autorskih prava, te smo odlučili da se poigramo i ime modifikujemo u Gejten (Gayten), ali i da dodamo skraćenicu LGBT (koja tada još uvek nije u široj upotrebi), kako bi bilo jasno da je organizacija sveuključujuća i da nije posvećena samo gej osobama. Počeli smo da se sastajemo tokom 2000. godine uglavnom u Platou (kafeu Filozofskog fakulteta u Beogradu) i da razgovaramo o tome šta nam je potrebno, o proživljenim i prikupljenim iskustvima, o najznačajnijim problemima na kojima možemo da radimo, i kako možemo da na osnovu njih kreiramo prostor koji sveobuhvatno može da podrži sve nas, na kojim vrednostima i principima treba da počiva naš rad, koje su naše vizije, koji izazovi pred nama… I tako, korak po korak… Nije postojao jasan i utaban put, mnogima od nas i dalje nije bilo jasno kako funkcioniše nevladina organizacija, ali se put nekako sam stvarao i otvarao jer je postojao veliki entuzijazam, bez obzira na strah i različite nedoumice… Iako još uvek kao neregistrovana organizacija i bez kancelarija, Gayten-LGBT 2000. godine realizuje svoj prvi multimedijalni projekat Coming Out With Nick (koji osmišljava i koordinira Deivan u saradnji sa Kulturnim centrom Rex B92), koji ispituje kroz sferu umetničke prakse nepostojeći homoseksualni identitet u javnom prostoru, te ukazuje na njegovu transparentnost, bez cilja da ga uspostavi. Jedna od prekretnica za razvoj celokupnog LGBT+IQ pokreta u Srbiji nastaje sledeće 2001, godine kada zajedno sa drugaricama iz Labrisa odlučujemo da organizujemo prvu javnu proslavu Dana ponosa LGBT osoba. Na talasu demokratskih promena, naznaka stvaranja novog Ustava i drugih zakona, entuzijastično želimo da pokažemo da postojimo, da su poštovanje ljudskih prava neodvojiv deo demokratskog razvoja društva, da se ne smeju selektivno primenjivati, i da ne postoji vreme za nečija prava, a za nečija ne (što je često bila retorika predstavnika tadašnjeg režima, političara, javnih ličnosti, pa i predstavnika nekih nevladinih organizacija). Predviđena proslava ponosa, ljubavi, različitosti i tolerancije se pretvara u manijački pir fašista, huligana, ekstremnih desničara i nacionalista, ali skreće pažnju društva, pa i međunarodne javnosti u kakvom kontekstu žive LGBT osobe u Srbiji, i time značajno otvara vrata izlasku „LGBT prava“ iz senke nevidljivosti i poništavanja postojanja. U septembru iste godine Dušan Maljković i ja dobijamo poziv od urednika Radija 202 Nebojše Spaića da vodimo i uređujemo emisiju, jednom nedeljno, posvećenu LGBT osobama, u okviru programa „Veče sa…“, koji je bio posvećen diskriminisanim grupama. Igrom reči i značenja nazvali smo emisiju Gejming i osmislili je kao queer radio magazin kolažnog tipa sa uključenjima slušalaca, razgovorima sa gostima u studiju, najvažnijim vestima i temama iz sfere queer egzistencije, kulture, umetnosti, prava… Sada je bilo moguće dopreti do LGBT osoba širom Srbije, u noći između ponedeljka i utorka od ponoći do 4 ujutru, i znali smo da nam je pružena mogućnost za jedinstveni vid osnaživanja LGBT osoba, koje su sa internetom koji tek ulazi u širu upotrebu, uglavnom živele u izolaciji, strahu, naročito u ruralnim oblastima. Takođe, u javnom, medijskom prostoru imali smo priliku da iznosimo svoje političke stavove, postavljamo pitanja, diskutujemo o tabuiziranim, osetljivim temama, i omogućimo da se kroz nas, ali i direktnim uključenjima slušalaca, čuju glasovi LGBT osoba i drugih. Već tokom prve emisije usledile su pretnje bombom, razne pretnje smrću, a voditelj tadašnje radio stanice Radio Jugoslavija je protivno Zakonu o radio-difuziji, kako smo naknadno obavešteni, prenosio delove naše emisije i pozivao na okupljanje građana ispred zgrade Radio Beograda i javni linč nas voditelja. Emisija je dobila Heimdahl internacionalnu nagradu.
Gayten-LGBT postaje zvanično registrovana organizacija 27. oktobra 2001. godine, a godinu dana kasnije dobija i svoje kancelarije, kada se pokreću različite aktivnosti u pogledu direktnog rada sa zajednicom, rad na promociji LGBT prava i antidiskriminacionom zakonodavstvu, povezivanje i saradnja sa drugim organizacijama, učlanjivanje u domaće i međunarodne mreže, organizovanje festivala… Od samog početka su postojali pokušaji organizovanja trans osoba, pogotovo što su neki od nas osećali i ličnu potrebu usled doživljaja sopstvenog identiteta izvan binarne matrice. O stepenu marginalizacije i nevidljivosti trans osoba možda svedoči podatak da i pored objavljivanih oglasa na forumu tada najposećenijeg veb sajta gay-serbia.com, kao i drugim kanalima, nije bilo moguće okupiti više trans osoba radi organizovanja i međusobnog osnaživanja. Tokom 2006. godine osnivamo prvu grupu podrške za trans osobe u Gaytenu. Glavna ideja jeste bila stvaranje sigurnog prostora gde će trans osobe moći da upoznaju jedne druge, razmenjuju svoja iskustva, potrebe, probleme, informacije od značaja, i kako možemo, uz osnaživanje jedni drugih, da se angažujemo na društvenom planu i unapredimo položaj svih nas u različitim sferama. Na prvoj sesiji se okupilo nas četvoro i razgovaralo o potrebama, idejama koje bi mogle biti obogaćujuće, principima rada, mogućnostima za različite vidove podrške učesnika grupe. Ista godina je značajna i zbog početka rada LGBTIQ SOS telefona. Nakon ekstenzivnog treninga, tokom koga je 14 volontera bilo obučavano za pružanje psihološke podrške svakoj grupi iz LGBTIQ spektra, a poseban deo treninga se odnosio na rad sa trans osobama, počeo je sa radom servis koji omogućava LGBTIQ osobama širom Srbije da dobiju psihološku i pravnu podršku, informacije od značaja, kao i mogućnosti za uključivanje u rad grupa podrške i druge aktivnosti, a tokom desetogodišnje prakse se često dešavalo da mnoge osobe širom Srbije prvi put u životu podele sa konsultantom doživljaj vlastitog identiteta (coming out) i različita iskustva. Ovaj servis služi, uz druge, i kao vid monitoringa nasilja i diskriminacije prema LGBTIQ osobama, te je u tom pogledu uspostavljena saradnja sa policijom u situacijama kada su osobe želele da prijave nasilje, a u redovnim godišnjim izveštajima su objavljivane analize rada ovog servisa.
Doprineli smo raznim zakonskim promenama, među kojima je važno pomenuti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim je omogućeno da zdravstveno osiguranje pokriva troškove procedure medicinskog prilagođavanja pola (65 %), do važnih odluka nezavisnih i ostalih institucija, naročito u sferi unapređenja prava trans osoba, sve do uvršćivanja kategorije rodnog identiteta u Zakon o policiji ove godine, i povlačenja iz procedure predloga Zakona o ravnopravnosti muškaraca i žena (upravo zbog nedostatka dimenzije roda i rodnog identiteta kao društvene kategorije). Nakon prvog modela zakona koji je urađen u saradnji sa Centrom za unapređenje pravnih studija 2012. godine, pravni tim Gaytena je kreirao novi Model zakona o rodnom identitetu 2013. godine. U najkraćem, Model zakona o rodnom identitetu trans osobama omogućava zakonsko priznanje rodnog identiteta, brzu i jednostavnu proceduru promene dokumenata – promena dokumenata je moguća odmah po ustanovljenju trans identiteta. Pored toga, Model zakona o rodnom identitetu uređuje: zabranu obavezne sterilizacije trans osoba koje žele da operativno usklade telo s rodnim identitetom; regulisanje prava trans osoba u različitim oblastima života: pravo na penzijsko osiguranje, pravo na bračni i porodični život i kontinuitet imovinskih i svih drugih prava i obaveza; zabranu diskriminacije trans osoba. Model zakona o rodnom identitetu u jednom delu predviđa i zaštitu prava interseks osoba.
Pružanje podrške LGBTIQ osobama je nešto što najznačajnije za nas. Kad je reč o servisima organizacije, od početka januara do kraja oktobra 2016. godine pružili smo 117 konsultacija. Od toga se najveći deo konsultacija (44%) obavlja putem mejla, jedna četvrtina putem naše LGBTIQ SOS linije, 18% su konsultacije preko Fejsbuka, a preostali broj telefonske i skajp konsultacije. Više od polovine kontakata odnosi se na pružanje kontinuirane psihosocijalne podrške. Najveći broj osoba koje nam se obraćaju je uzrasta između 18 i 35 godina, s tim što se javljaju i maloletne osobe i starije osobe; pozivi najčešće dolaze iz Beograda, ali se javljaju i osobe iz drugih delova Srbije i susednih zemalja. Devet od deset osoba poziva zbog sebe, a svaka deseta zbog LGBTIQ člana porodice ili prijatelja. Osobe nam se najčešće obraćaju zbog emocionalnih teškoća i potrebe za psihološkom podrškom, kao i dobijanja informacija u vezi sa procesom medicinske tranzicije, a među razlozima se nalaze i traženje pravnih saveta, problemi u partnerskim odnosima, coming-out drugima, informacije o servisima organizacije, informacije o dobijanju azila u inostranstvu, informacije o hormonskom tretmanu… Tokom 2016. godine započeli smo i sa besplatnim individualnim savetovanjem i psihoterapijom za LGBTIQ osobe, tako da smo u periodu od 1. februara do 31. oktobra 2016. godine pružili ukupno 119 psihoterapijskih konsultacija. Transserbia.org je vebsajt organizacije Gayten, ali je zamišljen i kao portal za prvenstveno trans, interseks, queer (i druge) osobe iz čitavog regiona, sa informacijama od značaja iz zemlje, regiona i sveta, počev od vesti i aktivističkih dostignuća, pravne, medicinske sfere, umetnosti i kulture, teorije, do vrlo praktičnih i konkretnih informacija od važnosti za LGBTIQ osobe. Ove godine smo otvorili i Forum za trans, interseks i queer osobe kao sigurno mesto za razgovore, razmenu iskustava i informacija.
Nakon 15 godina smo tu, i dalje posvećeni stvaranju Getena, svetu bez ratova i konflikta gde sva bića mogu bitisati u identitetima koji su im svojstveni… Promene su vidljive i značajne, zahvaljujući doprinosu svih osoba, aktivista i aktivistkinja, organizacija, svih koje je moguće i nemoguće pomenuti, ali sigurno je da potrebno kreirati još mnoge kako bi životi svih nas dobili pozitivnije dimenzije… I najviše – kako mi moramo biti promena koju želimo da vidimo u svetu.
Piše: Milan Đurić / Agatha
