Autorka Džoan Rouling,koja je čitave generacije naučila da veruju u magiju, u poslednjih nekoliko godina postala je simbol jednog novog društvenog rata – onog između radikalnog feminizma i dela trans aktivizma. I dok su njene knjige slavile različitost, prijateljstvo i hrabrost, njeno ime danas se pominje uz reči „transfobija“, „mržnja“ i „bojkot“. Paradoks je očigledan: većina ljudi koji je danas osuđuju zapravo ne zna tačno šta je rekla. Znaju samo da je „protiv trans osoba“. Ipak, istina je, kao i uvek, složenija.
U decembru 2019. Rouling je na Tviteru podržala britansku istraživačicu Mayu Forstater, koja je izgubila posao jer je javno tvrdila da „pol ne može biti promenjen“. Rouling je tada napisala: „Obuci se kako želiš. Nazivaj se kako želiš. Spavaj sa svakim odraslim čovekom koji te želi. Živi svoj život u miru i sigurnosti. Ali da žene ostaju bez posla zato što tvrde da je pol stvaran?“
To je bio trenutak kada je eksplodirala lavina. Aktivisti su je optužili da negira postojanje trans identiteta, a mediji su počeli da je nazivaju „TERF“ (Trans-Exclusionary Radical Feminist) – feministkinjom koja isključuje trans žene iz pojma „žena“. Rouling je, s druge strane, tvrdila da brani pravo žena da govore o biološkom polu bez straha od cenzure.
Sledeća velika kontroverza stigla je 2020, kada je na Tviteru podelila članak o menstrualnom zdravlju koji je koristio izraz „people who menstruate“ („osobe koje menstruiraju“). Rouling je ironično prokomentarisala: „Sigurna sam da je postojao izraz za te osobe. Neko da mi pomogne? Wumben? Wimpund? Woomud?“
Iako je kasnije objasnila da nije imala nameru da vređa, već da ukazuje na to kako se reč „žena“ briše iz jezika, reakcije su bile burne. Za mnoge je to bio podsmeh prema trans i nebinarnim osobama.
Nedugo zatim objavila je dugačak esej na svom sajtu pod naslovom „Zašto govorim o polu i rodu“, u kojem je iznela svoje stavove detaljno. Pisala je da podržava trans osobe i njihovu bezbednost, ali i da je zabrinuta zbog trendova u kojima se „biološki pol briše kao kategorija“, zbog mogućih zloupotreba ženskih prostora (svlačionica, skloništa) i zbog, kako je navela, „prebrzog“ podsticanja dece i mladih da započnu tranziciju bez dovoljno psihološke procene.
U roku od nekoliko dana, od obožavane književnice postala je meta bojkota. Neki čitaoci su javno spaljivali njene knjige, drugi su tražili da se njeno ime ukloni iz filmskog serijala „Fantastic Beasts“.
Organizacije za trans prava optužile su je da širi paniku i da svojim rečima podržava diskurs koji trans osobe prikazuje kao opasnost.
Rouling je, međutim, istakla da je primila stotine pretnji smrću i silovanjem. U jednom od kasnijih tvitova napisala je sarkastično: „Posle stotina pretnji ubistvom i silovanjem od trans aktivista, potpuno sam sigurna da taj pokret ne predstavlja nikakvu opasnost za žene.“
Kasnije je objavila i fotografije aktivista koji su došli ispred njene kuće i objavili adresu na mrežama, navodeći da to doživljava kao pokušaj zastrašivanja.
Dok je deo javnosti stao uz nju, većina glumaca iz filmova o Hariju Poteru odlučila je da se javno distancira.
Daniel Radcliffe je objavio tekst u kojem je napisao: „Trans žene su žene. Svaka izjava koja tvrdi suprotno briše njihov identitet i dostojanstvo.“
Emma Watson je 2020. tvitovala: „Trans ljudi su ono što kažu da jesu, i zaslužuju da žive bez konstantnog propitivanja i nasilja.“
Rouling je dugo ćutala o njihovim reakcijama, ali 2023. godine izjavila je da „neće oprostiti glumcima koji su je izdali da bi se dopali progresivnom delu interneta“.
Najnoviji sukob dogodio se u septembru 2025. Emma Watson je u jednom intervjuu rekla da „nikada ne bi mogla da kenseluje Džoan Rouling“, i da veruje da je „važno razgovarati, a ne ćutati“. Rouling joj je ubrzo odgovorila na mreži X: „Ona nema pojma koliko nema pojma.“ Čime je jasno pokazala da među njima više nema pomirenja.
Iako se mnogi ne slažu s njenim tonom i upornim isticanjem biološkog pola, treba priznati da Rouling otvara pitanja o kojima zapadna društva danas teško razgovaraju.
U trenutnom modelu „samoodređenja“ u nekim zemljama dovoljno je da osoba izjavi da je drugog pola i da to pravno bude priznato, bez medicinske ili psihološke procene. To je izazvalo brojne debate, naročito oko pristupa zatvorima, svlačionicama i sportu.
Rouling upozorava na zloupotrebe tog sistema, ne dovodeći u pitanje identitet trans osoba, već mogućnost da se rodno samoodređenje koristi za manipulaciju i nasilje. U tom delu njenog stava ima racionalne brige, iako način na koji ga iznosi često deluje agresivno i sarkastično.
Za razliku od zapadnih zemalja, u Srbiji ne postoji pravna mogućnost samoodređenja. Trans osobe koje žele da promene pol u dokumentima prolaze kroz medicinsku tranziciju, koja uključuje dijagnozu, psihijatrijsku procenu i hormonsku terapiju.
Operacija promene pola nije zakonski uslov, ali se očekuje da osoba prođe kroz duži period hormonskog tretmana i psihološkog praćenja. Tek tada može da zatraži promenu oznake pola i imena u ličnoj karti.
Drugim rečima, u našem sistemu trans identitet nije stvar trenutne izjave, već složen proces koji potvrđuje ozbiljnost odluke. Zbog toga se mnogima u Srbiji čini čudnim kada na Zapadu osoba bez ikakve tranzicije jednostavno izjavom promeni pol – i kada svaka sumnja u takvu praksu biva označena kao „mržnja“.
Dž. K. Rouling nije anđeo, ali nije ni demon. Njeni tvitovi ponekad deluju zajedljivo i hladno, ali u korenu nose i pitanje koje bi trebalo da postavimo svi: da li možemo istovremeno podržati trans prava i govoriti o zloupotrebama sistema koji se pod tim pravima sprovodi?
U svetu koji više ne trpi nijanse, Rouling je postala žrtva sopstvene direktnosti. Nije slučajno što mnogi od njenih najžešćih kritičara nikada nisu pročitali ceo njen esej, već samo naslove i komentare na mrežama.
Možda bi bilo korisno da se umesto mržnje vratimo onome što su njene knjige učile generacije: da razumevanje, saosećanje i istina nisu čarolije – već ljudska obaveza.
Piše: Predrag Azdejković