Mada se na počeste mahove i može učiniti da postoje jasni obrasci, ipak je podosta nijansi u aktivističkom zanosu i čitavom tom svetu. Svet bez artikulisanijeg / organizovanijeg aktivizma danas je gotovo pa nezamisliv, jer, da se ne zavaravamo, neke preokreti nisu tek čeda fatuma, najčešće je potreban snop dobronamernih ruku i umova da tu lavinu sačini i zakotrlja u smislenom pravcu… Upravo tu negde može da otpočne priča o mini-seriji When we Rise, koju bez preterivanja i dodatnih eksplikacija, svakako već sada možemo proglasiti queer događajem ove televizijske godine.
Reč je o zamašnom poduhvatu (osam epizoda od po 85 minuta „suvog“ trajanja), a pritom rađenom i emitovanom u kontekstu vazda uprizorene i retko kada polemične / kontroverzne ponude bazične televizije (basic TV), konkretno srednjačenju ponajčešće naklonjenom ABC-iju. U tom svetlu gledano, i bez pomnijeg zalaženja u vaganje konkretnih i samerljivih kvalitativnih dometa, When we Rise je (već sam po sebi, na samom početku priče o njemu) golem pa i neupitan poduhvat. Teško je izmeriti praktičan uticaj na promenu svetonazora tipičnog konzumenta ponude američke bazične televizije (naravno, pod uslovom svih uslova – da je isti seriju gledao i ispratio u celini), ali, mimo toga, i sama pojava ovakvog sadržaja u moru forenzičara i detektiva bez straha i mane divljenja i čuda je vredna. U kreativnom smislu glavni autor ovde je Dustin Lance Black, najpoznatiji kao scenarista biopika o Harviju Milku, u režiji Gusa Van Santa, koji je režirao i uvodnu epizodu When we Rise.

U idejnom i stiskom pogledu, When we Rise je sasvim očekivan rad pomenutog Dustina Lance Blacka, koji i ovde poseže za formom široko koncipirane društvene hronike sa jasnim intimističkim štihom u bavljenju junacima i turbulencijama u njihovim životima. Potpuno očekivano, a, kanda, i na radost mnogih ako ne i većine, When we Rise je blizanački odraz Milka, a ako ćemo da budemo još precizniji, a što nam uostalom i sam gabarit i konkretna ukupna minutaža ove serije jasno i glasno sugerišu, When we Rise je dalja razrada autorskog pristupa na kome je, ponajpre u scenarističkom smislu, počivao taj biografski film o znamenitom Harveyu Milku. Ta autorska odluka svakako predstavlja jedan od najupečatljivijih aduta ove serije, tim pre što se dosta brzo tokom gledanja, i stiče jasan utisak da je baš ta mustra zapravo i najpodesniji okvir za seriju koja bi u samo osam epizoda da sažme prikaz evolucije (ali i pojedinih stranputica i posrtanja) u istoriji američkog aktivizma na polju LGBT prava i tema.

Tek uz ponešto dramaturških sinkopa i vremenskih skokova, povest u srži When we Rise počiva na klasičnoj fabulaciji, uz vidnu brigu za detalj i delikatno rukovanje temom / temama, ne samo na pukopojavnom nivou. Ako su Emmerichov Stonewall pre par godina možda i ishitreno i previše histerično optuživali za pristup nošen sumanutim whitewashing uprizoravanjem i preoblikovanjem istorijskih činjenica i značajnijih tačaka na mapi razvoja borbenijih queer identiteta i pristupa životu, When we Rise ima i mora biti pohvaljen za prilično odmereno i blago intelektualistički osenčeno baratanje pomenutim pitanjima i njihovim brojnim implikacijama. Gore navedeni intimistički pristup priči i profilisanju likova tu svakako u značajnoj meri pomaže, jer ono što nam zdrav razum govori a na šta nas ova serija jasno podseća je činjenica da se iza svakog aktivističkog poduhvata ili zanosa u biti na prvom mestu krije priča o pojedincima i njihovim životnim izborima, podvizima i lutanjima.

Uprkos tom neprikriveno intimističkom štihu, When we Rise, a to je u saznajnoj dimenziji možda i najvažnije, uspeva da pokrije veći deo važnih tema, događaja i idejnih i ideoloških kota u toj okvirnoj temi kojom su Dustin Lance Black i ostali saradnici ovde bavili; kreće se od prvih prevratničkih događanja u tom vazda mitskom San Francisku, stiže se do prvih i potonjih konkretnih organizovanja i združenih delanja, dobar deo priče bavi se epidemijom AIDS-a tokom osamdesetih, a u zadovoljavajućoj meri i sasvim ukorenjeno u širu povest obrađen je deo sa recentnijim događajima, poput legalizacije istopolnih brakova. Što se nekog, pak, opšteg utiska tiče, ova serija pleni preglednom a motivima i rukavcima bremenitom naracijom, a u zanatskom smislu ovo je rad bez ijedne jedine slabe strane, dok sa puno povoda može se uživati u glumačkim kreacijama čitavog ansambla, kako mlađih i široj publici manje ili potpuno nepoznatih glumaca, tako i potvrđenih veličina (tu su: Guy Pearce, Mary Louise Parker, Dylan Walsh, Michael Kenneth Walsh, Rachel Grifiths…). Negde tu javlja se i povod za krupniju zamerku, jer prva postava glumaca čini se približna uzrastu likova koji tumače, dok u kasnijem toku priče iste likove glume ipak vidno stariji glumci. Osim toga, When we Rise bi možda sveukupno još bolje funkcionisao u komprimovanoj, filmskoj varijanti, kao film opsežnijeg zamaha, ali onda, sa druge strane, ne bismo mogli da pričamo o značaju koji When we Rise ima i tek će imati u već pojašnjenom kontekstu krajnje nesvakidašnje stavke u ponudi možda i udarnog emitera iz domena bazične televizije na severnoameričkom kontinentu.

Piše: Zoran Janković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.