Pre četiri godine u Smederevu, gradu na obali Dunava i obroncima Beograda, tom mestu gde prestaje Beograd, a započinju ostaci Srbije, se dogodio skandal koji je potresao sve medije. Izvesni V.J. star 32 godine, osumnjičen je da je izvršio produženo krivično delo obljube i zloupotrebe službenog položaja kao i nedozvoljene polne radnje. V.J. je po zanimanju defektolog, završio je i školu na Bogoslovskom fakultetu, radio je u nekoliko smederevskih i beogradskih srednjih škola kao veroučitelj, bio je član stručnog tima Savetovališta za mlade, a radio je i kao specijalni porotnik u sudu u Veću za maloletnike. Da optužnicu prevedemo na laički jezik i kažemo kako je V.J. bio osumnjičen da je pojedinim učenicima davao pare za seksualne usluge, uglavnom oralnog tipa. Đaci su imali između četrnaest i sedamnaest godina. Jedan od pružalaca ovih usluga se „hvalio“ svojim drugarima i tako je cela stvar procurela u javnost, veroučitelj je uhapšen, a srpski mediji su se razgoropadili u svom najboljem inkvizitorskom maniru.
Prvo je reagovao Blic objavljujući agencijsku vest. Dve suvoparne izjave istražnog sudije i zamenika javnog tužioca u kojima citiraju član 181. stav 2. Krivičnog zakonika. I to je sve što će zvanično biti saopšteno. Dosadno. Ali odmah zatim tu uskaču Večernje novosti, gde nas već u naslovu obaveštavaju da je defektolog obljubio decu. A svi znamo da su deca prevrtljiva stvorenja koja da mogu da imaju, podlo od njih, čak i dve-tri godine. Kasnije, mnogo kasnije, negde pri kraju teksta Novosti preciziraju da su deca više, kao, neki dečaci i da imaju između četrnaest i sedamnaest godina. Ali naslov vredi pola teksta, a ko još čita ona sitna slova ispod njega? Novosti pod parolom „sumnja se“ (ko sumnja, odakle su saznali za sumnje, od koga?), dolaze do mobilnog telefona V.J. punog pornografskih poruka, ali da je tarifa za seks nekada bila školska opravdanja koja je V.J. falsifikovao.

Sutradan se u priču uključuje i Kurir. U njemu ništa novo osim što Kurir, dobro obavešten o svemu u vezi sa slučajem ne zna da je V.J. i veroučitelj. To, nekako nisu saznali. Blic proširuje svoju priču od prethodnog dana. I oni su saznali o ljubavnim SMS-ovima, falsifikovanim opravdanjima, uz dodatak o mestu zločina – stanu zloglasnog V.J. Od naslova u Blicu do kraja teksta dečaci doživljavaju metamorfozu u tinejdžere. Današnja deca brzo rastu- dok pročitaš tekst u novinama. Onda nastupaju Novosti. Dečaci iz ranijeg naslova su već stasali za školu i postali su đaci. Znaju i da je V.J. plaćao i dopune svojim đacima i vodio ih na kolače. Novosti znaju da je ljubitelj kolača na mestu zločina živeo sa svojim roditeljima. Interesantno je da u ovom članku Novosti pišu da poslodavci osumnjičenog nisu primetili ništa sumnjivo (valjda se češljao na strejt?), dok će u jednom kasnijem tekstu istih novina V.J. postati „neobičan“ i „čudan“. Ali, pošto Novosti pravilno percipiraju želje za senzacijom i zgražavanjem svojih čitalaca oni članak šire pričom pastoralnog podnaslova „Decu vrebaju poremećeni umovi“. Priča počinje tada takođe aktuelnim slučajem o odbeglom robijašu koji je ubio oca i silovao 12-godišnju ćerku koju je kasnije ostavio da leži u očevoj krvi. Ovaj uvod ima za cilj da smesti V.J. u zasluženi kontekst i mesto koje mu po sudu i pravosnažnoj presudi novinara Novosti pripada. U nastavku Novosti kažu da je V.J. pedofil. Što on nije, niti je osumnjičen ili optužen za istu. Pedofili su oni koji imaju seks ili nedozvoljene bludne radnje sa osobama mlađim od 14 godina. Čisto proizvoljno lupetanje novinara sa ciljem da nas uvedu u priču o pedofilskoj psihologiji i eventualnom kastriranju istih. Da bi V.J. bio autentičniji pedofil, novinar je za saučesnika u tekstu uzeo izjavu forenzičkog psihologa Milana Kostića, koji, istina priča o pedofiliji, a ne o V.J. ali konekcija i kontekst su već formirani. Hajci se pridružuje i politička stranka DHSS koja je, u naletu predizbornog ludila, inspirisana baš ovim događajem, predložila uvođenje hemijske kastracije kao lek „…za bludničenje nad maloletnicima, kojima je nudio i novac u zamenu za seksualne usluge”. Istog dana B92, istina, kao izvor uzimajući Novosti, naslovljavaju članak o slučaju „Pedofil predavao i veronauku“. Dani odmiču, tako da i novinari Kurira, osim broja cipela krvne grupe V.J. konačno saznaju tu za njih, do tada, skrivenu činjenicu da je V. J. bio i veroučitelj. Posle neuspelog razgovora novinara Kurira sa roditeljima V.J. na scenu stupa i „ALO!“. „ALO!“ laže da je V.J. prisiljavao decu na blud. „Novinar(ka)“ tu laž već u narednom pasusu i sam(a) demantuje, navodeći rečenice argumente koje je koristio V.J. prilikom „prisiljavanja“. „ALO!“ sve vreme koristi izraz „mališani“, što je raritet kada se odnosi na 17-godišnje sportski građene srednjoškolce. „ALO!“, zabrinut za „mališane“ iznosi činjenice za koje ne znamo ni da li su tačne ili nisu, ne brinući o sekundarnoj viktimizaciji žrtava. „ALO!“ takođe saznaje da je broj „žrtava“ koji „iz dana u dan raste“ deset „mališana“. Mada je na kraju saslušano osam „mališana“, „ALO!“ voli da zaokružuje. „Večernje novosti“ u naslovu tvrde „Nudio sve za blud“. Ma koliko to nemoguće izgledalo „Novosti“ su u ovom članku uspele da nadmaše „ALO!“. „Samo neki su odoleli bolesnim nagonima pedagoga i veroučitelja, ali najveći broj njih nije uspeo da se izvuče iz njegovih kandži. Svedočenja dečaka nad kojima je bludničio, zastrašujuća su, kažu izvori ’Novosti’ bliski istrazi.“ „Mozaik bludničenja“, „mreža pedofila“, „nepristojne ponude specijalnog pedagoga“… Ljubitelji trilera i palp literature verovatno uživaju u ovim sladostrasnim izrazima i konstrukcijama. „V.J. je, navodno, imao i homoseksualne veze sa starijim muškarcima, ali su mu fetiš bili dečaci od 14 do 16 godina. Imao je određen kriterijume kod odabira, a najviše su mu se sviđali sportski građeni dečaci.“ Interesantno je i prenošenje ovog teksta na smedia.rs koji su boldovali reči od posebne zastrašujuće važnosti kao što su „homosekualni“ ili „fetiš“. „Svoju seksualnu izopačenost V. J. je najverovatnije podgrejao u Savetovalištu za mlade… – Šokirani smo da je među nama bio neko s takvim poremećajem ličnosti i da je radio sa mladima koje je trebalo da leči od poremećaja – kažu u Savetovalištu za mlade.“ Novosti su saznale da je V.J. voleo da pipa čak i zatvorenike dok je radio u zatvoru. „B92“ i „Blic“ istog dana pokušavaju da u svojim tekstovima, prenoseći pisanija „Novosti“, koliko-toliko upristoje svoju profesiju, ali ni oni nisu ostali imuni na to da je V.J. „voleo da dira zatvorenike“. Barem su odustali od toga da broj od osam zaokružuju na deset. „Novi Magazin“ je saznao za slučaj, ali je šturo napisao samo osnovne podatke o njemu. U Srbiji izgleda da reč „šturo“ postaje sinonim za profesionalno. I „RTS“ je isto tako bio dosledno dosadan.

Šta je bilo posle?

Prvostepenom presudom iz juna 2014. V.J. je osuđen samo za jedno delo obljube i to na godinu dana kućnog zatvora pod elektronskim nadzorom. Za preostala četiri za koja ga je teretilo tužilaštvo je oslobođen optužbi. Apelacioni sud ukinuo je 2015. godine prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, a u novembru 2016. godine V.J. je pravosnažno oslobođen svih optužbi koje su mu stavljane na teret.

Sudski proces očigledno gotovo i ne interesuje srpske medije, koji priznaju samo sud svojih novinara tako da su izveštaji o ovom epilogu bili veoma šturi. Svedeni su na prenošenje agencijske vesti (samo je Beta imala interesovanja da objavi vest o ovome) u kojoj se objašnjava činjenično stanje uz sočnu neistinu kako je V.J. „vrbovao dečake“. Portal „Mondo“ je, prenoseći agencijsku vest, stavio gromoglasno neistinit naslov „Poništena presuda veroučitelju za pedofiliju“.

Naše medije uglavnom ne interesuje pravosudni sistem jer u njemu suđenje veoma dugo traje, puno nekih dosadnih pravnih termina i začkoljica, a i ne poznaje staru dobru smrtnu kaznu. Mnogo im se više isplati, da tiraž i posećenost svojim sajtovima, podižu organizujući svoja kratka, ali surova suđenja na kojima ne moraju da brinu ni za interese oštećenih, a kamo li za osumnjičene, istinu ili pravdu. Suđenje vešticama tradicionalno izaziva najveći broj lajkova, a nikako ne smemo smetnuti s uma da je poslednje suđenje vešticama u Evropi bilo organizovano u Karađorđevoj ustaničkoj Srbiji.

Piše: Milan Aranđelović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.