Širom sveta 17. maja obeležava se Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije. Domaći aktivisti već godinama na taj dan pripremaju raznovrstan program kojim se skreće pažnja na probleme LGBT populacije i senzibiliše javnost. Sa idejom da se pridruži svima koji na taj dan slave različitost i suprotstavljaju se nasilju i diskriminaciji, okupila se grupa mladih ljudi iz JTKT kolektiva i KC Grad i nastao je IDAHO Belgrade. Kako IDAHO Belgrade čine ljudi iz medija, kulture i umetnosti, oni su rešili da pozovu umetnike, kulturne radnike, ljude iz medija i sve ostale zainteresovan da svako u svom polju ekspertize pogura stvari napred i pomogne da ovo društvo učinimo boljim. Cilj je bio da se o načinu borbe za prava LGBT osoba promisli na drugačiji način, da se rešenja ponude u drugačijem formatu i da se, osim same zajednice, u ceo proces uključi i šira javnost… „and all that, with a pinch of art!“
Ovogodišnji program obuhvatio je IDAHO TALKS panel-diskusiju i IDAHO ART izložbu, uz prateći IDAHO SIDE STREETS filmski program. Učesnici panel-diskusije bili su: Antonela Riha, Mirjana Bogdanović, Mia David, Filip Vujošević, Predrag Azdejković i dr Jelisaveta Blagojević. Diskusija je pokrenula pitanja efikasnosti postojećih strategija u borbi za jednaka prava LGBT osoba, kao i ona o ulozi i snazi kulture i umetnosti u toj borbi.
Izložba SIGNAL u okviru IDAHO ART segmenta predstavila je lokalne vizuelne umetnike i grafičke dizajnere koji su za ovu namensku produkciju provocirani da svoj rad stave u okvir problematike kršenja LGBT prava.
Najveći uspeh IDAHO Belgrade inicijative je široka podrška kako javnih ličnosti, organizacija civilnog sektora, medija, tako i drugih pojedinaca iz same zajednice, koji su prepoznali sveže i nove ideje i cenili drugačiji pristup sagledavanju problema LGBT populacije sa pozivom na dijalog i participaciju. Ovim događajem, inicijativa IDAHO Belgrade postavila je platformu za razvoj novih ideja i aktivnosti kojima će se kontinuirano boriti za bolje društvo. Ovo je tek početak… IDAHO Belgrade is here to stay!
IDAHO Belgrade ART 2013 – SIGNAL
(lat. signum znak, nlat. signale)
znak, poziv objavljen nekim instrumentom (trubom, rogom, zvonom, plamenom); voj. znak kojim se nešto javlja (pomoću naročitih zastava, ogledala, raketa i dr.)
Deset umetnika participirali su svojim radovima koje karakteriše heterogenost pristupa u obradi teme, kao i različite poetike. Zastupljeni su mediji fotografije i plakata. Bilo da kritikuju hegemone partrijarhalne obrasce rodnih uloga (Šribar), koriste se stereotipima koje oblikuje nacionalistički diskurs (Miletić, Bunjevac), reaguju na učestalost nasilja nad LGBT zajednicom (Travanj, Kolarić), govore o izolaciji (Vrzić), ili prosto manipulišu dovitljivim frazama queer rečnika u pop maniru (Pantelić, Radmanović i Maćašev) ili se poigravaju sa formom (Lončar), sve radove karakteriše izričita, odlučna i promišljena reakcija u odnosu na hipokriziju srpskog društva u savremenom trenutku.
Jedini motiv koji, nažalost, nedostaje u celokupnoj selekciji radova je onaj baziran na ženskoj perspektivi i odnosi se na radove koji vrlo transparentno reflektuju izvesne lezbejske implikacije. Nemogućnost uočavanja radova umetnica ili pak umetnika koji eksplicitno uvode pomenute motive dodatno govore o nevidljivosti lezbejki, i sugeriše da su takve teme periferno obrađene ili izuzetno retke.
Zbir ovih radova na izvestan način formira specifičan narativ koji može biti stavljen u funkciju jasne političke poruke. Stiče se utisak da su dve teme najdominantnije, a to su teme nasilja i izolacije. Ukoliko se pozovemo na tezu Hane Arent o banalnosti zla kojom ona sugeriše, između ostalog, da krajnja zloba, patologija ili ideološko ubeđenje nisu nužni kako bi pomogli pojedincu da počini beskrajno zlo, doći ćemo do zaključka koliko je važno insistirati na konstantnom preispitivanju i kritičkom sagledavanju ljudskih prava i sloboda a u odnosu na to kako ona bivaju ugrožena. To je posebno važno u kontekstu priče o položaju manjina u Srbiji upravo zbog rastućeg nacionalizma i retrogradne politike države koja nije kadra da to spreči već održava takvu ideološku matricu živom. Time dolazimo do logičnog zaključka o tome koji je cilj ove izložbe. Postaviti pitanja ko i zašto postavlja definiciju i određuje moralne granice normalnosti bilo da je u pitanju institucija države ili, pak, crkve; uključiti širu javnost i edukovati je, i zajedničkim trudom prevazilaziti barijere. U najkraćem, uticati na promenu paradigme LGBT zajednice kao Drugog odnosno alijeniranog elementa koji uzurpira postojeći tradicionalni model ponašanja, običaja i načina života. Izaći izvan okvira modernističkih velikih priča, koje su u srži elitističke, rigidne i otuđene od realnosti, predstaviti otvorenu i komunikativnu formu u duhu angažovane i odgovorne umetničke prakse.
Kurator izložbe: Vladimir Bjeličić, istoričar umetnosti
Arhitekta izložbe: Nikola Knežević
