Adam Kovač je sasvim običan čovek. Dete šezdesetih godina, završio mašinski fakultet, nije smogao dovoljno snage i volje da nakon završenog fakulteta, tokom devedesetih kada su ljudi poput njega masovno napuštali zemlju, ode već je ostao. Našao je pristojan posao, pristojnu suprugu, pristojnu ćerku, pristojno zahlađenje odnosa, pristojno odvajanje od postelje, pristojan sporazum ne o razvodu već o prijateljskom, mada odvojenom životu pod istim krovom. Adamov život se ne razlikuje od života mnogih ljudi. Sasvim običan život. Na početku ga…...