Odakle početi? Šta reći? Više od 30 godina karijere i 10 turneja. Madona je kraljica reinvencije i dalje joj dobro ide. Turneja koja prati njen poslednji album Rebel heart to i dokazuje!
Ako neku kupuje kartu za Madonin koncert s namerom da sluša vrhunsko pevanje dva sata, onda je mnogo naivan i glup. Ali za taj novac, dobiće vrhunski performans. Bez preterivanja.
Nedavno sam bio u na njenom koncertu u Pragu sa nekim ko nije njen fan, niti poznavalac njene muzike (naravno, lomi kukom uz njene pesme u diskoteci kao i uz bilo koju drugu komercijalnu stvar), ko zna kako Madona izgleda, ali ne i šta može da očekuje za cenu karte u vrednosti skoro trećine nezvanične plate u Srbiji. Vremešnu kraljicu popa gledao sam i ranije uživo, ali Slobodan nije. Ja sam fan i moja glavna briga bila je da li će otpevati i Who’s that girl? Slobodanu da li će ožedneti tokom koncerta. Ipak, nismo na koncertu u Kombank areni i nema frižidera sa pivom ili vodom na 10 metara od tebe.
Arena O2 u Pragu je velika. Velika je i Madona. Ali Arena ne može da primi publiku u punom kapacitetu, jer Madonina bina zauzima veliku površinu. Posle 3 najprodavanije turneje u istoriji, logično je da žena tolickog rasta i tolikog ega, ne bi da propusti šansu da taj skor poveća. Ipak je to šou koji mora da joj učvrsti tron s kog druge ambiciozne pevačice pokušavaju da je skinu.
– Je l’ ovo ista ona bina kao što smo gledali na Youtubeu?
– Jeste.
– Meni izgleda malo.
A bina – nekako jednostavna. Kolika god da je, videćemo sve. Stojimo na samom kraju piste kojom će se Madona šetati. Dvorana se puni i raste iščekivanje. I dok predgrupa, iliti opening act nastupa, svi su nekako ravnodušni. I prilično nestrpljivi da vide ženu kojoj se štošta osporava zbog godina starosti. Ja čekam onaj momenat kad se svetla ugase i kad se salom prolomi vrisak. Posle dva sata čekanja, konačno taj trenutak. Mrak, vriska, histerija, zvižduci, blicevi i svetli ekrani mobilnih telefona, tenzija raste. Počinje.
Trominutni setting the mood video na video zidu širine koliko i cela bina. Dok svi vrište i očekuju zvezdu večeri, igrači poput ratnika izlaze na scenu da dočekaju kraljicu. I eto je konačno – spušta se iz tavanice bine u kavezu od ratničkih kopalja. Iconic. Imala je i boljih izlazaka na scenu, ali Bitch, she’s Madonna. I već ne znaš gde da gledaš, da li da se usredsrediš samo na nju, na igrače ili na celu sliku. Prođe prva pesma, druga je već mesecima hit – Bitch, I’m Madonna. Demonstrira japanske borilačke veštine sa sve lepezom u ruci. I mikrofonom, naravno. Malo plajbek, malo stvarno provrišti. Sledi treća pesma. Treća je bila i na prvom albumu. Raskomotila se, uzima gitaru i praši Burning up, u heavy metal aranžmanu. Mi koji smo fanovi još od 80-ih, urlamo svaki stih uglas. Sloba ne, ali ne trepće.
A onda ne trepće više niko. U pratnji četiri (ne)časne sestre počinje ples uz šipku. Bitch, get off my pole! Oprobano – Madona i provokacija verskim elementima. Dok ona stoji na igračici koja se u horizontalnom položaju vrti oko šipke, Holy water lagano prelazi u veliki Vogue. Od partera, preko tribina do galerija, svi nabrajaju: Greta Garbo, and Monroe, Deitrich and DiMaggio… Sa svakim imenom, na video zidu neki svetac iz najvećih slikarskih kompozicija renesanse i baroka. A onda Leonardova Tajna večera oživljava na sceni. Svi su tu, u Madoninoj provokativnoj viziji. Isus je kratko ošišan i crne puti, veže joj ruke, poleže na sto tajne večere, širi noge i nestaje u njenom međunožju – Yeezus loves my pussy best. Mrak. U jebo te, kaže Slobodan.
Nižu se hitovi, Madona menja kostime. Oživljava auto radionicu iz Brilijantina. Ona je solo disko igrač uz Like a virgin, poput tinejdžera koji igra sam u sobi, matador iz spota Living for love, čarlston igračica, nakinđurena Latina. Nekad manje, nekad više, ali publika peva s njom. True blue u akustičnoj varijanti. Posle toliko vremena ova pesma zvuči emotivnije i iskrenije. I to ne na plejbek! I dok vrcka uz Deeper and deeper, Sloba je nešto promrmljao, ali nisam bio siguran da li sam dobro čuo…
Da se razumemo, svi znamo i koliko je visoka i koliko Madona ima godina. Znamo i da se ne ponaša u skladu sa svojim godinama. Ali to je čini Madonom. I reflektor koji je osvetljava dok nastupa je takav da nećete primetiti da ovde pred vama nema fotošopa i da nije toliko besprekorna kao na coveru za album. Stvar je u njenoj energiji. Da li može da igra kao pre 25 godina na Blond ambition turneji? Stručnjaci kažu da toliko vežba da je spremna ko američki marinci, ali verovatno ne bi izdržala toliku turneju. Zato se domišljato okružuje plesačima od kojih traži vanljudske napore i predanost. Ona s vremena na vreme, odigra nešto upečatljivo o čemu će pričati i zbog čega će se reći – wow! I publika zaista zanemi. Bacaju joj igračke, zastave, majice, čak joj uručuju bukete cveća (k’o nekad Breni ili Dragani u Domu sindikata), ili pak bace ružu (ali da vas ne bi izblamirala pred punom salom, skinite trnje sa stabljike). Ljubav prema Madoni izražava se i porukama na transparentima. Jedan fan joj je poručio da je toliko voli da bi zbog nje “shave his ass”! Morala je da ga pita “well, did you? Did you save your ass, coz I shaved my legs for you?!” Od tog momenta “Did you shave your ass?” postaje lajtmotiv nastupa.
Prvi put za toliko godina karijere, Madona na scenu izvodi i nekog iz publike. U Americi su to bile i javne ličnosti poput Andersona Kupera, ali čast da bude unapologetic bitch u Pragu imao je mladi Grk. Ni njemu nije izostalo pitanje “Did you shave your ass?”, pa je kao nagradu dobio bananu punu vitamina, jer gospođa M ipak vodi računa o zdravom životu.
Madona voli glamur art decoa i kabare. I već je bio deo njenih koncerata, ali sada je imao novo ruho. Četvrti blok koncerta inspirisan je Velikim Getsbijem, Čikagom i Roksi Hart, i naravno Šećerom iz Neki to vole vruće. Zvuci čarlstona, rese, cilindri, smokinzi, perle i još perli… Music, Candy shop, Material girl… sve je savršeno osmišljeno da ispriča priču jednom vremenu.
I kao grand finale – Holiday! Neizostavna vesela pesma koja na samom kraju treba da pošalje poruku svetu da živimo u cirkusu, ali hajde bar da budemo srećni i da živimo svi kao jedno, kao braća i sestre. Dok publika u transu baca poslednje poglede na jednu od najvećih zvezda planete, Madona se oprašta sa svima i odlazi sa scene. Kraj. Šou je gotov. Svi se pakuju i odlaze: publika kući, ona u hotel i na masažu.
Nisam čuo Who’s that girl?, ali jesam Like a prayer. Izlazeći iz praške arene, Sloba samo izgovara: Koja kraljica!
A onda mi je otkrio šta je onomad promrmljao tokom koncerta. Koliko je lepa!
Piše: Ivan Kleut
