U ponedeljak, 9. juna dodeljena je druga nagrada “Duga”, koju Gej strejt alijansa dodeljuje za doprinos u borbi protiv homofobije i transfobije. Nagradu je dobila šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Tanja Miščević. Tim povodom razgovarali smo sa njom.

Prvo da čestitam na nagradi “Duga”. Da li ste bili iznenađeni nominacijom i osvajanjem nagrade?

Hvala vam! Da, iskreno bila sam veoma iznenađena, ali sam se nagradi veoma obradovala. Ponosna sam jer je timski rad sa kolegama iz državnih institucija na polju unapređenja prava LGBT zajednice vrednovan i priznat. Iskreni sam pobornik zaštite osnovnih prava, a motiv koji stoji iza toga je i ličan i profesionalan – dostizanje pune vladavine prava, i posebno, poštovanja ljudskih prava i jednakosti građana koji je važan i za pregovore o članstvu sa EU, ali i za mene lično, kao građanku Srbije. Proces pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji je pravi trenutak da se pozabavimo ovim pitanjima i uredimo naše društvo zbog nas samih.

Kako ocenjujete trenutno stanje LGBT prava u Srbiji?

Mislim da su stvari krenule na bolje, da je to trend u poslednjih nekoliko godina, i da je to polazna osnova na kojoj treba graditi dalji napredak. Pravni okvir u oblasti borbe protiv diskriminacije i borbe protiv nasilja je poboljšan. LGBT organizacije već imaju odlično razvijenu saradnju sa brojnim državnim institucijama – kroz projekte ili kroz proces konsultacija. Ministarstvo unutrašnjih poslova je, pored mnogobrojnih oblika saradnje, imenovalo i kontakt osobu za pripadnike LGBT populacije. Kancelarija za ljudska i manjinska prava je u partnerstvu za LGBT organizacijama izradila akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv diskriminacije. Mislim da su sve to pokazatelji drugačijeg i boljeg odnosa institucija države prema LGBT populaciji. Istovremeno, imamo punu svest o tome da LGBT zajednica, na žalost, i dalje spada u jednu od najugroženijih manjinskih grupa prema kojoj postoji velika socijalna distanca te da je još mnogo posla pred nama. Svesni smo i problema u sistemima obrazovanja i zdravstvene zaštite i posvećeni smo njihovom rešavanju.

Koliko je poštovanje ljudskih i manjinskih prava važan faktor u procesu pristupanja EU?

Suštinski je važno, jer to nije samo postizanje standarda, već dostizanje i unapređenje evropskih vrednosti! Pregovaračka poglavlja koja se odnose na vladavinu prava imaju poseban status i značaj u toku pregovora sa EU i nesprovođenje reformi u ovim oblastima može privremeno ili trajno zaustaviti čitav proces pregovora. Iskustva iz prethodnih proširenja govore da države najčešće same nisu u mogućnosti da sprovedu promene, već je potrebna pomoć, ekspertiza i saveti koji dolaze iz država članica ili EU. Zato se sada ta poglavlja otvaraju u ranoj fazi pregovora kako bi bilo moguće uraditi što više do članstva u EU. Ali, stalno ponavljam, poštovanje ljudskih prava, antidiskiriminacija i jednake mogućnosti su pre svega važne zbog nas, građana Srbije. Te univerzalne vrednosti treba da budu dostupne i zagarantovane svima.

Srbija ima jako puno strategija i među njima Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije. Šta će država učiniti da to ne bude samo još jedno lepo slovo na papiru?

Već sam pomenula da je javna rasprava za Akcioni plan za sprovođenje Strategije je održana i njen poseban deo su činile LGBT organizacije, što je već značajan element neophodan za njegovo sprovođenje. Svima nam je u interesu da se strategija zaista sprovodi, a ozbiljnost pripreme i sadržine akcionog plana govori u prilog tome. Dodatno, ovaj plan po prvi put ima i proračun troškova za ostvarivanje svake mere – to je dodatni razlog da ne sumnjamo u njegovo ostvarenje.

Uzimajući u obzir da homofobične izjave dolaze od državnih funkcionera, da Paradu ponosa zabranjuje država, da zakone koji bi poboljšali život LGBT osoba nema jer ih država ne usvaja, postavlja se pitanje da li nam je država neprijatelj ili saveznik?

Meni se čini da nije reč o homofobičnim izjavama, već da je reč o nerazumevanju, no time nikoga ne želim da opravdam. Država mora biti garant prava i sigurnosti svojih građana, te je imajući taj princip na umu, a u svrhu bezbednosti otkazala prethodnu Paradu ponosa. Pripreme za ovogodišnju, verujem, Paradu koja će biti održana, traju – pomeranje za drugu polovinu godine je veoma važan gest organizatora, koji su razumeli prilike u kojoj se Srbija našla tokom poplava. Mislim da je proces reformi kroz koji prolazimo prava prilika da država preuzme svoju ulogu i da povrati poverenje građana koje je u vremenima iza nas bilo izgubljeno. Rekla bih da napredak postoji, ali svaka korenita reforma pre svega mentaliteta, podrazumeva vreme i upornost.

Parada ponosa je odložena za septembar. Kolike šanse vi vidite da se ona održi ove godine i koliko vidite spremnost države da se stavi na stranu zaštite prava LGBT osoba na javni protest?

Angažovanje u pripremama za održavanje parade, razgovor sa LGBT organizacijama o njenom odvijanju, stalni dijalog kako osigurati bezbednost njenim učesnicima, meni govori da država jeste na strani onih koji žele da svoje stavove iskažu javno. Moj utisak je da je država spremna da zaštiti prava svih građana uključujući i pravo LGBT osoba da se javno okupe. Za sada, ne vidim prepreke njenom održavanju ove godine, i naravno, podržaću i učestvovati na Paradi ponosa.

Da li je u Srbiji moguće nešto uraditi po pitanju LGBT prava a da to nije rezultat pritiska spolja?

Znamo svi da i pritisak spada u vrstu „pomoći“, i nekada je zaista to jedini način. Međutim, da je reč samo o pritisku spolja, ja sada ne bih sa vama razgovarala vama ovim povodom, zar ne? Čvrsto sam uverena da na pravi način shvatamo ovo pitanje, a o tome govore rezultati rada koje smo kao grupa predstavnika državnih institucija predstavili LGBT organizacijama. I to je samo početak. Ali, smatram da je važno pogledati stvar i sa druge strane – kolike mogućnosti bi se otvorile ukoliko bi LGBT zajednica jedinstvenijim stavom, idejama, ciljevima nastupala prema drugima?

I za kraj, koja bi vaša bila poruka našim čitaocima?

Cilj nam je isti, da zaštitimo i unapredimo svoja prava. Zato, vidimo se na Paradi ponosa!

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts