Nedavno je predsednica DSS Sanda Rašković Ivić izjavila da ima nekoliko jako dobrih prijatelja u gej populaciji, koji su svi Srbende i koji će glasati za nju. Ova izjava je izazvala negodovanje Parade ponosa i podršku UG „Egal“. Ta izjava bila je povod da porazgovaramo sa Srđanom Furtulom, funkcionerom DSS i direktorom izdavačke kuće „Ukronija“ koja je izdala „Gej knjigu“ Dušana Vujošević, „Đovanijevu sobu“ Džejmsa Boldvina i mnoge druge gej romane.

Kako komentarišete izjavu Sande Rašković Ivić o gej Srbendama koji će glasati za DSS i Dveri?

Gospođa Rašković Ivić se najpozitivnije izrazila o tzv. gej pravima, za radio Slobodna Evropa, takođe je ponovila da će mnogi homoseksualci glasati za DSS. Ne vidim da je u ovoj izjavi bilo šta sporno. DSS se zalaže za građansko društvo, tako da svi oni koji ne narušavaju ustavni poredak Republike Srbije dobro su došli u redove DSS i kao glasači i kao članovi.

Često se zbijaju šale na račun gej republikanaca u Americi, da li ćemo dočekati i šale na račun gejeva u Dverima?

Zaista ništa ne znam o vicevima koji se tiču gej republikanaca, ali znam dosta pošalica i viceva koji se tiču gejeva u Sinodu SPC, pored Sinoda, čuo sam par pošalica i na račun kraljeve omladine, kako kolektivno nakon događanja u dvoru idu na after u klub Pleasure.

Kako pomiriti desnicu i LGBT pokret?

Odlično pitanje, prvo moram vas pitati da li Srbija ima desnicu? Postoje skupine opskurnih likova koji se okupljaju po nekakvim tzv. Gardama cara Lazara, 1389, Obraz, to su pre skupine musavih klovnova nego ozbiljne organizacije. Tužno je što je tako. Dovoljno je posetiti bilo koji „desničarski“ skup pa da čovek uvidi svu našu tragediju. Poslednji takav skup na kom sam ja bio je sahrana Kralja Petra II, gde su se mogle videti desetine ljudi vrlo čudnih fizionomija, u nekakvim ritama za koje su oni pretpostavljali da su replike uniformi srpske vojske i JVUO. Postoji čak skupina klovnova koji se oblače u „srpske“ srednjovekovne odore i krstare Evropom, vrlo jeftino naplaćuju svoje cirkuske usluge a pri tom blamiraju sve što je srpsko (neprijatni miris koji se širi iz njihovog kombija oni sa ponosom zovu „SVIBOR smrad“). Na moju veliku žalost u Srbiji ima možda do 100 ozbiljnih desničara. Sukob je u potpunosti iskonstruisan od strane državne bezbednosti i jednog raspopa. Jednu srpsku lezbijansku organizaciju vodi žena koja se tukla u poslednjem ratu u našim zapadnim provincijama, kao pripadnik Belih orlova.
Sukob treba izmestiti iz konteksta greha, jer i mnoge druge stvari su grešne pa se ne događaju pogromi na beogradskim ulicama. Homoseksualnost nije ništa grešnija, od rukobluda ili predbračnog seksa, svaki blud je blud.
Neko na silu pokušava da Srbima nametne protestantski puritanizam. Srbi u svom biću nisu licemeri i puritanci već slobodni ljudi koji slobodu traže. „Crven Ban“ je iznedrio ovaj narod, a Vuk Karadžić prikupio. Tako da vam je moj odgovor da sukoba sa desnicom nema, ima ga sa opskurnim likovima. Moram napomenuti da se Srbiji u poslednje vreme pojavila grupa jako mladih momaka i ozbiljnih desničara (Marko Gajinović, Rastko Podesta, Jovan Ivić…)

ČITAJTE:  Pobednica 10. sezone RuPaul’s Drag Racea - Aquaria

Kako vi sagledavate LGBT pokret u Srbiji?

LGBT pokret je firma i fabrika para za sve neradnike i dokoličare ovoga sveta, mala skupina ljudi koja se dohvatila zapadnih fondova i vrlo lepo živi apsolutno ništa ne radeći. Čast nekolicini izuzetaka, kao što je Boris Milićević ili Azdejković. Organizacija Prajda je našla za shodno da kritikuje predsednika DSS Sandu Rašković Ivić zbog njene izjave o gej Srbendama, a jedan od vođa Prajda je devedesetih godina skakao po Beogradu sa šajkačom i guslama, dobro tada je imao samo trafiku i nije bio na dotaciji iz Brisela. Sažetak je skupina licemernih dokoličara, sa intencijom ka malograđanskom konformizmu, svakako ljudi za izbegavanje. Na NVO sceni postoje i organizacije koje deluju potpuno anti državno i koje okupljaju prelazne oblike života kao npr. Žene u crnom.

Za koga da glasa pošten peder i poštena lezbejka na ovim izborima?

Svaki peder ili lezbijanka treba da glasa prema svojoj savesti. Moja preporuka im je da glasaju za Demokratsku stranku Srbije, stranku koja gaji građanske i nacionalne vrednosti. DSS ima potencijal da objedini sve snage građanske desnice i da kao jedna načelno konzervativna stranka krene u izgradnju Srbije.

Jedan od omiljenih štandova na Sajmu knjiga mi je štand Ukronije, jer pored zastave carske Rusije mogu da nađem izdanje Gej knjige. Odakle taj spoj?

Na štandu Ukronije slobodno se vijori zastava Ruske Imperije, američke konfederacije, ove godine stajao je i veliki poster Bašara al Asada, mi okupljamo sve ljude koji slobodu vole i slobodi teže. Zastava Carske Rusije tu stoji kao simbol otpora novom svetskom poretku i željom za obnovom kako ruske tako i srpske monarhije. Ukronija iritira bezumnike svih boja. Ezra Paund je govorio „Boj se plebsa“, Ukronija poručuje bojte se pseudo elite. „Gej knjigu“ je napisao Dušan Vujošević, ponudio je rukopis i dogovorili smo se da knjigu objavimo u izdavačkom planu za 2015. godinu. Ona je jedan obiman poduhvat gde je Dušan možda malo preopširno želeo da mnogo toga objasni.

ČITAJTE:  Shangela: Moralna pobednica

Koju gej literaturu nam nudi Ukronija?

Ukronija kao izdavač od svog osnivanja ima dve osnovne edicije, Vrhove i Decu noći, vrhovi su edicija gde smo do sada objavili preko dvadeset vrlo značajnih filosofskih, politikoloških, ezoterijskih knjiga koje tretiraju desnu političku i filosofsku misao. Druga edicija, a pretpostavljam da vas ona više interesuje je Deca noći. Edicija nosi ime po pesmi Dimitrija Sergejevča Mereškovskog, ruskog simboliste i dekadenta, pesma je u ruskim ondašnjim krugovima smatrana manifestom dekadencije, tako da smo i mi pozajmili ime pesme za ime jedne od naših edicija. Edicija je zamišljena tako da u njoj budu objavljivane knjige koje tretiraju problematiku, kempa, dendizma, dekadencije, gej odnosa. Tu smo do sada objavili nekoliko desetina romana, teoretskih radova, memoara. Istakao bih memoare kneza Feliksa Jusupova, koji je poznat po tome što je ubio Raspućina, „Imoralist“ od Žida, „Poslednji testament Oskara Vajlda“, „Povratak u Brajdshed“, „Dendizam i dekadencija“, znameniti Uismansov roman „Nasuprot“, „Koža od Malapartea“, po radnji ovog romana snimljen je odličan film u režiji Lilijane Kavani… Ova edicija ima za cilj da vaspostavi jednu novu estetiku i da Srbima osvetli suštinski smisao dekadencije i dendizma. Dekadencija nije biti narkoman ili ići na BITEF, već to je duhovni umor i zgađenost nad zvaničnom nomenklaturom i kulturnom politikom, „dekadent je usamljen čovek zgađen nad sadašnjicom“, rekao je D. S. Mereškovski.

Šta možemo očekivati u narednom periodu od Ukronije kada su u pitanju gej izdanja?

Što se tiče naših planova trenutno prevodimo jedan obiman zbornik sa nemačkog jezika, „Uticaj aristokratije na savremeni svet“. Mnogi naši naslovi su odavno rasprodati, u ovoj godini planiramo da obnovimo „Dendizam i dekadenciju“ i „Minuli sjaj“, memoare kneza Feliksa, objavili smo nedavno knjigu „Out of Tom“, to je intimna ispovest jednog beogradskog veterinara, ali je otkupio ceo tiraž prepadnut pretnjama zbog viška istine koju je u knjizi izneo. Za kraj bih ako mi dozvolite citirao Knjaza Miloša „Dok poreza plaćaju nas se njihova jebačina ne tiče“.

ČITAJTE:  Nataša Bekvalac: Osećam se privilegovano da LGBT ljudi osećaju da sam uz njih

Razgovarao: Predrag Azdejković