Izvođač, rođen pod imenom RuPaul Andre Charles, najsjajniji ambasador dreg zajednice, u poslednjoj deceniji ovu vrstu umetnosti je iz noćnog kluba preneo u naše dnevne sobe. Sa novom serijom koju će nam uskoro predstaviti, i još jednom evolucijom iza sebe, on pomera granice rijaliti televizije i suočava se sa samom prirodom stvarnosti.

Zabavljač, dreg kraljica, voditelj, pevač, glumac, prodavac, amaterski duhovni guru – dok ovo nabrajam, to u meni izaziva divljenje. Ovog sparnog ponedeljka, posle dodele Emmy nagrada, on preko šarene pink košulje nosi jedno od njegovih prepoznatljivih kariranih odela. U tom trenutku on popravlja svoju šminku držeći kameni puder u jednoj ruci a sunđer u drugoj. Kada prilazim da se pozdravim sa njim on me je zagrlio jer su mu ruke bile zauzete. Osećao sam se počastvovano, kao i svako ko se nađe u prisustvu Rupaula, zamislite još da vas zagrli. Ipak, ubrzo me je spustio na zemlju, onako kako samo RuPaul može.

„Zašto te grlim“, upitao je uz zbunjeni osmeh, verovatno se nije ni malo šalio. „Ja te uopšte ne poznajem.“

To je dobro pitanje! Doputovao sam u Burbank da ga pitam sledeće: Da li stvarno znamo ko je RuPaul?

Naravno, svi se sećamo i obožavamo njegov hit „Supermodel“, pesmu koja mu je davne 1992. godine donela slavu širom Amerike. Gledali smo svaku sezonu njegovog rijaliti takmičenja RuPaul’s Drag Race, koja se prikazuje sada već jednu deceniju i može se pohvaliti Emmy nagradama. Pojavljivao se u TV serijama i filmovima. Takođe, snima podkast „What’s the Tee?“, u kome priča o prolaznim pojavama pop kulture i ličnim anegdotama.

Objavio je tri knjige: „Lettin’ It All Hang Out“ (1995), „Workin’ It!“ (2010), „GuRu“ (2018), poslednja knjiga je na neki način i duhovni vodič, za koju je Jane Fonda napisala predgovor. Čini se da je RuPaul bio svuda poslednjih trideset godina, ali ipak ima nečeg zagonetnog u njemu. Na neki način, on nam u isto vreme pruža sve i ništa, kao veličanstveni magični trik koji prikriva jedno moćno, a u isto vreme ranjivo ljudsko biće.

Kada pogledate njegovu karijeru, obuzima vas osećaj da je on dosta radio, kao što to traži od svih nas u svojoj pesmi „Supermodel“. Postao je uspešni poslovni čovek, čije se bogatstvo procenjuje na čak 60 miliona dolara i nema naznake da će stati u skorije vreme. Samo što je dobio Emmy nagradu, RuPaul se nalazi u Warner studiju gde je upravo završio montažu Netflix serije „AJ and the Queen“, u saradnji sa Kingom. To je posao koji iziskuje dosta glume, komedije kao i drame, i obeležava još jedno ponovno stvaranje ove zvezde, ili bolje rečeno – otkriće još jedne njegove sposobnosti i interesovanja.

Kada posmatramo način na koji je RuPaul uspeo da svoj brend prikaže javnosti kao nešto svakidašnje, pomislili bismo da je nadmašio tu kontrakulturu koja ga je stvorila. Ipak, on ne misli da će na neki način izgubiti pristup svom transgresivnom duhu.

„To me ne zabrinjava“, on kaže. „Ja sam takav. Uvek sam gledao iza zavese. Uvek sam gledao tog čoveka koji kontroliše dugmiće iza scene, on je pravi talenat.“

Drag Race je doneo vrstu umetnosti u domove miliona ljudi, koja se pre mogla videti samo u mračnim noćnim klubovima velikih gradova. Sada inspiriše novu i različitu generaciju ljudi koji će je ceniti i, u svom punom sjaju se oprobati u dregu. Drag Race je redovno prva emisija po gledanosti, i gleda se na različitim platformama, u 2019. godini se prikazivala preko 180 miliona puta. Njen uspeh je doveo do stvaranja manifestacije RuPaul’s DragCon, koja je osnovana 2015. u Los Anđelesu, i sada se proširila do Njujorka a 2020. i do Londona.

Desetine hiljada dreg umetnika i fanova je od njenog početka posetilo ovu manifestaciju. Tu je prisutan i jezik: razne fraze koje je Drag Race uključio u širi diskurs i koju upija online tinejdž kultura. Bilo koja devojka koja dobro radi svoj posao koristi vokabular koji je nastao u emisiji Rupaul’s Drag Race.

RuPaul insistira da to ne znači da će emisija ikad biti stvarno mejnstrim. „Površni aspekt drega je mejnstrim. Pravi dreg nikada neće ući u mejnstrim. Pravi drej gleda na ovaj svet kao na iluziju, sve što kažeš da jesi i sve što o tebi piše u tvojoj ličnoj karti je iluzija. Većina ljudi u svom životu neće razumeti šta je pravi dreg iz razloga što nemaju takav operativni sistem da razumeju tu dvojnost.“

„Obožavam scenu u filmu Matrix gde se prikazuje bezbroj redova ljudi koji svoj život žive u mahuni, ali sanjaju o drugom svetu. To je veoma moćna slika. Smatram da većina ljudi ima sposobnost da razume dreg, ali se ne usuđuje da se oproba u tome. Zato što bi bili primorani da dekonstruišu sve ono u šta veruju, i počnu ispočetka. Izgraditi nov sistem vrednosti i istrajati u tome je veoma težak posao. Dosta puta to podrazumeva da porodicu i prijatelje ostavite iza sebe zato što oni to neće razumeti.“

Ipak, dosta njih uspeva u tome. Rupaul ima krug lojalnih prijatelja i saradnika; dosta ljudi sa kojima radi na emisiji Drag Race su njegovi drugovi od samog početka kada je napustio klub scenu u Atlanti i došao u Njujork gde je napravio bum.

RuPaul je rođen kao RuPaul Andre Charles 1960. godine u gradu San Diego. Posle razvoda roditelja 1967. počeo je da živi sa svojom majkom Ernestine. Možda, vodeći se predosećajem mamine vračare, da će njen sin jednog dana postati poznat, RuPaul se sa 15 godina preselio u Alantu kako bi naučio da nastupa. U tom putovanju mu je društvo pravila Renetta, jedna od njegove tri sestre. Kada je RuPaul stigao u Georgiu, smeškao se i vrteo kao go-go igrač za bend Now Explosion, i tako se predstavio javnosti. Napokon, Now Explosion ga je sa sobom poveo u Njujork, gde je ubrzo privukao pažnju drugih mladih ljudi koji su takođe pokušavali da naprave nešto novo i smelo.

Fenton Bailey, jedan od osnivača produkcijske kuće World of Wonder, koja producira Drag Race za VH1 (pre se emisija puštala na Logo, dosta manjoj kablovskoj mreži, mahom upućenoj gej publici), seća se kada je prvi put ugledao RuPaula, sredinom 80-ih godina, na muzičkoj konferenciju u Marriott Marquis na Times Squaru. RuPaul nije imao pristup konferenciji, ali je mogao da pristupi gužvi kako bi promovisao svoj album Sex Freak. Bailey se priseća tog događaja: „Ru se nalazio u tom ogromnom holu u čizmama do kolena, tangama, naramenicama, pocepanom kesom za đubre, mahao je svojim albumom u crvenoj perici“. Drugi osnivač kuće World of Wonder, Randy Barbato, odmah je u njemu prepoznao neverovatne radne navike, što sada svi mi možemo videti. „Iako je njegovo predstavljanje bilo divlje, i cela ta scena je bila luda, mislim da smo odmah postali srodne duše u tom smisli da obojica govorimo istim jezikom. Mi smo znali kako da ludujemo i da nam bude zabavno, ali smo takođe vredni i ambiciozni ljudi. Ubrzo nakon njihovog susreta, producirali smo Star Booty album. Jasno se sećam da je bio neverovatno koncentrisan tokom tog procesa. Iako je izgledao čudno, bio je veoma vredan.“

Vrsta drega koju RuPaul predstavlja – glamurozna ali satirična, iziskuje veštinu posmatranja, sposobnost da pročitate svet. RuPaul za sebe kaže da je uvek to imao u sebi. Godinama je iščekivao kulturološke promene i smišljao kako da ih na najbolji način iskoristi. U bungalovu, jarka svetla su po njegovom zahtevu ugašena pa smo ostali okupani u bledoj noćnoj svetlosti. RuPaul počinje da govori o svesti. On objašnjava da je uvek spreman i svestan smicalica ovog sveta, i shvata da možda ništa nije kompletno novo. „Za sada, ono što me drži je održavanje, i svesnost,“ on kaže. „Bitno je naučiti nešto novo, i setiti se onoga što već znaš.“

Deo uvećane svesti je pronašao u trezvenosti, koju je postigao uz pomoć terapije koja je trajala u nekoliko faza. Prestao je sa korišćenjem droge i alkohola početkom 90-ih. Marihuanu je bilo teže ostaviti, ali je polako uspeo 1999. Danas, RuPaul kaže: „Teško mi je da se probudim posle 9 ujutru. Zadovoljstvo pronalazim u vremenu koje provodim sam sa sobom. Idem u šetnju oko 6:30 ujutru. Meditiram.“ To je životna promena koja je dosta uticala na njegovu psihu i kreativnost. „Pio sam i pušio toliko trave jer sam želeo da se moj pogled na svet promeni,“ on objašnjavao očiju punih suza. „Istina je veoma moćna stvar. Istina onoga što se stvarno dešava. Hteo sam to da isključim. Onda kada sam prestao sa tim, sledeće što je trebalo da uradim je da shvatim kako da tu istinu preradim. Istinu o tome šta je ovaj svet i kakvi su ljudi. Kako smo daleko došli u civilizaciji. Što nije veoma daleko. Mi smo veoma primitivni ljudi. Za ljude koji su fini i osetljivi, to postaje tortura.“

„Ljudi koji funkcionišu na poseban način treba da pređu jedan usamljeni put. To je činjenica života. Dok učiš da se nosiš sa tim, sa porodicom, poslom ili politikom, to postaje veoma dosadno. I za ljude kao što smo mi, dosada je nešto najbolnije.“

Teško je zamisliti da je RuPaulu dosadno. On naravno govori o nečem dosta dubljem o nemiru njegovog duha koji je uvek dodavao u svoj rad i personu koja mu je donela slavu: Monster, kako je on naziva, diva koja ima skoro dva metra, sa plavom perikom, koju je otkrio posle nekoliko godina androgenog izgleda. „Kada sam dobio želju da se ozbiljno bavim ovim poslom, da uđem u mejnstrim, izašao sam na ulice Njujorka i počeo da radim imitaciju Dejvida Bovia, imao sam androgeni nastup u noćnim klubovima, obišao sam takođe i Altantu,“ – kaže RuPaul. „Ljudi bi me videli i otišli, sve je to slatko Ru, ali kada ćeš početi da izvodiš Star Booty? Kada ćeš početi da izvodiš pravi dreg?“

Kao i uvek, RuPaul je obraćao pažnju na znakove univerzuma. „Promenio sam svest o sebi i rekao sam da ću početi da radim dreg. Ne samo što ću sve ovo raditi kao dreg kraljica, uradiću to na glamazon dreg način. Otkloniću deo seksualne subverzivnosti i napraviti od sebe Disney karikaturu, da se Betty i Joe Beer Can ne bi osećali ugroženo zbog seksualnog aspekta drega. Neće se osećati ugroženo zbog činjenice da ja u stvari ismevam identitet. To je bila naučna kombinacija koju sam iskoristio kako bih izašao iz mejnstrima. To sam i uradio. Zamolio sam za pomoć svoje prijatelje i zajedno sa njima sam izmislio ovaj izgled. Tako je nastala pesma „Supermodel“.

Posle pesme „Supermodel“, njegov drag alter ego proslavila se emisijom The RuPaul Show, u to vreme nedovoljno cenjena, koja je doživela premijeru 1996. Trajala je samo 100 epizoda, ali je ostavila neizbrisiv trag i uticaj na moderni dreg.

RuPaul je otpočeo novu renesansu, ili makar popularizaciju ove vrste umetnosti, pokret koji je kulminirao uspehom emisije Drag Race. Nije preterivanje reći da je emisija, koja podrazumeva da se učesnici sreću sa velikim brojem izazova kako bi postali sledeća američka dreg superzvezda, u osnovi je promenila način druženja gej osoba dok je u isto vreme približila dreg velikoj grupi različitih ljudi.

Drag Race je počela kao utočište ispod radara. Kroz društvene mreže i staru infrastrukturu kao što je queer kulturološka razmena pomognuta od strane šireg društvenog mandata za inkluzivnost i prikazivanje – emisija je polako ali sigurno izrasla u hit koji je danas. Iako je možda tipičnom gledatelju televizije izgledalo malo riskantno, stvaraoci Drag Race kažu da su od početka znali da će emisija biti značajna. Tom Campbell, glavni producent, koji je deo emisije od samog početka, video je potencijal odmah nakon snimanja prve epizode. „Dok smo je snimali, znali smo da se dešava nešto posebno,“ rekao je. „Imali smo sve planova na papiru o tome kuda bi ova emisija mogla da vodi, i mislim da smo sve to premašili. Ovo nije samo parodija rijaliti emisija. Nije samo do toga da prikažemo dreg kraljice koje se svađaju. Ovo predstavlja neverovatno istraživanje LGBTQ zajednice, govorenje njihovog jezika i prikazivanje njihove istine.“

Kada je deveta sezona emisije 2017. godine prešla na VH1, rejtinzi su se, prema istraživanjima mreže, duplirali. Do tada, gledaoci emisije su uživali i u dubljim porukama emisije, a ne samo u njenom humoru. „Sada mi prilaze roditelji i kažu kako im je emisija pomogla da bolje razumeju svoje queer dete,“ kaže Michelle Visage, jedna od RuPaulovih najboljih prijateljica, i od treće sezone redovan sudija. „Ova mala emisija je promenila i spasila živote toliko ljudi.“ Takva vrsta fenomena, zabavna ali i važna, sa gomilom emotivnog tereta, može da postane vrsta tereta za glavnu zvezdu emisije. Ipak, RuPaul se ne opterećuje zbog odgovornosti koju ima prema svojoj zajednici.

„Meni je bitno da se fokusiram na svoje iskustvo. Kao na primer – kada polećete avionom, kažu vam da prvo stavite masku na svoje lice pa tek onda na lice svog deteta. Sve počinje od mene. Ja ne mogu da pomognem nekome osim ako meni nije lepo i ako nisam ispunjen.“ Iskoristio je ovu analogiju i u ranijim intervjuima, ali ostaje korisno objašnjenje. RuPaul izgleda veoma prisebno, nije sebičan, naravno, i nije sujetan. Zna ko je i šta želi da postigne. „Ne radim ovo kako bih bio nečiji uzor,“ on naglašava. „Ako neko može da izvuče nešto iz mog rada, ja to poštujem. Ali to nije razlog zašto ovo radim.“

U nekoliko navrata njega su kritikovali da ne razmišlja dovoljno progresivno o uticaju emisije na spoljni svet. Bio je meta brojnih kontroverzi zbog svojih izjava na temu rodnog identiteta, možda najviše u 2018. kada je rekao da Drag Race neće u takmičenje uključiti trans žene koje su se podvrgle operaciji promene pola. Septembra ove godine, RuPaul je naišao na kritike kada mu se deo produkcije pridružio na sceni kako bi zajedno prihvatili nagradu Emmy. Problem je bio u tome što je tim sačinjavala većina belaca. Na pres konferenciji u bekstejdžu, RuPaul je odbio da odgovori na pitanje reporterke Danielle Young iz Essence magazina, o manjku diverziteta, što je samo dolilo ulje na vatru. RuPaul je odjednom, sa nelagodom, morao da opravda i odbrani svoje izbore, kao i sve zvezde koje se nađu u žiži javnosti.

Pitao sam ga o trans problemu. „Ne bih bas da pričam o tome,“ odgovorio je. „U ovom trenutku ne mogu ništa da kažem kako bi se ljudi osećali bolje po tom pitanju. Ja znam ko sam. Sve što radim, radim iz ljubavi. Nije mi cilj da se ljudi osećaju loše.“ Ovaj razgovor je onda promenio pravac i počeli smo da pričamo o tome kako su javne izjave prihvaćene i interpretirane u ovoj onlajn eri. „Moraš da pogledaš na internet iza reči. Možeš dosta toga da kažeš i da to razumeš na svoj način. Ali moraš da zađeš dublje i da razumeš šta te reči stvarno znače. To je teško učiniti, i ljudi ne žele da se potrude. Žele da naprave od toga nešto crno-belo. Ništa nije tako.“

Što se tiče rasne različitosti iza scena emisije Drag Race, razjašnjeno je odmah posle dodele Emmy nagrada, da je jedna od producentkinja Jacqueline Wilson, inače crnkinja, preminula početkom tog meseca. Todrick Hall, RuPaulov obožavatelj koga su pre dve godine angažovali kao koreografa za Drag Race, kaže da vidi dosta različitosti na snimanju emisije. „Ima dosta ljudi u ekipi, koji su frizeri, šminkeri i ljudi koji rade iza kamera. Rekao bih da je to jedna veoma različita grupa ljudi. Ja sam jedan od ljudi koji radi u emisiji i ja sam crnac. Kada nam se ljudi jave i pokažu nam da žele da budu deo tima i da su spremni da ulože veliki trud kako bi emisija bila uspešna, to je sve što je bitno, svi su dobrodošli.“

Pred kamerama, Drag Race je postala još demonstrativnija. Dreg kraljica Bob, pobednica osme sezone, dobila je inspiraciju da se bavi dregom baš iz ove emisije. Ona za emisiju kaže da „treba da uradi više po pitanju širine polnog spektra, ali što se tiče radikalne različitosti, ne vidim koja emisija to radi bolje.“

Ova emisija je ispratila 140 učesnika, uzdižući i stvarajući njihove karijere. „Moja karijera se promenila u trenutku kada sam pobedila,“ kaže Bob. Učesnici Drag Race su izbacili albume i otišli na turneje. Jedna dreg kraljica, favorit fanova Bianca del Rio, imala je nastup u dvorani Carnegie Hall. Sve su poboljšale broj angažovanja u noćnim klubovima zahvaljujući svojoj novoj vidljivosti. „Svi učesnici su pobednici,“ kaže Randy Barbato. „Ovo je jedini rijaliti takmičarskog tipa gde svaki učesnik izađe sa karijerom.“

Drag Race će najverovatnije imati još dosta sezona. Skoro se emisija proširila u Kanadu i u Veliku Britaniju gde će RuPaul biti voditelj, dok se ostale verzije emisije prikazuju u Tajlandu i Čileu.

RuPaul ostaje odan Drag Race-u ali je uvek spreman da upliva u nove vode. On više ne nastupa u noćnim klubovima jer je previše zauzet televizijom i zato što je ta scena zauvek promenjena tehnologijom. „Kada sam ja započinjao svoje nastupe u noćnim klubovima, započinjao je fenomen da ljudi ceo performans snimaju telefonom, i to je samo imalo negativan efekat na nastup,“ on objašnjava. „Ništa nisi mogao da izvučeš iz publike. Pre su obe strane bile uključene, publika bi davala energiju izvođaču a on bi njima tu energiju vraćao. Sada je to postalo jednostrano, sada te samo snimaju i ti razmišljaš – Šta to radite? Zašto ne želite da se probudite?“

RuPaul je umesto toga svoju kreativnost pretočio u seriju „AJ and the Queen“, dreg drama-komedija u stilu filmova kao što su „The Adventures of Priscilla, Queen of the Desert“ ili „To Wong Foo, Thanks for Everything, Julie Newmar“. Samo što se u ovoj seriji pojavljuje jedna devojčica koju glumi Izzy G. Ideja da se u seriju uključi mladi lik je iznikla iz prepoznavanja da trinaestogodišnje devojčice uglavnom najviše gledaju Drag Race.

RuPaul naglašava da ovo nije serija za decu. „Ova serija nije o dreg kraljici u emisiji za decu. Ovo je serija o detetu u emisiji o dreg kraljicama. Serija je veoma originalna, sa nekim mračnijim temama koje se prožimaju.“ Veoma se obradovao da se suoči sa ovakvim izazovom. „To je nešto što sam uvek želeo da istražim. Da dokažem sebi da nisam mrtav iznutra,“ kaže sa prikrivenim osmehom. „Dokazao sam sebi da mogu da kontrolišem emocije.“ Kada sam pogledao petnaestominutni isečak iz serije osećao sam tu energiju. Gluma je dobra i prisutna. Pozitivan je šok da vidim RuPaula tako slobodnog, kako izražava slabost i tugu.

RuPaul se već neko vreme priprema za ovako nešto, kada se upustio u glumačke vode kroz nekoliko projekata, uključujući i skorašnje pojavljivanje u seriji „Grace and Frankie“. „Nikada nije želeo da bude u centru pažnje,“ Jane Fonda objašnjava njegovo ponašanje na snimanju. „Rupaul, oličenje gramura i kempa kao skroman timski igrač? To od njega nisam očekivala… Nisam provela mnogo vremena sa njim, ali mi je prirastao srcu.“

King kaže da je saradnja sa RuPaulom prešla već visoka očekivanja. „Nikada nisam video nekoga ko tako odlučno želi da izbegne neuspeh. I kada doživi neuspeh on odmah nastavlja dalje. Dosta glumaca i umetnika koji imaju osećaj da u nečemu ne uspevaju, oni padaju i počinju da krive sebe, što utiče na njihovo samopouzdanje. Ru ostaje veran sebi i jednostavno nastavlja dalje, dok ne stigne što bliže svom cilju.“

Ta upornost se isplatila. „Naša ljudskost, smeh, smisao za ironiju. Moda. Sve je tu. Ne mogu biti ponosniji,“ kaže RuPaul. King se slaže. „Kada je Ru video prvu epizodu, okrenuo se ka meni i rekao: ’Mislio sam da će ovo biti seriju u kojoj ja sebe otkrivam celom svetu. Ispalo je da se ja otkrivam sebi samom’.“

Dok razgovaramo o odlučnosti RuPaula, zabrinuli smo se da tu mora da postoji tačka pucanja, da on dosta toga rizikuje. Dizajner Isaac Mizrahi, čija je modna kuća prva pustila pesmu Supermodel na jednoj od revija, ispričao mi je priču iz starih dana, kada se RuPaul tokom probe povredio, udarivši glavu. Posle posete jednoj bolnici u Parizu, nastavio je sa nastupom kao da se ništa nije desilo. „Bukvalno se vratio i odradio nastup sa svom šminkom i perikom. Bilo je neverovatno. Pomislio sam u sebi, kakav profesionalac!“

King ima sličnu priču sa snimanja serije „AJ and the Queen“. „Morao je da okreće dok igra uz jednu pesmu. To je radio jedno 12 puta. Narednog dana nije mogao da ustane zato što je iščašio ušni kristal. RuPaul nije prihvatio da uzme slobodan dan nego je odlučio da snimi tu scenu sedeći umesto da stoji.

Pitam se da li se RuPaul ikada naljuti. Kaže da mu se to dešava u saobraćaju. Ali čak i tad pokušava da to stanje pretvori u vežbu samoispitivanja. „Moram da prepoznam odakle potiče moj bes. To zapravo nema veze sa tim ljudima koji me okružuju. U stvari potiče od mojih ličnih frustracija jer je svet spor i nesvestan.“

Šta je sa politikom? Tokom ovog groznog vremena, preko nečega u toj sferi sigurno ne može da pređe. Ipak nisam bio u pravu. „Moram da budem veoma oprezan što se politike i religije tiče, i generalno svih stvari zbog kojih ljudi mogu da se naljute na tebe. Kada odem dva koraka unazad, shvatam šta se stvarno dešava. Problem stvara nesvesnost i ljudska nemogućnost da vide sebe van samopostavljenih okvira.“

Posle analiziranja svog života, RuPaul još uvek nije siguran da je ono što vidi stvarno. On je fan britanskog filozofa Alana Wattsa, koji je napravio seriju eksperimenata zamišljajući postojanje kao seriju snova, svaki drugačiji od prethodnog- kroz proživljena sanjarenja koja mogu da se kontrolišu, na neki način lucidna, ako možeš da shvatiš na koji način. „Možeš sam sebi da dizajniraš život koji bi bio uzbudljiv,“ Watts objašnjava u jednom predavanju. „Ljubavne afere, banketi, igračice. Predivna putovanja. Dvorišta. Muzika van vašeg shvatanja.“ Taj pojam, zbog možda očiglednih razloga, budi posebna osećanja u RuPaulu. „Mi proživljavamo život kroz snove. U ovom životu sam gej, crnac, Amerikanac, koji bira da se bravi dregom i od toga pravi fenomen. Sviđa mi se ovaj život, zabavan je“, kaže RuPaul.

Ako je život serija snova, pitam se koji sledeći san bi RuPaul voleo da proživi. On gleda u plafon i uzdiše.

„Ne znam“, on odgovara tiho. „Želim da bude interesantan.“

11 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.