U svojim prethodnim tekstovima sam, kao prvo, pokušao da predstavim kako izgleda i oseća se genderqueer osoba, a kao drugo, probao da prikažem odnos muškaraca prema osobama koje njih inicijalno asociraju na transrodne osobe. U ovom tekstu želim da se detaljnije bavim ovim muškarcima, jer sam kroz lično iskustvo u prethodnih nešto više od godinu dana došao do veoma interesantnih zaključaka.
Kada sam bio mlađi, izgledao sam mnogo više kao momak (iako se ni tada nisam tako osećao). Kada je dolazilo do upoznavanja ili stupanja u odnose sa momcima, oni su me upravo tako i doživljavali, kao momka. I to se meni tada nije sviđalo, ali nisam znao šta da uradim po tom pitanju. Prosto, izgledaš kao momak, gledaće te kao momka, i to je to. Ako želiš da te doživljavaju kao devojku, treba da budeš devojka, a ti to nisi, a muškarci koje privlače devojke su strejt, i to je to, prihvati kako stvari funkcionišu.
Tek prošlog leta, kada sam se ponovo upustio u komunikaciju i upoznavanje sa muškarcima, sam shvatio da zapravo postoji jedna ogromna grupa muškaraca čija je seksualna orijentacija „negde između“. Prvo sam mislio da bih ove muškarce mogao da svrstam u kategoriju biseksualnih, ali se ispostavilo da većina njih nikada ne bi bila sa momkom. To su muškarci koji su celog svog života bili isključivo sa devojkama, pa su počeli da shvataju i da ih privlače osobe koje vizuelno i energetski doživljavaju kao devojke, a koje to možda zapravo nisu (ili nisu bile po rođenju).
Na prvu sam pomislio da je to super, jer je to konačno tip muškaraca koji će mene doživljavati na adekvatan način, onako kako se ja zapravo i osećam. Ali sam onda ubrzo shvatio da su zapravo mnogi od njih zbunjeni time što im se dešava, što je umelo da prouzrokuje neka njihova veoma čudna ponašanja i stavove.
Kao prvo, mnogi od njih su imali potrebu da mi objasne da oni nisu gej (jer bi to bilo nešto strašno), da nikada ne bi bili sa momkom i da njih ja privlačim samo zbog toga što ih podsećam na devojku. Pošto sam se bavio ovom temom (jer me je interesovala) i čitao određena istraživanja i tekstove koji upravo govore o tome da muškarci koje seksualno privlače trans i srodni identiteti ustvari i nisu homoseksualne orijentacije, jer ih privlače ženske karakteristike, mogao sam da ih “utešim” i potvrdim im da nisu.
Međutim, kroz komunikacije sa ovim muškarcima i pristup koji je mnogo njih imalo, počeo sam da uviđam jednu mnogo krupniju stvar. Pošto me je većina njih poistovećivala sa trans osobama, dobio sam priliku da steknem uvid u to na koji način veliki broj ovih muškaraca doživljava trans osobe. I to mi se uopšte nije dopalo.
Postojanje trans osoba je nešto što je njima daleko i strano. Uglavnom se prvi put sa njima susretnu kroz pornografski sadržaj. Na osnovu toga, oni grade određene fantazije u glavi, koje onda kroz upoznavanje trans osoba u realnosti žele da sprovedu u delo. I tu nastaje problem.
Glavni problem je u tome što najčešće trans osobe u njihovim glavama nisu osobe (ljudi), koje imaju svoja osećanja, želje, potrebe i prava, već su (izvinjavam se unapred) “riba s k*rcem. I kao takva, ona je fantazija, čija je jedina svrha da njemu ispuni sve ono što je on zamislio u svojoj glavi. Počev od toga kako treba da izgleda, šta treba da obuče, kako treba da se ponaša i šta treba da ispuni u krevetu.
Na svaki moj pokušaj da objasnim da određene stvari ne dolaze u obzir, jer mi se ne sviđaju, ne prijaju mi, ili prosto ne želim to da uradim, nailazio sam na njihovo veoma uporno ubeđivanje da to ipak treba uraditi na način na koji su oni zamislili. Pošto je u pitanju fantazija, onda ona mora da se sprovede tačno onako kako su oni to zamislili.
Najčešće su se „pregovori“ vodili oko garderobe, štikli, šminke. Njihov argument je uglavnom znao da bude da ću „onda biti još lepši, a samim tim i njima privlačniji“. Jer ako trans ili bilo koja druga osoba ne želi da izgleda onako kako muškarac od nje očekuje (u konkretnim primerima, ne želi da nosi tange, haltere, mrežaste čarape, i slično), onda ona njemu neće biti dovoljno dobra i ne ispunjava njegove standarde.
Kad smo kod njegovih standarda, naredni korak je bila manipulacija, koja se sastojala iz toga da se šalje poruka da je izgled koji on očekuje zapravo i za moje dobro. Opet ću navesti konkretan primer (nisam izmislio, verujte), gde mi je bilo poručivano da, ukoliko ja izgledam onako kako on hoće, ja ću njega više privući, pa će se on mnogo više truditi u krevetu, pa će samim tim i meni biti bolje. Kroz način na koji su oni slali takve poruke sam shvatio da oni tu prave ogromnu razliku između devojaka i trans i njima sličnih osoba. Trans osoba treba da se oseća manje vredno, zato što mu kao takva nije dovoljna, ali može da se potrudi da ispuni njegova očekivanja, da bi postala dostojna njegove „nagrade“.
Ovakvi „slučajevi“ su u potpunosti zanemarili činjenicu da se sa druge strane telefona nalazi osoba koja nije dužna da ispuni njihovu fantaziju, već to isključivo zavisi od njene želje. Ukoliko se fantazije poklapaju, problema nema. Ali ukoliko trans osoba ne želi da bude fantazija, da se oseća kao seksualni objekat i da bude svedena na polni organ, onda je nastajao problem, jer ovakav tip muškaraca smatra da one ni ne treba da imaju drugačiji tretman, i „da se zna za šta takvi kao ja služe“ (ovo je ponovo konkretan primer, koji nažalost nisam izmislio).
Na kraju, prilikom odbijanja ovakvih muškaraca, uglavnom su bili iznenađeni, zbunjeni, pa i uvređeni (njihove reakcije na odbijanje su tema za poseban tekst). Bili su iznenađeni time što sam odbio, jer se očekuje da smo mi uvek za, u bilo koje doba dana ili noći, bilo gde, sa bilo kim. Bili su zbunjeni time što ja odbijam njih, koji su tako dobri frajeri i odlično izgledaju (i imaju polni organ od 20+ centimetara), jer bi to valjda trebalo da bude jedino što je meni važno prilikom donošenja odluke s kim ću biti. A bili su uvređeni zbog toga što ja ustvari od početka nisam ni bio vredan njihove pažnje, jer se oni inače viđaju sa devojkama, pa su eto oni sada meni poklonili deo svoje pažnje i ponudili mi da me vode u krevet, a ja umesto da to cenim i poštujem, ja ih odbijam. Baš sam nezahvalan!
Iako je bilo i svetlih primera momaka koji su bili zainteresovani da me, osim seksualno, dožive i upoznaju kao osobu, bez postavljanja očekivanja i kriterijuma koje moram da zadovoljim, procentualno ih je bilo jako malo. Većina momaka koje privlače trans i srodni identiteti takve osobe doživljavaju isključivo kao fantaziju, fetiš i ličnu sramotu koju žele da sakriju od ostatka sveta i za koju niko nikada ne sme da sazna.
Želje, vizije, fantazije i fetiši su suštinski okej stvar. Problem je nerazumevanje da druga osoba nije dužna da to sve ispuni, samo zato što vi to očekujete. Trans osoba ima pravo na svoje želje i vizije, ima pravo na svoj izbor i ne mora da pravda odluke koje donese. Zbog svojih odluka ne treba da se oseća manje vredno i nezahvalno što propušta „priliku“ koja joj se nudi, jer ona kao takva ni ne zaslužuje ništa bolje.
Piše: Filip Obradović
Više tekstova iz broja 63 – decembar 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):
Leave a Reply