Ne moraš da budeš gej da bi brinuo o ovom. Ne moraš da imaš gej sina ili kćerku da bi uvideo organizovani napor jedne vlade da cilja i uništi manjinske grupe. Istorija nas je već naučila da ako se na nju ne obrati pažnja, ova vrsta mržnje će samo eskalirati. Ostatak sveta ne može da podnese nemog svedoka.

Ruska vlada se služi svojim anti-gej kampanjama kao žrtvenim jagnjetom kojim odvraća pažnju s problematike ovih Zimskih olimpijskih igara kao jednih od najkorumpiranijih u istoriji olimpijade. To dosta govori o frivolnim nivoima represije i straha u Rusiji vezanih za mogućnost da lak za nokte bude sredstvo koje će isprovocirati krizu na međunarodnom nivou. No, to i jeste ono što se desilo u avgustu mesecu prošle godine na Svetskim igrama u Moskvi kada su švedske predstavnice bile opomenute da uklone lak za nokte u duginim bojama sa svojih noktiju inače će biti uklonjene iz tima i vraćene kući. Njihovi nokti ofarbani u dugine boje su trebali da budu suptilni način protesta protiv zakona u Rusiji koji kriminalizuje i marginalizuje LGBT zajednicu.
Ruska Duma je donela gomilu anti-gej zakona u toku prošle godine, jedan od kojih brani „propagiranje netradicionalnih seksualnih odnosa“. Ti zakoni su istovremeno i sveobuhvatni i nejasni tako da svaki od njih preti zatvorom svakom pojedincu koji iskaže prepoznavanje samog postojanja LGBT zajednice kroz javne forume na internetu, u učionici, ili u samoj Dumi. Ovi zakoni su naravno potpisani od strane samog predsednika Putina, koji je ni manje ni više no uz fanfare potpisao i dekrete kojima zabranjuje usvajanje dece iz Rusije od strane LGBT parova iz inostranstva. No Putin tu nije stao i ozakonio je mogućnost hapšenja u trajanju od dve nedelje za svakog turistu koji dođe u Rusiju, a za kog se sumnja da je gej ili da o toj temi otvoreno govori sa drugima.
Poprilično skoro je ruska „Gazeta“ pisala o turistima iz Holandije koji su uhapšeni jer se sumnjalo da promovišu homoseksualnost među decom. Svi ovi zakoni su doveli do drastičnog porasta u nasilju uperenom ka LGBT populaciji. Kako „Guardian“ piše: „Aktivisti javljaju da je zakon ohrabrio ultradesničarske grupacije da koriste društvene medije kako bi zaskočili gej ljude, tako što im postavljaju zamke u vidu zakazivanja viđanja i upoznavanja a onda ih kada dođu do njih ponižavaju i snimaju to kamerama. Veliki broj anti-gej zakona je donet u tajnosti uz vrlo malo ili nikakvu diskusiju i mogućnost za napad na te iste zakone koji mogu biti vođeni na međunarodnom nivou, i o svemu tome je vrlo malo pominjano u medijima izvan Rusije.
No sve se to promenilo kada su ljudi počeli naširoko da pričaju o Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju. Širom sveta eksplodirale su debate o tome da li će LGBT sportisti i njihovi saveznici biti bezbedni u Sočiju i da li zemlje učesnice treba da bojkotuju igre u znak protesta, pa su čak ideje išle dotle da se Rusija izbaci iz svojih sopstvenih ovogodišnjih igara. Među sportistima i u samoj Olimpijskoj federaciji pitanje je još oštrije i ogleda se ili u tome da li sportisti treba da „začepe i učestvuju“ ili svoje sportove treba da koriste da kroz njih protestuju tokom igara u Sočiju. Olimpijski komitet SAD je zauzeo stav povodom toga i on kaže: „… da je istorija potvrdila da su jedini ljudi povređeni takvim bojkotima su sportisti koji su ceo život uložili da učestvuju na igrama.“
To ostavlja protest kao jedinu opciju za sportiste, ali je to opcija sa rizikom. Putin je zakonom zabranio sve forme protesta tokom dva meseca pre i tokom igara i taj zakon brani sve forme okupljanja, protesta, demonstracija, marševa koji nisu deo Olimpijske ceremonije, što u prevodu znači hapšenje i deportaciju za svakoga koji se bavi aktivnostima koje se mogu shvatiti kao znak protesta. I svi atletičari koji žele da iskažu svoj stav na igrama nemaju šanse da se nadaju podršci od strane Olimpijskog komiteta. Već je bivši predsednik Olimpijskog komiteta rekao da će oni pratiti svoje vrednosti prema Olimpijskoj povelji. Ali se tom prilikom on nije osvrnuo na deo povelje koja brani diskriminaciju bilo koje vrste, već je mislio na član 50 koji kaže: „Nikakvi oblici demonstracija ili političke, religiozne ili rasne propagande nisu dozvoljene.“ A još jasniji je bio Gerhard Heiberg, glavni marketinški direktor Igara rekavši: „Ja mislim da ovo može da donese više štete svima nama.“ Bivši vođa Kanadskog olimpijskog komiteta je uputio sledeći savet zvaničnicima Olimpijade: „Vi kažite vašoj deci: Ako se zajebavate s ovim, poslaćemo vas kući.“ Bez obzira na neverovatan nivo uznapredovanog rada na tome da se svaki oblik slobode ekspresije ugasi, neki olimpijski učesnici su već naglasili da će se odupreti svakoj zabrani na mogućnost da budu čuti.
Odličan primer je priča Briana Burkea, već sad sedog, dugogodišnjeg čelnika Nacionalne hokej lige Amerike. On je postao zagovornik LGBT prava nakon što se njegov sin Brendan autovao, a kada je Brendan poginuo u saobraćajnoj nesreći u svojoj 21. godini, Burke i njegov drugi sin Patrik su započeli projekat „You Can Play“, koji služi da sport učini sigurnim mestom za LGBT sportiste. Burke je za „Sports Illustrated“ pisao prošlog septembra da je Rusija kriminalizovala njegovu mogućnost da bude otac i mogućnost njegove porodice da bude porodica. On je čak išao dotle da kaže: „Ne moraš da budeš gej da bi brinuo o ovom. Ne moraš da imaš gej sina ili kćerku da bi uvideo organizovani napor jedne vlade da cilja i uništi manjinske grupe. Istorija nas je već naučila da ako se na nju ne obrati pažnja, ova vrsta mržnje će samo eskalirati. Ostatak sveta ne može da podnese nemog svedoka. I zato olimpijci, kada pakujete svoje klizaljke, spakujte i značku duginih boja. Kada učite ruski, naučite da kažete : „Ja sam pro-gej“. Pritisak na to šta je pravilno uraditi ne treba da se završi sa danom ceremonije zatvaranja igara. Olimpijski komitet, USOC i druga sportska predstavnička tela treba da odbiju organizovanje bilo kakvih sportskih događaja u Rusiji nadalje dok se svi ovi odvratni zakoni ne uklone. To je bojkot na koji vas sve pozivam.“
Predsednik Obama, videvši mogućnost da gurne prst u oko ruskom predsedniku, je iskoristio tu priliku. Prvi put delegacija SAD nije prisustvovala Igrama, kao i niko iz delegacije vlade niti familije predsednika. Umesto predsednika Obame na otvaranju pojavili su se autovani LGBT sportisti, kao što je teniska legenda Billie Jean King, hokejašica Caitlin Cahow i osvajač zlante medalje u umetničkom klizanju Brian Boitano.
Plan ruskog LGBT aktiviste Nikolaia Alekseyeva da otvori Soči Pride kuću tokom Olimpijade kao mesta za okupljanje LGBT sportista je onemogućen, iako su Pride kuće postojale i na prethodnim Olimpijadama. Mnogi LGBT aktivisti su se složili da bi Pride marš u Sočiju bio efikasniji način od bojkota u privlačenju pažnje sveta na homofobiju koja vlada u Rusiji i radi razotkrivanja licemerja Olimpijskog komiteta, ali je i ona zabranjena.
S druge strane ruski ministar sporta pokušao je da smiri strasti i problem homofobije u Rusiji predstavi kao izmišljotinu i način da se ukalja ugled Rusije. „Ruski sportisti, strani sportisti, gosti, svi oni koji u Soči dođu imaće sva prava i slobode“, kaže on i dodaje, „Ovaj zakon nikom ne oduzima nikakva prava, bilo da su to učesnici ili gosti Igara.“ Putin je sa svoje strane pre igara oslobodio političke zatvorenike – članice rok punk sastava Pussy Riot kao i naftnog magnata Mikhaila Khodorkovskog, kako bi ublažio strahove onih koji dolaze. Takođe je najavio i kreiranje protestnih zona udaljenih 15 kilometara od najbliže tačke održavanja Olimpijade. Očigledno u Rusiji postoji strah da katastrofa na međunarodnom nivou očekuje samu Rusiju ako ona pokuša da uguši pobune samih sportista dok istovremeno sami čelnici pokušavaju da iskoriste LGBT populaciju kao žrtveno jagnje za trenutnu egzistencijalnu krizu koja je zahvatila Rusiju: smanjenje nataliteta, ekonomsku stagnaciju i nesigurno ekonomsko mesto Rusije u globalnoj svetskoj strukturi. Ono na šta Rusija nije računala jeste da će LGBT populacija u stvari naići na nezamisliv nivo podrške u sportu što među LGBT sportistima, što među njihovim saveznicima.

Piše: J.A.

Related Posts