Primetili ste, svakako ste primetili. Pravili ste se da ne vidite. Niste priznali sebi, ali, slaba vajda od toga. Onda ste mrzeli tog nekog ko je „zaveo i pokvario“ vaše dete. Pa ste plakali i svoje nedoumice delili sa potpuno nepodobnim ljudima. Vrteli ste se u krugu besplodnog premišljanja na temu šta ste to pogrešili, ko je kriv, šta se i kad zapravo desilo. Nadali se da će neko razvejati vaše strahove i reći vam da je vaše dete sasvim strejt. A nije. Dobro je ako niste dali 700 evra lokalnoj rekonektičarki, u stvari običnoj nadrilekarki i lažljivici, da vaše dete pretvori u „normalnu“ osobu. Jer roditelji i to rade.
Ako ste razmislili i barem jednim krajičkom svesti shvatili da je vaše dete LGBT osoba, vreme je za celoživotnu promenu. Osnovno pitanje: da li želite da budete deo problema ili deo rešenja?
Smatrate li možda da vaše dete nema dovoljno problema kao LGBT osoba u Srbiji?
Želite li da jednog dana vaše dete kaže svom partneru/partnerki ili svojim prijateljima „keva/ćale mi je zagorčao život kad je saznao, još se oporavljam“?
Bio tako otac, čestit privatnik i veliki vernik pa imao sina – pametnog, dobrog, talentovanog, ma sjajnog. Dok jednog dana sin nije na glas rekao ono što je pokušavao da kaže ocu još od svoje četrnaeste godine. Otac je zatvorio srce i um, jer su mu u crkvi govorili sve najgore o gej ljudima, a on verovao. Odrekao se jedinog deteta, zabranio mu pristup u kuću, prepisao imovinu rodbini, prekinuo čak i razgovore preko skajpa. Palanka je slavila: to su prave tradicionalne vrednosti! Sin inače uveliko živi u inostranstvu, zaposlen je, zarađuje a nedavno je sa svojim partnerom podigao kredit za stan. Na oca ne računa. „Eto mu njegove crkve“, kaže. U Srbiju ne dolazi. Možda će doputovati na ostavinsku raspravu, a nije isključeno da će angažovati advokata.
Da li ste spremni da podržite svoje dete ili da zabavljate selo/grad u kome živite, jer svi vole pozorište u tuđoj kući? Koga vi volite? Svi kažu da najviše vole svoje dete. A ko je spreman da to i na delu pokaže, da podrži to dete koje voli, LGBT ili ne, neophodno mu je jačanje. Što smo jači, to više možemo da podržimo drage ljude.
Obratite se stručnjaku. Ne bilo kakvom. Konzervativci, prikriveni ili otvoreni nacisti, pristalice „tradicionalnih vrednosti“ i prisilnog „lečenja“ LGBT ljudi, oni što viču na devojku koju je partnerka dovela na kontrolu, ne dolaze u obzir. Dobar lekar, psiholog, psihijatar pre svega je dobar prema svima koji mu se obrate. Ne osuđuje, pomaže. Ako nema takvih u vašem mestu (a često ih baš nema), rizikujte putovanje do mesta gde ih ima. LGBT organizacije obično imaju nekog u rezervi.
Saznajte gde postoji organizacija roditelja koji podržavaju svoju LGBT decu. Pozovite ih, idite na sastanke, izložbe, predavanja i druge skupove koje organizuju. Ko zna, možda ćete im se i pridružiti.
Primetićete ubrzo da vam osobe koje osuđuju LGBT populaciju ne prijaju – od političara pa do rođene rodbine. Mislite da je to zato što je vaše dete „takvo“. Delom je i to u pitanju. Ali, još važnije: vi se budite. Želite da ovaj svet bude bolji, pravedniji, za vaše dete, za vas, za sve ljude. Zato slobodno počnite da izbegavate one koji vas „bacaju u bedak“. Najpre će vam biti nezgodno zbog toga, posle ćete se naviknuti. Kad ojačate, jednostavno ćete znati da su neki ljudi suviše uplašeni od svega, pa i od LGBT osoba i izbegavaćete ih sa lakoćom. Ili ćete ih podsetiti na zabranu diskriminacije i govora mržnje, što je takođe veoma korisno.
Učite (možete i da vežbate pred ogledalom ili sa istomišljenicima) da odgovarate na prozivke, provokacije i zlobne primedbe. Još imamo u društvu one koji osuđuju druge i drugačije. Uostalom, na čijoj ste strani? Svog deteta, razume se. Ne na strani komšinice Vukice ni šuraka Mileta koji se užasavaju LGBT ljudi a u poslednje vreme samo o njima pričaju, kakva slučajnost, baš kad ste vi prisutni. Ne na strani kumova, dalje rodbine i svih koji vas ogovaraju jer, eto, sin vam ima dečka a vi ga IPAK niste izbacili iz kuće. To je vaše dete i vi ga volite. Šta kažu institucije, selo, grad ili mesna zajednica, savršeno je nevažno. Osim ako vređaju. Onda može i drugačije da se razgovara. Kad ste napadnuti, niste dužni da budete fini.
Imate problem sa crkvom ili nekom drugom verskom zajednicom u kojoj ste aktivni a u kojoj vaše dete ili celu LGBT populaciju nazivaju ružnim imenima i od vas traže da „zauzmete stav“ tj. izbacite sina ili ćerku iz kuće i svog života? Ko je važniji, vaše dete i vaš dobar odnos sa njim ili dogma? Slobodno proredite odlaske u crkvu ili ih izostavite. Od 1650 zvaničnih vera koje upražnjava osam milijardi ljudi na ovoj planeti i najmanje još toliko nepoznatih, nepriznatih ili zabranjenih kultova, valjda ima neki koji prihvata LGBT ljude kao svoje ravnopravne članove – i njihove roditelje, razume se. Ovo, naravno, samo ako vam je stalo do religije. Ako nije, jedan problem manje.
Ne treba vam osobito znanje iz psihologije ili bilo koje druge nauke da biste podržali sina ili kćer. Ljubav i dobra namera su dovoljni. Ne navaljujte da vam se odraslo dete poverava ako neće. O nečemu će pričati sa vama, nešto će zadržati za sebe. Kao i svi ostali mladi ljudi.
Bićete ljubomorni kad vaš sin poljubi svog dečka ili ćerka počne da ćućori i kikoće se sa svojom devojkom i to je u najboljem redu. Treba vam više ljubavi, u tome je stvar. Uvek možete da radite na svom privatnom životu. Zadovoljan roditelj biće bolja podrška detetu.
Možete zajedno da kuvate, krečite, sređujete tavan i radite sve što roditelji i deca obično rade.
Napravite nešto novo. Angažujte se da pomognete nekom u nevolji. Napišite knjigu. Počnite da slikate. Družite se sa svojim vršnjacima, sa ljudima mlađim ili starijim od vas. Izražavajte svoje mišljenje i ličnost. Putujte.
Protestujte protiv nepravde i nasilja.
Budite najbolja moguća osoba koja možete da budete.
Imajte ove prioritete na umu, uvek.
Piše: G.P.F.
Više tekstova iz broja 74 – oktobar 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
