Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je prvu pravosnažnu presudu u Srbiji zbog seksualne diskriminacije na radnom mestu, objavila je Gej strejt alijansa.
GSA navodi se da je sud utvrdio diskriminatorsko ponašanje i težak oblik diskriminacije protiv M. A. (25) iz Vršca od njegovog kolege Daria K. (26) iz Vlajkovca, koje je trajalo više meseci.
Pravosnažnom presudom Apelacionog suda Dariu K. je naloženo da oštećenom M. A. isplati 180.000 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog povreda prava ličnosti, ugleda i časti, kao i da Pravnoj službi GSA, koja je zastupala oštećenog, nadoknadi sudske troškove u iznosu od 99.000 dinara.
U obrazloženju pravosnažne presude Apelacionog suda između ostalog stoji da je nesumnjivo da su reči „peder“ i „pederčina“ izrazi koji imaju značenje „negativnog, omalovažavajućeg, obezvređujućeg i uvredljivog označavanja muške osobe istopolne seksualne orijentacije.
Takođe se kaže da njihovo upućivanje predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj i predstavlja povredu dostojanstva na osnovu ličnog svojstva istopolne seksualne orijentacije. M. A. se Alijansi obratio u martu 2011. godine i opisao slučaj u kome ga je njegov kolega Dario K. duže vređao i pretio mu i fizički ga zlostavljao, zbog čega je morao da potraži lekarsku pomoć. Alijansa je saopštila da je veoma zadovoljna konačnom presudom i relativnom brzinom procesa.
„Za pretpostaviti je da se većina građana slaže sa stavom da je diskriminacija na radnom mestu i to zbog drugačije seksualne orijentacije nešto uobičajeno za naše društvo i državu. Sva istraživanja javnog mnenja pokazuju ovakve rezultate, pa se onda postavlja pitanje: Kako to da tek početkom 2013. godine, dobijamo prvu pravosnažnu presudu kojom se ovo opšte poznato stanje konstatuje na konkretnom primeru i kojom se, istovremeno, dosuđuje simbolična satisfakcija za žrtvu diskriminacije u vidu novčanog iznosa od oko 2000 evra (veliko je pitanje hoće li se ovaj iznos ikada moći naplatiti)?“, kaže advokat GSA, Aleksandar Olenik.
„Na ovo pitanje postoji više odgovora, odnosno ima više razloga za ovakvo stanje. Dva najbitnija i najvažnija razloga su: stanje u pravosuđu i stanje u društvu.U ovom trenutku nećemo ulaziti u rezultate reforme pravosuđa, nego ćemo navesti gole činjenice: Tužba je podneta u aprilu mesecu 2011. godine, i to Osnovnom sudu u Vršcu. Prva presuda je doneta za godinu dana, u kojem periodu je sud prilično tačno utvrdio činjenice. Međutim, sud je odbio da na ovako utvrđene činjenice primeni pravo tako što je presudom utvrdio da nije bilo diskriminacije. Na ovakvu presudu smo uložili žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu, i to početkom maja 2012. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu, krajem 2012. godine, donosi pravosnažnu presudu koja nam je dostavljena početkom 2013. godine. I mi kao tužioci, i žrtva, i Apelacioni sud se slažemo da je Osnovni sud u Vršcu dobro utvrdio činjenice, ali da nije primenio pravo, iz kojih razloga to nam nije poznato. Međutim, Apelacioni sud u Novom Sadu je na tako utvrđeno činjenično stanje primenio pravo i doneo presudu koja će stvoriti novu sudsku praksu. U ovom slučaju, dobru sudsku praksu. Razlozi za ovakav rad Osnovnog suda u Vršcu su mnogobrojni, počevši od najbezazlenijeg kao što je pogrešno shvatanje prava sudije, pa do stereotipa koji vladaju, zatim straha suda zbog mogućeg pravljenja sudske prakse, tu je i prebacivanje odgovornosti na Apelacioni sud, ali možda i shvatanje suda da javno i verbalno ponižavanje osoba na radnom mestu zbog drugačije seksualne orijentacije nije zabranjeno zakonom, odnosno da je takvo ponašanje dozvoljeno. Da mi nismo uložili žalbu, u ovom trenutku bi imali pravosnažnu presudu kojom je u našoj zemlji i društvu dozvoljen ovaj vid diskriminacije,“ objašnjava slučaj Olenik i zaključuje da ova presuda Apelacionog suda u Novom Sadu mora biti osnov za stvaranje odgovarajuće prakse naših osnovnih sudova, ali i podsticaj ličnoj i profesionalnoj hrabrosti i integritetu sudija.


ČITAJTE:  Buđenje niške LGBT scene