Imajući u vidu činjenicu da su ovi prostori bili pod viševekovnom osmanskom okupacijom, o Turcima i njihovoj vladavini su ostali brojni negativni stereotipi. Preovlađujuća slika u narodu o Turcima dolazi iz epske poezije, gde su predstavljeni kao nemilosrdni osvajači, varvari, zlikovci… Međutim, ono što se malo zna, jeste da je Osmansko carstvo u mnogim aspektima društvenog života bilo daleko liberalnije i tolerantnije u odnosu na hrišćansku Evropu. To se, između ostalog, odnosi i na tzv. mušku ljubav, u kojoj su Turci istinski uživali. Za razliku od asketskog načina života u Evropi, Turci su, pored ratovanja, bili pravi hedonisti. Pogotovo kada se radilo o dečacima i mladićima iz osvojenih zemalja.

Homoseksualnost je bila široko rasprostranjena, pogotovo između starijih muškaraca i mladih dečaka, kao što je to bio slučaj i u antičkoj Grčkoj ili Japanu. Interesantno, homoseksualnost u Turskoj nikada nije bila zabranjena tokom istorije.

Istoričari tvrde da je sultan Bajazit I prvi otkrio čari „muške ljubavi“ i osnovao muški harem, u čemu su ga sledili vojnici i plemstvo. Osvajač Carigrada i Srbije, sultan Mehmed II, smatra se najvećim pokroviteljom „muške ljubavi“.

Francuski plemić, hodočasnik i putopisac iz prve polovine 15. veka, Bertrandon de la Brokijer, piše za sultana Murata II: „Njegovo (Muratovo – prim.aut.) sledeće najveće zadovoljstvo, nakon ispijanja vina, su žene i mladi momci sodomiti. Ima tri stotine žena ili više i dvadeset pet ili trideset mladića koji su uvek sa njim, češće od njegovih žena. Kad dečaci odrastu, daje im velike darove i gospodstva. Jednom od njih dao je svoju sestru za ženu i dvadeset pet hiljada dukata.“

Poznata je priča da je prilikom osvajanja Carigrada, poznati vizantijski velmoža, Luka Notarijus, koji je bio zastupnik turske struje, poznat po izjavi da bi pre voleo da vidi turski turban nego katoličku mitru, izašao pred Mehmeda II sa svoja dva sina. Sultanu se odmah dopao mlađi, 14-godišnjak, kojeg je video za svoj harem u Bursi, gde su obitavali dečaci-robovi. Kako se Notarijus usprotivio ovom, Mehmed II je naredio pogubljenje čitave porodice. Mada, prema nekim verzijama, pošto je dečak sam pristao na harem, on je pošteđen. Prema pojedinim izvorima, Mehmed II je bio ludo zaljubljen i u brata Vlada Cepeša (po kome je nastala legenda o Drakuli), Radua III, kojeg je držao na dvoru kao ljubavnika.

ČITAJTE:  Evrovizija na rascepu između istoka i zapada

I sultan Murat IV se pominje u homoseksualnom kontekstu. Ostala je zabeležena njegova naklonost prema dvoraninu, Musi Čelebiji. Murat IV je napisao dve pesme u znak Musine tragične smrti, kako bi izrazio svoju tugu za njim.

– Taj Musa je bio moj omiljeni dvoranin, moj voljeni saputnik u nesreći… Ovu pesmu sam komponovao kao elegiju za njega. O, Mirgune Kan, kad bi samo mogao da vidiš kako elegantan, duhovit, plemenit, zreo, brz, ljubazniji od najljubaznijih, mlad dečak-sluga je bio. Nikada nisam imao takvog… – govorio je Murat IV

Uprkos predstavi da su dečaci u haremu služili isključivo u seksualne svrhe, oni su prolazili obuku u pesništvu, pevanju, plesu, književnosti… Prilikom odlaska u sultanove odaje, dečacima bi bile uklanjane malje i kupali bi ih eteričnim uljima i mirisima, kako bi što bolje zadovoljili sultana.

Dečaci su u harem, uglavnom, dolazili sa ratnim plenom, a u periodima mira preko tzv. danka u krvi, običaja koji je podrazumevao, na svake četiri godine, nasilno otimanje dečaka uzrasta od 8 do 10 godina, od svojih porodica iz osvojenih zemalja. Smatra se da je do kraja 17. veka, kada je ovaj običaj ukinut, između 200 i 300 hiljada dečaka iz okupiranih zemalja poslato u Tursku, kako bi služilo ne samo sultanu, već i državi u celini.

I pripadnici turske elite uživali su u „muškoj ljubavi“. Dvor Ali-paše, turskog namesnika Janjine u Grčkoj, ostao je upamćen po najlepšim dečacima koje je mogao da nađe u svom pašaluku. Pesnik Bajron, prenosi da su dečaci šetali goli po dvoru. Ali-paša i njegov sin, uživali su u sadističkom seksualnom mučenju dečaka, kojima je redovno puštana krv, da bi ostali „bledi, pokorni i lepi“.

I određeni verski uposlenici, poput derviša, tvrdili su da su spoznali boga upravo preko ljubavi sa dečacima.

ČITAJTE:  Gospodin ministarka i Okrivljivanje žrtve

Izvori beleže mnoge primere u okupiranim zemljama da su roditelji sami prodavali svoju mušku decu turskim velmožama ili bordelima, jer su znali da preko kreveta mogu da dospeju do visokih položaja u državnom aparatu. Najveći broj bordela imao je, naravno, Carigrad. Tu su, kako se smatra, dečaci obučavani da pružaju usluge, kako bi do savršenstva zadovoljili svoje klijente. Pojedinci su se javno nekada hvalili kako su im sinovi spavali sa određenim moćnicima, ali u mnogim slučajevima sami dečaci su hitali u zagrljaje odraslih, želeći ljubav, položaj, moć…

Ivan Janković, pravnik i sociolog, jedan od osnivača Fonda za humanitarno pravo, u knjizi „Kata Nesiba i komentari“, tvrdi kako je i beogradski vezir imao muški harem, a mladići koji su u njemu opsluživali njega i njegovo društvo nazivani su đojleni, što se odnosilo na mlađe gej osobe. Đojleni su za boravak u muškom haremu bili uredno plaćeni.

– Mnogi Turci, naročito ugledniji i imućniji, držali su kao ljubavnike srpske mladiće, tzv. adžuvane ili đojlene, koji su služili za novac. Sam čestiti vezir držao ih je svu silu, a o njima se starao poseban službenik – navodi Janković.

Mesta „muške ljubavi“ bili su i hamami (javna kupatila), u kojima su radili telaci, mladi dečaci koji su pomagali odraslima pri kupanju. Tu su i tzv. kuće-valjci, poznate po tome što su u njima pronađene klupe na kojima su bili montirani valjci raznih veličina na koje su dečaci sedali kako bi im se anus rastegao.

Popularni su bili i kočeci, dečaci ne-muslimanskog porekla, koji su se bavili plesom, a oblačili su se i šminkali kao žene. Kočeci su plenili ne samo sopstvenom lepotom, već i lepotom igre, da su, prosto, izluđivali muške klijente koji su znali i da se poubijaju oko njih. Zbog toga je sultan Abdulmedžid, sredinom 19. veka, morao da ih zabrani.

ČITAJTE:  Zadržaću pravo svoje da nosim narodnu nošnju

Turci su smatrali su da onaj ko voli dečake mora i da ih provede kroz nekoliko nivoa seksualnog užitka: 1. Primanje milošta i laski: učeći ga da rumeni i uživa u svojoj punoj lepoti. 2. Uzbuđivanje: učeći ga zadovoljstvu njegovih polnih želja. 3. Ljubljenje: uživajući u partnerovom uzbuđenju. 4. Nagoveštaj: podstican prigodnim rečima i draženjem intimnih delova. 5. Želja: mladićev penis se draži, muškarčev organ prislonjen je na mladićev anus. 6. Snošaj: mladić se obeznanjuje, muškarac radi šta mu je volja, dražeći jedino mladićev penis. 7. Vrhunac: muškarac uzima mladićev penis u šaku, na grčki način, ne bi li kontrolisao mladićeve kretnje i doveo ga, ako je mogućno, do istovremene ejakulacije. 8. Nakon snošaja: mladić vrši felacio. 9. Iščekivanje: mladić pažljivo motri na znake ponovnog interesovanja. 10. Nada: mladić seda u krilo svome ljubavniku, ili se penje pored njega na krevet, pripremajući se za ponovni odnos.

Turci su se rukovodili maksimom da grubost od dečaka stvara slabiće, a da ih samo ljubav može preobratiti u hrabre, neustrašive muškarce. Zato i jesu vekovima bili svetska sila, pred kojom je strahovao veliki deo sveta.

Piše: Igor Maksimović

Više tekstova iz broja 62 – oktobar 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.