Kao prvu asocijaciju na ovu temu daje grčku matematiku. Grčka je bila antička Meka i pramajka savremenog gej pokreta, gde je homoseksualnost ne samo bila prihvaćena kao rasprostranjen oblik međuljudskog opštenja, već i promovisana među dečacima u predbračnom- među-olimpijskom periodu; zdrav razum govori da je onda gejeva moralo biti i među ondašnjim matematičarima. No, ovde već ulazimo u domen spekulacija. Znamo iz spisa da su stari matematičari imali gomilu učenika, među kojima bi se uvek volšebno izdvojio jedan, odabran da neposredno prisvoji svo znanje svog učitelja.

Možemo samo maštati o kakvim je sve znanjima reč… Naravno, tu je i nezaobilazna Pitagorejska škola, posve mistično mesto na kome su se obožavaoci Pitagore i njegovog učenja okupljali da govore o muzici i matematičkim problemima. Tu su se začele i prve matematičke osnove muzike, kao i pojava obožavanja raznih matematičkih formi, recimo broja. Izgled ovog društva je podsećao na izgled modernih sekti, gde bi se mladi dečaci priklanjali kultu i vođi sa idejom upijanja njegovog znanja. Ne sumnjam da su mogli mnogo da nauče iz njegovog pozamašnog iskustva…

No vratimo se iz oskudnih informacija u modernija vremena. Logika mi govori, a i lično iskustvo, da je homoseksualnost procentualno zastupljenija u okvirima naučnika kao grupacije, u odnosu na celokupnu populaciju. Naučnike/ce često karakteriše ekscentričnost i povučenost u lični svet, koji neretko sa sobom povlači i posvećenost sopstvenom polu. Vrlo je teško oceniti šta tu povlači ono drugo; moguće da nemogućnost sopstvene ekspresije kao gej muškarca/žene indukuje u nama potrebu da se posvetimo drugim stvarima u kojima ćemo biti izuzetni. Često se ta potreba pretače u iskazivanja u umetnosti i/ili društvenim naukama; prirodne nauke, a među njima i matematika (kao kraljica među naukama) se često smatraju muškim naukama. I zaista je jako teško naći istaknute pojedinke, ali sam izuzetno sklon da ovo pripišem sociološkim, a ne genetskim razlozima (potlačenost/izolovanost žena pre druge polovine 20. veka itd.). Zato unapred moje izvinjenje predragoj mi lezbejskoj populaciji što ovde posvećujem skoro svu pažnju muškarcima; nije iz naklonosti nego iz nužde (iako ni ono prvo nije zanemarljivo).

Najsvežiji primeri gejeva među matematičarima su Newton, Turing, i nezaobilazni Nash. No krenimo redom. U poslednje vreme se rasplamsala polemika da li je Sir Isaac Newton bio gej. Dok jedni tvrde kako se ne sme verovati tradicionalnom mitu da je umro kao nevini posvećenik nauci (ha, I say!), drugi govore kako se samo želi ugroziti Newtonova veličina; primećujete li homofobiju? Kao što se za Shakespearea manje-više sa sigurnošću može tvrditi da je imao makar homoseksualne izlete, tako su moji izvori skloni tvrdnji da je Newton imao barem dva ljubavnika: Johna Wickinsa, cimera na Kembridžu u toku čak 20 godina, i 22 godine mlađeg švajcarca Nicholasa Fatio de Duilliera. Smatra se da je bio ili in the closet, ili suppressed homosexual. Choose as you wish!

John Nash je možda najpoznatiji od svih modernih matematičara, pre svega po filmu „Beautiful Mind“. Da, dragi moji, on jeste bio matematičar, koji je dobio Nobelovu nagradu iz ekonomije 1994. godine zbog svog doprinosa teoriji igara. Umalo što nije dobio i najveće matematičko priznanje, Fieldsovu medalju 1958. ili 1962. No, o tome koga interesuje neka pogleda film. Mi ćemo ovde o nečem čega u filmu nema (namerno je uklonjeno iz scenarija, iako se o tome govori u knjizi po kojoj je film pravljen; priča se da je sam Nash urgirao, no to je opet spekulacija). Nash je kao momak imao homoseksualnih sklonosti, ulazio drugim momcima u krevet, koji su ga vređali i ponižavali zbog toga što su primećivali njegovu naklonost. Zauzvrat, on ih je izazivao da mu zadaju matematičke probleme kako ga ne bi tukli; tako je radio domaće zadatke skoro svim svojim školskim… mučiteljima. Kolege su govorile da je oduvek imao homoseksualnih „pretenzija“ prema dečacima/momcima; da je bio veoma eksperimentatorski raspoložen, i da se uglavnom ljubio. Počeo je da radi za RAND korporaciju, iz koje je otpušten 1954. godine posle racije da bi se uhvatili homoseksualci. Ostalo je zabeleženo i da je imao posebno prijateljstvo sa svojim postdiplomcem, Jackom Brickerom.
Jedna od meni najsnažnijih priča govori o Alanu Turingu, britanskom matematičaru i informatičaru, rođenom 1912. i jednom od ljudi najzaslužnijih za razvoj matematičke misli unutar informatike; mnogo računarskih mašina na svetu nosi njegovo ime. Zapamćen je i po tome što je „provalio“ nacističku Enigma šifru, i tako znatno skratio Drugi svetski rat. Magazin „Time“ ga je marta 1999. svrstao među 20 najvažnijih umova 20. veka, a u „The Pink Paper“ se nalazi na 91. mestu gej-lezbejskih heroja, na listi od 500 osoba. Jedan od najvažnijih događaja u njegovom životu desio se 1928. godine, i to je blisko prijateljstvo sa Cristopherom Morcomom, koji umire dve godine kasnije od tuberkuloze, i čija ga smrt pogađa duboko. Bili su soul-mates u pravom smislu te reči. Od tog trenutka postaje ateista, što znatno utiče i na pravac njegovih istraživanja. Jedna je od najpoznatijih žrtava anti-gej kampanje u inače do skora izraženo-represivnom britanskom sistemu. Uhvaćen je 1952. godine i bilo mu je suđeno zbog odnosa sa 19-godišnjim momkom („privatni“ seks između dva muškarca preko 21 godine starosti je dekriminalizovan u Britaniji 1967. godine, a „granica pristanka“ je spuštena na 18, 1994. godine). Na sudu je izjavio da ne vidi šta je to bilo loše u onom što je radio. Odslužio je godinu uslovno, uz uslov da prima injekcije estrogena kako bi mu se obuzdao seksualni nagon, ali su mu se umesto toga samo uvećale grudi. Sumnja se da se otrovao cijanidom 1954. godine. Nagrada Alan Turing za ljudska prava ustanovljena je 2000. godine, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos u promociji lezbejskih i gej prava u prethodnoj godini. Prvi nosilac ove nagrade bila je LGBT organizacija Stonewall. Alan Turing je bio potpuno otvoren po pitanju svoje seksualnosti i pravi je heroj svog doba. Bio je pod stalnom prismotrom, što zbog svoje homoseksualnosti, što zbog poverljivih poslova na kojima je radio. Zadužio je svet i svoju zemlju posebno; ona mu je to na najgori način vratila. Snimljeno je više filmova o njemu, a najpoznatiji je „The Imitation Game“ iz 2014. godine, gde ga glumi Benedict Cumberbatch.

Ovo su samo neki od heroja gej pokreta koji su delovali kroz matematiku. No uticaj matematike se ne završava samo kroz delovanje pojedinaca, već i kroz one mistične simbole koje u našoj seksualnosti otkriva svaki pojedinac. Još su stari Grci (ah, ti Grci…) otkrili savršene proporcije ljudskog tela, odnos poznat kao zlatni presek (broj približno jednak 1,618), i koji je ovekovečio Leonardo da Vinči svojim savršenim čovekom upisanim u kvadrat i krug. Uostalom, nije li baš broj taj koji nas sve najviše interesuje, bilo da smo zainteresovani za IQ, godine ili dužinu (ili visinu, u zavisnosti kako se objekat koji merite postavi). Ne razmišljamo li svi o savršenim oblicima, bilo da je to savršen valjak, dve prelepo izvajane polulopte spojene po sredini sa usekom ili postavljene rub do ruba (svako po želji)… Ne vidimo li na dragoj nam osobi trouglove, kvadrate, kartu koju bismo našim šestarima premerili i obojili našim bojama… Ali ovde se već gubi matematika i počinje umetnost.

Piše: Vlada Lazić

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.