Pre par godina, u jednoj od Fejsbuk rasprava, bivša organizatorka Parade ponosa mi je besno odbrusila: „Ko si ti da postavljaš bilo kakva pitanja?!“ Odgovorio sam da svakako jesam nebitan, niko i ništa, kao i ostatak LGBT populacije za koju paradu navodno organizuje. Takav stav organizatora je bio neprihvatljiv. Ako parada nije i moja, čija je onda i ko sme da postavi pitanja? Upravo ta njena rečenica me je navela da tražim odgovore.

Centar za kvir studije sproveo je početkom 2014. godine istraživanje „Parada ponosa i LGBT populacija“, ispitujući stavove pripadnika LGBT populacije o Paradi ponosa. Istraživanje je sprovedeno preko upitnika i fokus grupa. Upitnik je bio dostupan preko interneta i u štampanoj formi, i sadržao je 52 pitanja. Održane su četiri fokus grupe: dve u Beogradu i po jedna u Novom Sadu i Nišu. Ukupno 402 ispitanika je popunilo anketu. Na fokus grupama je učestvovalo 37 ljudi. Istraživački tim činili su: Marijana Stojčić, Marija Radoman, Tanja Marković, Sunčica Vučaj i Aleksandar Stojaković.

„Podeljenost i konfuzija je dominantni utisak istraživanja” – kaže istraživačica Marijana Stojčić o rezultatima. To se može videti po visokom procenatu onih koji su na mnoga pitanja odgovarali sa “ne znam”, „nemam mišljenje“, „niti se slažem, niti se ne slažem“.

Očekivano, strah od nasilja i bojazan za bezbednost u javnom prostoru je i dalje sveprisutan među LGBT populacijom. Veliki broj ispitanika (97%) navodi da zaštita i borba protiv nasilja treba da bude primarni cilj nevladnih organizacija. Strah za ličnu bezbednost će se kroz istraživanje pokazati često kao parališući faktor koji umnogome oblikuje život LGBT osoba u Srbiji, bilo da je u pitanju coming out, ili potencijalni dolazak na paradu. Potreba za SOS telefonima i psihološkoj pomoći LGBT osobama takođe ukazuje na to da je elementarna bezbednost i dalje goruće pitanje za većinu.

Pitanje “Da li ste za održavanje Parade ponosa u Srbiji?” centralno je u upitniku i glavno pitanje ovog istraživanja. Mnoga postavljena pitanja služila su kako bi se odgovori ukrštali i kako bismo detaljnije proučili odnos različitih grupacija u okviru populacije prema njemu. Održavanje Parade ponosa se pojavljuje kao pitanje koje izaziva kontroverze i mnogo nedoumica. Rezultat, mnogi bi rekli, nije neočekivan.

Za održavanje Parade ponosa je 29% ispitanih; 38% načelno podržava njeno održavanje, ali ne u postojećem obliku; 26% ispitanih je protiv održavanja Parade ponosa, dok 7% ispitanih odgovara da “ne zna”.

Kao varijable značajne za odnos prema Paradi ponosa javljaju se: uključenost u civilno društvo, mesto življenja (region: Vojvodina, Beograd, Centralna Srbija) i coming out porodici. Ispitanici koji žive u Centralnoj Srbiji, oni čije porodice ne znaju za njihovu seksualnu orijentaciju i rodni identitet, koje nisu aktivne u civilnom društvu u većoj meri nisu za održavanje Parade ponosa. Tako nešto se i moglo očekivati s obzirom na to da se može pretpostaviti da je pritisak na LGBT osobe izraženiji u manjim sredinama, te je i njihova izloženost veća, pa se i sama vidljivost doživljava kao nešto što će ih dodatno ugroziti, posebno ako se ima u vidu da je do sada svako najavljivanje parade uticalo na porast tenzija u društvu.

Razlika u viđenju i odnosu prema paradi postoji i između aktivista i onih koji to nisu. Aktivisti su i u značajno većoj meri za održavanje parade i u značajno manjoj meri protiv njegovog održavanja. Razlog tome svakako možemo naći u većoj senzibilisanosti i aktivističkom okruženju kao prostoru osnaživanja za prevazilaženje straha od suočavanja sa okolinom.

Obrazlažući svoj stav prema Paradi ponosa, bilo da je on negativan ili pozitivan, ispitanici daju širok raspon odgovora od kojih se nijedan ne pojavljuje u procentu iznad 10%. Odgovori koji se pojavljuju i u jednakom procentu su „Parada ponosa povećava vidljivost LGBT osoba“ (10%) i „Parada ponosa je način da se ostvare LGBT prava“ 10%. U istim procentima se pojavljuju i odgovori koji slede: „Treba raditi nešto preko cele godine: radionice, filmovi, festivali…“ (9%) i „Povećava netrpeljivost prema LGBT osobama“ (9%).

Odgovori da „Parada povećava vidljivost LGBT osoba“ (38%), „predstavlja način da se ostvare LGBT prava“ (33%) i da je to „ustavno zagarantovano pravo kojim se pokazuje stepen demokratije u jednom društvu“ (27%) su najčešći kod onih koji su za održavanje Parade ponosa u Srbiji bez ograda.

Prema mišljenju ispitanika najvažniji zahtevi Parade ponosa treba da budu: „zaštita LGBT osoba od svih oblika nasilja“ (26%), jednaka prava koja uživaju osobe heteroseksualne orijentacije (24%) i „zaštita od svih oblika diskriminacije“ (16%). “Pravo na brak” (koji je i u sklopu jednakosti sa pravima koje uživaju hetereoseksualno osobe) kao jedan od zahteva traži 10% ispitanih. Sa po 5% slede: “socijalno-ekonomski položaj LGBT osoba” i “promene zakona za prestupe nasilja i strožije kažnjavanje”. Ipak, 13% ispitanih “ne misli da je Parada ponosa rešenje za poboljšanje položaja LGBT osoba”.

Iz istraživanja se stiče utisak da je stav prema Paradi ponosa oblikovan po pitanju bezbednosti (na to ukazuju izjave: „Parada ponosa doprinosi povećanju straha i mržnje prema LGBT osobama“ i „Otišao bih na Paradu ponosa ukoliko bih se osećao bezbedno“). Rast tenzija, povećanost verbalnog nasilja, pretnje desničarskih organizacija i huliganskih grupa u javnom prostoru uoči svake parade pojačavaju osećanje straha.

Procenat onih koji navode da bi otišli na Paradu ponosa, ako bi se osećali bezbedno, raste u odnosu na pol, coming out porodici i uključenost u aktivnosti civilnog društva. To navodi 69% žena i 44% muškaraca, 68% aktivista i 47% neaktivista. Od onih čije porodice znaju da su LGBT osobe 63% navodi da bi došlo na paradu ukoliko bi se osećalo bezbedno, 45% onih čije porodice ne znaju da su LGBT i 61% ispitanih kod kojih neki članovi porodice (ali ne i roditelji) to znaju.

Pitanje bezbednosti, kao jedno od ključnih pitanja, može se uočiti i u odnosu prema Paradi ponosa. Postoji izražena podeljenost oko toga kakvi su njeni efekti na položaj LGBT osoba – u skoro podjednakom procentu su ispitanici koji smatraju da ona više šteti nego što koristi (njih 36%) i oni koji se s tim ne slažu (37%). Na Paradu ponosa bi otišlo „ukoliko bi za njeno održavanje postojala veća podrška javnih ličnosti i državnih institucija“ 42% ispitanih nasuprot 32% koji ne bi otišli bez obzira na tu podršku. S tim da „Parada ponosa doprinosi povećanju straha i mržnje prema LGBT osobama“ slaže se 42% ispitanika, a ne slaže 36%. Njih 47% smatra da je „Parada ponosa dobar način da se skrene pažnja na probleme LGBT osoba“, dok se 31% ispitanih s tim ne slaže. Sa izjavom „Otišao bih na Paradu ponosa ukoliko bih se osećao bezbedno“ slaže se 55% ispitanika prema 26% njih koji se s njom ne slaže.
Kada govorimo o odgovornosti neodržane Parade ponosa u Srbiji poslednjih godina, skoro dve trećine ispitanih najodgovornijom smatra državu (61%). U mnogo manjim procentima slede: „organizatori parade“ (12%), „huligani i navijačke grupe“ (10%), „nesloga LGBT organizacija“ (6%), „LGBT organizacije“ (5%), „LGBT osobe“ (2%) i „policija“ (1%).

Značajna varijabla u adresiranju odgovornosti izdvaja se uključenost u civilno društvo. I aktivisti i neaktivisti, u skoro podjednakom procentu, smatraju državu najodgovornijom za neodržane Parade ponosa (aktivisti/kinje 61%, neaktivisti/kinje 60%). Međutim, kod narednih odgovora redosled je nešto drugačiji. Aktivisti osim države, navode i: „organizatori parade“ (18%), „nesloga LGBT organizacija“ (6%), „huligani i navijačke grupe“ (5%). Oni koji nisu aktivni unutar civilnog društva (osim države) kao najodgovornije vide huligane i navijačke grupe (13%), organizatore parade (8%), LGBT organizacije (8%) i neslogu LGBT organizacija (5%).

Skoro dva i po puta više aktivista najodgovornijim smatraju organizatore parade (njih 18% u odnosu na 8% neaktivista). Samo 1% aktivnih u civilnom društvu najodgovornijim smatra LGBT organizacije u odnosu na 8% neaktivista. U skoro jednakom procentu, obe grupe navode neslogu LGBT organizacija. To navodi 6% aktivista i 5% neaktivista.

Pišu: Aleksandar Stojaković i Marijana Stojčić

Celo istraživanje možete preuzeti na: www.tinyurl.com/LGBTistrazivanje

0 Shares