Jedan aktivista nam je pocepao promo plakat pred svima u kafiću „zato što je neprihvatljivo da pravimo žurke u leglu huligana“. Drugi aktivista se aktivno založio da nam policija tri puta tokom nedelje otkaže obezbeđenje žurke, a to bi značilo i otkazivanje. Treći se aktivno potrudio oko širenja vesti da razne sumnjive grupacije pripremaju napade na BIGZ.

Karijera puštača muzike počela je kada sam naučio stisnuti play/pause na starom, razdrndanom muzičkom stubu prikačenom na ogromne zvučnike, one što se viđaju po svadbama ispod šatora, pa je celo selo bilo u prilici da čuje moje mikstejpove sa starih audio kaseta koje su brzo gubile upotrebnu vrednost usled manijakalnog presnimavanja i uništavanja magnetne trake. Odrastao sam u muzičkoj porodici uz oca gitaristu i brata bubnjara. U jednom momentu u kući smo imali muzičku sobu prepunu instrumenata… akustični i elektronski bubnjevi, gomila klavijatura, gitara i harmonika a mene je od svih najviše zanimao mikrofon! Međutim, Gospod je za mene u pubertetu imao druge planove pa su nastupi i nagrade sa muzičkih takmičenja, ostali tamo negde između dve Oluje… one crne i one još crnje u kojoj su večiti rat vodili suprostavljeni tabori fanova Lepe Brene, Dragane Mirković i Cece. U Draganu sam se kleo! Valjda zbog duge crne kose i zbog toga što je predstavljala jedini medijum komunikacije sa zapadnjačkom pop kulturom. Treći kanal smo „vatali“ samo kad je Kasandra.
Nisam imao dodira sa elektronskom muzikom sve do prvog računara na kojem sam producirao to „nešto“ što mi je falilo. Slušao sam to do iznemoglosti.
Prvi pravi DJ nastup desio se 2005. na maturi – maskenbalu koji je moje IVg odeljenje dizajnerske priredilo u tadašnjem klubu Fili. Od drugara iz razreda sam dobio ime Jacob Stanwik od kojeg je ostalo samo ovo Stanwik. Tada sam odlučio čime ću se baviti pored grafičkog dizajna. U godinama koje su usledile desili su se nastupi na manje ili više sjajnim žurkama u Alijansi, Domu omladine, KC Gradu, Apartmanu, na Share konferenciji, Love festivalu, Molokiniju, Yellow-u…
Početkom proteklog leta dobio sam poziv za rad na organizaciji novih žurki planiranih za jesen, završile su se obaveze u jednom klubu pa je trebalo izabrati drugi a izbor je, bez puno razmišljanja, pao na novosadski Yellow gde mi se konačno ostvarila želja da puštam naše narodnjake. Novosađani su sjajni, napravili smo desetak odličnih žurki tokom leta.
U međuvremenu, počeo sam da se pripremam za 1. septembar. Nisam hteo da budem uključen u organizaciju eventa kao ranije već isključivo mesto za DJ pultom. Naravno, to se nije desilo, bio sam usisan u organizaciju do najsitnijih detalja, više nego pre. Imali smo bezbroj sastanaka i pogledali isto toliko prostora. Nisam ni slutio koliko će se sve zakomplikovati.
Živimo u zemlji u kojoj vam vlasnici klubova brzinom svetlosti zalupe slušalicu uz nezaobilazno „jebem vam mater pedersku“, pri pomenu đavolje rabote zvane gej žurka. U zemlji u kojoj je najveći problem biti peder, ni gej novčanice nisu dobrodošle.
Sve vreme smo imali BIGZ u vidu, ali niko od nas nije imao muda da lupi šakom o sto i presudi. I tako, sve do jedne večeri kada se popila rakija više koja nesumnjivo utiče na popunjavanje skrotuma. Odlučili smo se za krov zgrade BIGZ-a, a novi brend žurki prekrstili u Heaven.
Prvi šok je usledio nakon zahteva vlasnika da tamo puštamo folk! Gde ću jadan na BIGZ-u da puštam folk?! Vlasnici su bili neumoljivi, a mi zagrejani za prostor pa sam taj zahtev gledao kao novi izazov. Mislio sam, kad mogu Novosađani, može i BIGZ.
Reklama za žurku nije krenula, ali jesu prve pretnje od konkurencije koje nažalost nismo uzimali za ozbiljno. Nakon objavljivanja eventa na Fejsu pretnje su postajale ozbiljnije, a meni je bilo sve teže da se usredsredim na promotivne aktivnosti i pripremu plejliste. Konkurencija je jedne večeri poslala one iste huligane koji su joj lomili kosti da polomi prijatelja koji je stub Heavena. Ako ništa drugo, gej novčanice su u ovom slučaju bile prihvatljive. Bio sam u šoku zbog količine krvi, posekotina i tako otvorenog napada sa sve pozdravom od naručioca! Udario peder na pedera. Gej mafija! Da ne pominjem moju količinu primljenih, pretećih poruka i pokušaj napada. Bili smo na ivici da otkažemo celu stvar. Ćutali smo neko vreme a onda nastavili sa organizacijom kao da se ništa nije desilo. Jedan aktivista, oko kojeg gravitira veliki broj ljudi, nam je pocepao promo plakat pred svima u kafiću „zato što je neprihvatljivo da pravimo žurke u leglu huligana“, istih onih kostolomaca od pre par rečenica. Drugi se aktivno založio da nam policija tri puta tokom nedelje otkaže obezbeđenje žurke, a to bi značilo i otkazivanje. Unajmili smo advokata i otklonili i taj tumor. Treći aktivista se aktivno potrudio oko širenja vesti da razne sumnjive grupacije pripremaju bog-zna-kakve napade na BIGZ.
Žurku smo dočekali na ivici nerava, svesni svega zamišljenog što smo hteli da ponudimo, a nismo uspeli da ostvarimo. Vlasnik prostora nam je zadao poslednji udarac ne poštujući unapred dogovoren cenovnik pića i jačinu muzike. Već oko 23:15 prijatelj nam je prijavio demoliran WC, polomljene slavine, nabijene četke i toalet papir u sve WC školjke! U 23:15!
Bačena je i metalna barska stolica sa krova i uništila policijski auto.
Veče je bilo predivno, došlo je preko 650 ljudi, a meni je od iscrpljenosti bilo jedino do toga da me ugosti Nada Macura. Došli su svi! Došli su i folkeri i poperi i metalci i rokeri i splavari i elektro i haus i gospel i klasika i ljudi koji su prvi put izašli na gej mesto i strejtaši i frendli navijači i estradne zvezde i staro i mlado…. I SVI SE UJEDINE SAMO KAD PUSTIM KARLEUŠU! Svi su imali muzičke želje i gotovo sve sam kao i uvek ispunio ali ipak nisam bio zadovoljan svojim setom. Pred svaki „nastup“ imam tremu jer znam da moram da ispunim očekivanja većine, koji se nakon radne nedelje, nađu u klubu u potrazi za provodom. Nakon prve žurke, mišljenja su bila podeljena. Bilo je jako puno pozitivnih komentara, ali i hejtova zbog folk muzike (netolerancija) i ostalih tehničkih propusta. Moj drug ume da kaže, kome ne igraju noge, igra srce.
Heaven se na sjajnom krovu BIGZ-a ipak zadržao mesec dana i tamo će se nekad sigurno vratiti da pokaže da i u leglu navijača može da se napravi gej žurka bez ijednog incidenta. Ovaj put smo jedino bili ugroženi od ljudi sa scene što je neopisivo tužno.
Heaven festival je nešto što bi trebalo da se desi sledeće godine. Do tada, poGEJavaćemo nove prostore i pravićemo sjajne queer žurke!
Piše: DJ Stanwik

Related Posts