Tokom odrastanja, Nik Vujičić bio je moj heroj. Inspirisala me je njegova životna priča, jer je ostao pozitivan uprkos tome što je rođen bez ruku i nogu. Godine 2005. Nik Vujičić osnovao je neprofitnu organizaciju „Life without Limbs“. Potom je 2007. godine osnovao „Attitude is Altitude“ pružajući nastavni plan usmeren ka motivisanju i osnaživanju učenika. Postao je uvažen govornik i pisac, fokusirajući se na prevazilaženje životnih prepreka posredstvom snage i vere. Iako ljudi Nika prepoznaju sa TV-a i Jutjuba, on je poznatiji u krugu hrišćana kao evangelista.

Nik je postao jedan od mojih najbližih prijatelja, a potom i moj poslodavac. Radio sam na poziciji njegovog asistenta skoro dve godine, ali sve je krenulo nizbrdo kada je otkrio da sam gej.

Nik, čovek na kojeg sam se dugo ugledao, rekao mi je da više ne mogu da radim za njega jer sam gej, i našem prijateljstvu je ubrzo došao kraj. Teško mi je palo da se i dalje ugledam na čoveka koji me je odbacio zbog toga što sam gej. Dok ga gledam kako širi poruke protiv nasilja i posmatram njegovo prijateljstvo sa homofobima poput Majk Pensa i Betsi Devos, kojoj je bio i lični savetnik, više ne mogu da ćutim.

Nakon što sam bio ljut, depresivan i u par navrata sklon suicidu, jedini put ka emocionalnom pročišćenju bio je da oprostim čoveku koji me je odbacio. Ironično je biti homofob a u isto vreme se zalagati protiv nasilja. Ironija se pretvorila u tragediju kada su Pens i Devos dali Niku još veći pristup studentima širom zemlje, da širi poruku protiv nasilja a pritom ne spominje nasilje nad LGBTQ+ osobama.

Ako se neko predstavlja kao borac protiv nasilja a odbija da predstavlja sve ljude koji trpe nasilje, ta osoba je površnih verovanja.

Retko sam govorio javno o svojim političkim uverenjima upravo zbog kruga ljudi sa kojima sam radio. Bio sam usamljeni liberal u moru evangelista. Moj bivši šef često je govorio protiv abortusa i LGBTQ+ osoba, i o ostalim desničarskim principima. Imao je konzervativne prijatelje kao što su evangelista Frenklin Grejam i Dejvid Grin, generalni direktor korporacije „Hobby Lobby“. Dejvid Grin je osporio deo zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je u okviru zdravstvenog osiguranja radnika sadržao i besplatnu kontracepciju. Stigao je sa tim slučajem čak do Vrhovnog suda i naravno, pobedio. Dok sam skupljao donacije u ime porodice Grin imao sam priliku da se nađem u kancelarijama korporacije „Hobby Lobby“.

Bio sam u teškoj situaciji zato što sam od ovih ljudi skrivao da sam gej. Ispisao sam se sa fakulteta jer je Nik ponudio da proširi dobrotvornu organizaciju moje porodice, „Extreme Mobility Camps“, putem koje se mladi ljudi koji su slepi ili imaju neko oštećenje vida podstiču da dostignu svoj puni potencijal kroz sport, razne programe i prakse. Pravio sam se da sam strejt kako bih se uklopio u taj svet i kako bi mi moj heroj bio mentor. Ne samo što je moja zarada zavisila od ove laži, već je budućnost neprofitne organizacije moje porodice bila u pitanju.

ČITAJTE:  Homoseksualna deca: Ako gledaš National Geographic postaćeš panda

Kada vratim film, bilo mi je veoma lako da lažem jer nije postojao nikakav pravilnik za ovu vrstu situacije. Ali to nije potrajalo. Naš zajednički prijatelj video je sliku koju sam objavio jutro nakon pucnjave u klubu „Pulse“ gde držim pesnicu sa gej zastavom nacrtanom na mojoj ruci. On je to ispričao Nikovoj porodici koja me je naterala da mu sve ispričam.

Znao sam da me Nik neće podržati, niti želeti da nastavim da radim kao njegov asistent. Ipak, nadao sam se da ćemo uprkos ovome održati naše prijateljstvo i mentorstvo. Sve sam mu ispričao i pitao ga šta da radim. Ponudio sam da dam otkaz ali samo ako je on to želeo. Naravno, želeo je.

Imao sam sreće da radim kao njegov asistent skoro dve godine. Od početka 2015. do kraja 2016. Bili smo dobri prijatelji od 2013. Putovao sam sa njim i pomagao mu da propagira svoja ubeđenja. Takođe sam se starao o njemu. Hranio bih ga, kupao, oblačio i pomagao mu da se kreće. Prešli smo hiljade kilometara i obišli petnaest zemalja širom sveta.

U to vreme upoznao sam dosta poznatih osoba, milijardere i uticajne religiozne desničare koji su mi pružili direktan uvid u to kako bogati i moćni utiču na naš politički sistem u cilju promovisanja svoje religiozne agende predstavljene kao „verska sloboda“. Priznajem da nisam bio svestan koliko su neke od ovih ideologija opasne za LGBTQ+ ljude. Držao sam svoj privatni život skriven i osmislio lažnu personu kako bih zadržao svoj posao. Međutim, zbog toga sam se našao u istoj prostoriji sa najozloglašenijim homofobima u našoj zemlji.

Majk Pens bio je naš saveznik. Nikov tim bio je u partnerstvu sa državom Indijana u cilju promovisanja naših vrednosti u školama i zatvorima, sve to vođeno od strane Nika i podržano od strane Pensa dok je bio guverner. Emitovali smo uživo videe u skoro svakoj školi i zatvoru u Indijani, govoreći protiv nasilja i šireći poruke pozitivnosti.

Upoznao sam Pensa 2015. na dan trke Indijanapolis 500. Nik i ja smo bili njegovi gosti. Naš tim je dobio karte i propusnice za sve nivoe i pristup Pensovom separeu.

Seo sam da ručam sa svojim šefom kada mi je odjednom neko prišao. Osetio sam ruke na svojim ramenima koje su počele čvrsto da me masiraju. Tok dana sam nosio Nika pa sam razumeo ovaj fini gest. Ništa vise. Kada sam podigao glavu, video sam da su to ruke našeg domaćina, Majk Pensa.

ČITAJTE:  (R)evolucija gej pornografije

Koliko god da je taj susret bio čudan, u tom trenutku za mene je Pens bio samo još jedan konzervativni političar. Nisam ga poznavao kao homofoba.

Nisam znao da se zalagao za zabranu istopolnih brakova. Nisam znao da je devedesetih godina propagirao ideju da je biti gej lični izbor. Nisam znao da je, vodeći časopis „Indiana Policy Review“, nadgledao publikaciju nekoliko anti-gej članaka, uključujući jedan u kojem se pisalo protiv ideje o sajmu zapošljavanja za LGBTQ+ novinare jer bi queer urednicima njihova seksualnost uticala na procenu. Nisam znao da je kao kandidat za kongres 2000. godine predložio da se prekine finansiranje za prevenciju HIV-a i da se taj novac preusmeri na programe koji bi pomagali ljudima da „promene svoju seksualnost“, nešto što je interpretirano kao lečenje homoseksualnosti (što je Pens osporio). Nisam znao da je bio član odbora „Indiana Family Insititute“, poznate anti-gej organizacije. Nisam znao da je 2006. godine kao vođa „Republican Study Committee“, grupe ultrakonzervativnih članova vlasti, u jednom govoru rekao da će istopolni brakovi označiti društveni kolaps. Nisam znao da je 2007. godine bio protiv nacrta zakona koji bi zabranio diskriminaciju nad LGBTQ+ osobama na radnom mestu. Nisam znao da je toliki homofob.

Možda u sam u to vreme i odbijao da shvatim to. Kada vratim film, pitam se da li je Pens znao da su njegove ruke masirale ramena jednog gej čoveka.

Nadam se da ću imati priliku da ga ponovo sretnem kako bih imao šansu da sa njim razgovaram o nastavnom planu koji je protiv nasilja a da pritom ne zanemaruje queer ljude. Meni ne uliva nadu ono što Pens, Devos i Vujičić imaju u planu za naše škole. Međutim, vera od nas zahteva da govorimo protiv nepravde.

Verska sloboda je termin koji nas tera da pomislimo da su gladni prehranjeni, da se beskućnicima pruža krov nad glavom i da se svi problemi na svetu rešavaju. U realnosti, milijarderi, poznati i političari u zajednici konzervativnih hrišćana koriste svoju platformu da promovišu iskrivljeni sistem vrednosti. Istina je da se oni bore protiv prava žena na izbor i da odbijaju da prihvate priznavanje LGBTQ+ zajednice kao ljude koji su jednaki u očima zakona.

Nik ostaje glasni kritičar queer zajednice. Na osnovu toga sam znao da neće podržati moju seksualnost ali nisam imao pojma o haosu koji će nastati. Otkad sam otišao, prekinuo je svaki kontakt sa mnom i sa dobrotvornom organizacijom moje porodice. Jedini izuzetak bio je Nikov brod koji je dat mojoj porodici na čuvanje, a koji je on 2017. donirao organizaciji „Extreme Mobility Camps“ nakon što smo ga zamolili da ga premesti na neku drugu lokaciju.

ČITAJTE:  Dečko – staight friendly magazin

Podstakao me je da dam otkaz u avgustu 2016. i dao mi dva meseca da odem. Odbačen sam iz te ultrakonzervativne zajednice što nije bilo iznenađenje. Što se dobrotvorne organizacije moje porodice tiče, nakon doniranja desetina hiljada dolara tokom godina i organizovanja događaja, on je povukao svu podršku.

Kada je Majk Pens postao potpredsednik, ja sam bio primoran da pronađem novi put. Moj bivši šef nastavlja sa svojom „turnejom protiv nasilja“.

Otkad je 2016. godine Donald Tramp postao predsednik, Pens je otvorio mnoga vrata Niku kako bi on pokrenuo nastavni plan protiv nasilja u školama, uz pomoć Devos koja je na poziciji državnog sekretara pri Ministarstvu prosvete. Nastavni plan kreiran je u partnerstvu sa organizacijom „Noble Education Development“, ali nigde nije spomenuta borba protiv nasilja nad LGBTQ+ osobama koje u mnogoj većoj meri prestavljaju žrtve.

Vreme je da se javno govori protiv verske slobode u kojoj je utemeljena mržnja. Religija je nešto sveto, a po mom mišljenju, to je jedna od najlepših tradicija koje imamo. Kada se koristi u pogrešne svrhe ima potpuno suprotan cilj, umesto da nas zbliži i pomaže ljudima. Nisu svi hrišćani takvi, i ako vidite nekoga ko je na pogrešnom putu, ponašajte se suprotno od njih i tretirajte ih s ljubavlju.

Pišem ovo ne zato što sam ogorčena osoba koja je dobila otkaz ili zato što želim pažnju ili žaljenje. Naprotiv, delim svoju priču zato što mislim da je bitno da se LGBTQ+ ljudi sa sličnim iskustvom suprotstave licemerju, čak i kada to boli. Čak i kada to groteskno pokazuju oni koji su ti jednom bili heroji.

Magazin „Advocate“ se obratio Nik Vujičiću za komentar. Portparol organizacije „Attitude is Altitude“ je odgovorio: „Brendon Švarc radio je za ’Attitude is Altitude’ što je uključivalo aktivnosti za organizaciju ’Life without Limbs’ u trajanju od skoro dve godine, sve do avgusta 2016. kada je dostavio pisanu ostavku. Pravilo je da nećemo pričati o privatnim pitanjima, možemo reći da je Brendon bio dobar radnik i da mu želimo sreću u budućnosti.

Piše: BRADON SCHWARZ
Izvor: The Advocate

Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.