Kriza srednjih godina je životni period u kojem procenjujemo životne aspekte od karaktera, preko dostignuća i karijere, pa sve do porodice. Starosno doba u kojima je pojedinci doživljavaju se razlikuje – ranije je to najčešće bilo u 50-ima, a danas i u 40-ima. Međutim, analizirajući sebe, ali i druge iz mog okruženja, nametnulo mi se pitanje da li je kriza srednjih godina moguća i u tridesetima? Da bismo došli do odgovora, zadržimo se na njenim uzrocima.
Smrt voljenje osobe – Gubitak voljenje osobe izaziva ekstremnu tugu, ali takođe može biti okidač da se preispitamo da li smo zadovoljni svojim životom, jer shvatamo koliko je prolazan. Dakle, ovo stanje žaljenja nam se može desiti i u 30-ima.
Fizičke promene – Kako starimo, naš fizički izgled se postepeno menja. U tridesetima se mogu javiti prve bore i prve sede, koje nam podsećaju na našu odraslost.
Neuspeh u karijeri – Većina nas ima očekivanja da ćemo u tridesetima biti karijerno uspešni i ukoliko nemamo željeni posao, ili ako naši projekti nisu uspeli, bićemo frustrirani.
Porodični ili ljubavni odnosi – Pojedinci se mogu osetiti usamljeno ukoliko nisu zasnovali porodicu do određenih godina, ili ukoliko su se udaljili od partnera ili dece usled upadanja u kolotečinu. Može li ovaj problem nastupiti u tridesetima?
Osobe heteroseksualne orijentacije imaju prve veze čak u osnovnim, a ako ne tada, onda svakako u srednjim školama. Kod onih sa homoseksualnom orijentacijom, ovo se događa dosta kasnije. I to zato jer svoje tinejdžersko doba provodimo ubeđujući sebe da nas privlači suprotni pol ili tražeći izgovor zašto nam se niko ne dopada, suzbijajući svoju želju za vezama u koje stupaju naši vršnjaci. Čak i kada priznamo sebi svoju seksualnost, doživljavamo „izolaciju“, odnosno vrlo je teško naći dečka/devojku dok si neautovan/a. Naš razvoj je, dakle, odložen, te svoje “tinejdžersko doba” češće doživljavamo u 20-ima. Izlazimo, opijamo se, ulazimo u prve veze, itd. A potom, u našim tridesetima telo počinje da odbija veće količine alkohola, a i dosadi nam. Klubovi su sada puni 21-godišnjaka, što je minimum deceniju mlađe od nas. Fizički opis nam se menja, dobijamo mnogo lakše kilograme nego ranije, a tu su i prve sede i bore. Bez obzira na to kakav nam je odnos sa roditeljima, postaje previše naporno da živimo sa njima. A i onaj stan koji iznajmljujemo nam se čini nekako skučenim. Drugim rečima, homoseksualci provode svoje dvadesete pokušavajući da prožive svoju ranu ili tinejdžersku mladost, da bi onda napunili 30. i najednom se našli u odrasloj dobi, bez ičega između. Dakle, homoseksualci koji pune 30. su manje spremni da budu odrasle osobe od heteroseksualaca, koji su imali čitave dvadesete da se za to lagano pripreme. Ukoliko nismo u vezi, stvaraće nam pritisak što su naši heteroseksualni prijatelji i rodbina u vezama, a neki čak i sa decom (i postajemo najstarija osoba u familiji bez partnera). A ukoliko smo u vezi, suočavamo se sa potrebom da ta veza ide dalje u pogledu braka i pravog partnerstva, što u Srbiji zakonom nije dozvoljeno. Ono predstavljanje našeg partnera drugima sa „ovo je moj/a drug/arica“ nam sve više smeta.
Dakle, ukoliko postoji grupa ljudi koja može imati krizu srednjih godina u isto vreme kada i njihovi roditelji, onda su to svakako gejevi. Neretko se govori da se kriza srednjih godina događa u 50-tima jer se za muškarce tada završava fertilna dob, a žene ulaze u menopauzu, dok se njihova deca iseljavaju iz porodičnih domova. Geni su im uspešno preneseni i sada su biološki beskorisni. Kod gejeva se već u 30-ima postavlja pitanje da li će uopšte imati decu ili su već „omanuli kod Darvina“.
Sa svim ovim, možemo zaključiti da mi u tridesetima ne znamo da li smo mladi ili stari? A upravo to pitanje i jeste kriza srednjih godina. Hetero društvo je ipak srećnije – njihova egzistencijalna kriza čeka da barem napune 40.
Međutim, obrišite suzicu dok duvate svećice, bilo da na njima piše 30 ili 40, i prestanite da se pitate da li ste korak do zagrobnog života. Niste – i dalje ste mladi, čak i suviše mladi. A evo i nekoliko saveta za borbu protiv krize srednjih godina:
Posvetite vreme svom unutrašnjem miru – meditirajte, slikajte, pevajte, radite ono što vam daje mir i time stvara pozitivan pogled na vašu trenutnu situaciju.
Menjajte se – da, vreme je za velike promene u vašem životu. Sve ono što vam smeta, možete da promenite, bilo da je to frizura, stil oblačenja, navike.
Ograničite vreme provedeno na društvenim mrežama – dobro je poznato da društvene mreže stvaraju frustraciju. Umesto toga istinski povežite sa ljudima iz vašeg okruženja. I uživajte u momentima, umesto što brinete o najboljoj slici za Instagram.
„Šta ako“ – tokom krize srednjih godina osećamo razočarenje što nismo živeli punim plućima. Smatramo da smo bili lažni prema sebi i da smo živeli životom zasnovanim na odobravanju drugih. Ali umesto da se fokusirate na ono što je bilo, fokusirajte se na ono što dolazi. Još ste mladi, još imate vremena da budete iskreni prema sebi samima.
Ne odustajte – ni od svog partnera (ako je veza kvalitetna) zbog pritiska okoline, ni od pronalaska prave osobe.
Pronađite dobrog terapeuta – svi bismo trebali da povremeno pričamo sa psiholog.
p.s. Srećan mi 31. rođendan (gay panick)!
Piše: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 65 – april 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
