– Jel’ ti uvek toliko mnogo razmišljaš Čarli?
– Je li to loše?
– Ne mora biti. Samo, ljudima je ponekad razmišljanje izgovor da ne bi učestvovali u životu.
– Je li to loše?
– Jeste.
Prednosti jednog marginalca je roman o odrastanju koji je napisao američki autor Stiven Šboski. Iako je izašla u izdanju MTV-a i bila je namenjena tinejdžerskoj publici, ovu knjigu mogu da čitaju i odrasli. Makar oni među njima, koji žele da se sa nostalgijom sete nekih drugih vremena, neke druge muzike i nekih starih događaja koje se dese tokom svakog odrastanja i sazrevanja.
Knjiga je objavljena 1999. godine, prevedena je na trideset i jedan jezik i bila je gotovo godinu dana na listi bestselera Njujork tajmsa.
Koncipirana je kao niz pisama koja, njen glavni protagonista, Čarli šalje nepoznatoj osobi. Stiven Šboski je rekao da mu je ovaj način pisanja omogućavao da bude dovoljno intiman opisujući Čarlijev svet i njegovu psihu, a opet, prilično lako za pisanje tako da je mogao da napiše po dva „pisma“ za jedan dan.
Čarli je tipičan autsajder. On je onaj dečak koji na žurkama ne igra sa devojkama, već stoji sa strane, naslonjen na zid, kao biljka puzavica. Zato se roman u originalu i zove The Perks of Beign Wallflower. Nakon što je na kraju osnovne škole njegov drugar Majkl izvršio samoubistvo, Čarli želi da početak srednje škole bude i njegov novi start u životu. Zato počinje da se druži sa grupom drugih, odnosno, malo drugačijih marginalaca nego što je on sam.
Maturanti sa kojima Čarli počinje da se druži su Patrik koji je autovani gej, Patrikova polusestra Sem koja uspeva da bude autsajderka na veoma kul način, zatim sa fanatičnom pričalicom i ljubiteljkom alternativne umetničke scene Meri Elizabet… Čarli, koji je toliko dobro i čisto ljudsko biće, da ga to naprosto čini frikom se odlično uklapa u ovo društvo neuklopljenih. On sa njima sluša odličnu muziku, posećuje žurke, diskoteke, eksperimentiše sa drogama i pićem.
Međutim, Čarli, pored samoubistva svog prijatelja, ima još jednu traumu iz prošlosti koja ga čini nestabilnom ličnošću. Ona je vezana za njegovu tetku Helen koja je poginula u saobraćajnoj nesreći baš na Čarlijev rođendan, dok je išla da mu kupi poklon. Čarli je tu traumu potisnuo duboko u sebi i biće potrebno sve vreme romana da ona ponovo izađe na svetlo dana.
Čitajući knjigu, gotovo možete da slušate muziku zajedno sa glavnim junacima. Tu su Bitlsi, Pink Flojd, Nirvana, Bili Holidej, Džim Morison, Blondi, Suzan Vega, Smitsi, Vilidž Pipl…
Knjiga je ispunjena referencama i citatima iz tada popularnih predstava, filmova, serija poput Diplomca, Producenata, Hana i njene sestre, MASH, Društvo mrtvih pesnika, kao i, naravno, The Rocky Horror Picture Show.
Roman je zbog sadržaja u kome se spominje tinejdžerska seksualnost i korišćenje droga često bila na meti napada zabrinutih roditelja i školskih odbora. Koliko je samom autoru poznato, knjiga je zabranjena u školskim bibliotekama u Masačusetcu i Long Ajlendu, mada je on nije pisao sa idejom da bude kontroverzna i sporna.
„Prednosti jednog marginalca“ u kritikama porede sa knjigom „Lovac u raži“. Stiven Šboski kaže da nije kopirao Selindžerov stil, mada shvata da publika može da poredi Čarlija i Holdena, ali, dodaje, da su ovi junaci totalno različite osobe, sa svojim jedinstvenim problemima i pogledima na život.
Ideja za nastanak knjige se rodila kada je sam Šboski prolazio kroz težak period u životu. Upravo ga je ostavila devojka i on se pitao zašto dobri ljudi dopuštaju da ih drugi tretiraju na tako loš način. Čarli je bio odgovor na njegovo pitanje.
Po ovom romanu je snimljen istoimeni film sa Loganom Lermanom i Emom Votson u glavnim ulogama. Film je verna adaptacija knjige, osim što u knjizi postoji malo više gej elemenata, tako da ljudi mogu podjednako da uživaju i u njemu, kao što su uživali dok su čitali knjigu.
Piše: M. Aranđelović
