Najveća godišnja „gej olimpijada” je došla i prošla, ali ovog puta kvir nije bio toliko glavna tema – bar ne direktno. Više smo se bavili najstarijom bajkom od svih – načinima na koji se može „namestiti” festival u 40 evropskih zemalja.
Još pre festivala čuli smo za fascinantnu teoriju o tome kako će Švedska pobediti zato što je „50 godina od pobede ABBE”. To zvuči logično? Iako se ABBA odavno izjasnila da neće biti deo Evrovizije ni ukoliko njihova zemlja ponovo pobedi – što bi to Slavica sa Fejsbuka i mali Perica sa Tvitera znali? Oni imaju svoju teoriju, a ona mora da je sigurno tačna.
A šta se zapravo desilo? Čista matematika. Žiri je na prvo mesto stavio Švedsku, a publika na drugo, kada se sve sabralo i oduzelo – Švedska je završila na prvom mestu jer žiri nije dovoljno glasao za Finsku. Simple as that. Matematika. Dešavalo se da pobede pesme koje ni žiri ni publika nisu stavili na prvo mesto – so what? Opet, matematika. Uostalom, tako je kod nas pobedio Luke Black – bio je drugi i kod žirija i kod publike, naša publika je želela Princa, a žiri, iz nekog samo njima znanog razloga, Nađin prvi ožiljak na duši.
Posebno mi je bilo zanimljivo da nikako da se Perice i Slavice dogovore kako se Evrovizija namešta. Ove godine je bilo „evidentno namešteno” jer je neko potkupio žiri u svim zemljama da namesti pobedu Švedskoj, te je stoga potrebno da se vrati format u kome pobednika odlučuje samo publika. Međutim, ne pamtimo kao zlatne ribice, pa se sećamo da prošle godine isto tako Perice i Slavice nisu bile zadovoljne pobedom Ukrajine i isto su tvrdili da je namešteno – a ono Ukrajina pobedila isključivo ubedljivim glasovima publike, žiri nije bio baš nešto oduševljen pobedničkom numerom. Pa dobro, onda – ko je korumpiran? Žiri ili publika? Ili je namešteno samo kada nam se ne sviđa pobednik?
No dobro, ko da je bitno, i ovako se do dana izlaženja ovog teksta sve to zaboravilo i Loreen ponovo osvaja top liste, iako se tvrdilo da je „niko neće slušati”. Game over. Ili što bi rekla naša Marija – „Evrovizija pamti samo pobednike”, iako se, paradoksalno, baš na primeru njene pobede videlo da to i baš nije tačno – nekako Verka Serduchka, koja je bila drugo mesto kada smo mi pobedili, još uvek gotovo svake godine nastupa u revijalnom delu. Evidentno je Evrovizija prilično pamti. Kao i mnoge koji nisu pobedili.
Nego, da se mi osvrnemo malo na to šta je, ili ko je, bio kvir ove godine na Evroviziji.
Na prvom mestu, baš Loreen. Čudno da Perica i Slavica nisu znali da se ona odavno autovala kao biseksualna, inače bi i „gej lobi” bio visoko pozicioniran na listi uzroka njene pobede. Ali dobro, možda to ne bi mogao da dođe kao argument iz Srbije, s obzirom na to da je i naša zemlja ove godine prvi put u istoriji poslala otvoreno kvir izvođača. „Gej lobi” se ovog puta u našem slučaju i nešto nije proslavio, a Luka se plasirao na najlošiju poziciju od svih naših predstavnika koji su ušli u finale. Ipak, ni jedna od ovih pesama i nije nešto previše „kvir”, iako izvođači jesu.
Još jedna izvođačica koja je otvoreno biseksualna je Alesandra iz Norveške, koja se takođe visoko plasirala – zahvaljujući glasovima publike. Žiri njoj, isto kao i Fincu, nije dao previše bodova, verovatno pre svega zbog toga što su oboje vokalno bili jako slabi – a za žiri znamo da retko glasa za izvođače koji su u falšu, dok publika glasa za performans pre svega. Zato je i važno da postoje oba – pa onda pobedi neko i ko zna da peva i ima pesmu iole zanimljivu publici. Bilo kako bilo, u odnosu na Loreen i Luku – Alesandrina pesma „Queen of the kings” i pre svega performans evidentno inspirisan Xenom – bili su prilično kvir.
Sa druge strane, bilo je dosta pesama koje su kvir, iako njihovi izvođači to nisu. Ili bar ne da mi znamo. Češka na primer, ili još bolje – Hrvatska i Let 3 koji su u dregu sve vreme tokom performansa. Gustaf iz Belgije je takođe prilično kvir performans, ali zapravo ne smemo zaboraviti najvećeg favorita – Kaarija je totalno kvir! Ne mora on biti lično, ali taj performans je potpuni kemp, a kemp i kvir su vrlo usko povezani. Možda je sama muzika jedna kros-žanrovska papazjanija koja nam se svima jako dopada, ali performans? Fluorescentna odeća sa pufnastim rukavima koji otkrivaju bradavice? Koreografija? Totalno kvir. Totalno kemp.
Tako da za kraj – mogu samo da zamislim šta bi pomislili sada Slavica i Perica da ovo pročitaju. Toliko su se trudili da razviju teorije, a zapravo bilo da je pobedio kemp-kvir performans, ili hipertalentovana biseksualna žena – opet pobeđuje „gej lobi”. Sorry Perice, sorry Slavice.
Piše: Nemanja Marinović
Više tekstova iz broja 72 – jun 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
