Džon Edgar Huver gotovo punih pedeset godina vodio je američku federalnu policiju – FBI. Od njega su zazirali i bojali se ne samo obični američki građani već i predsednici. Nakon njegove smrti 1972. godine, pojavile su se mnoge glasine i optužbe na račun njegovih metoda rada u FBI, kao i na lični život. Kružile su glasine da je pripadao masoneriji i da je bio homoseksualac. Ovakva kontraverzna ličnost bila je posebno zanimljiva Klintu Istvudu da ekranizuje život Edgara Huvera sa Leonardom Di Kaprijem u glavnoj ulozi. Film je imao premijeru 11. novembra 2011. godine i za dve nedelje prikazivanja inkasirao je blizu 30 miliona dolara. Srpski premijeru imaće na Festu.
Džej Edgar Huver nesumnjivo jedan je od najuticajnijih i najmoćnijih ljudi u istoriji SAD. Višedecenijski direktor FBI, bio je čovek o kojem se privatno vrlo malo znalo. Izbegavao je da govori o svom privatnom životu, a još manje o ljubavnom. Do svoje 40-te godine živeo je sa svojom dominantnom majkom i uspešno odbijao ženska udvaranja. Govorkalo se da Huver povremeno ima veze sa mladim muškim prostitutkama, a navodno je voleo da mu oni za vreme njihovih erotskih susreta čitaju Bibliju. Ove su priče iza kulisa kružile u FBI i po Vašingtonu za vreme Huverove dugogodišnje karijere direktora FBI od 1924. do 1972. godine. Pretpostavlja se da je živeo u dugogodišnjoj harmoničnoj vezi s Klajdom Tolsonom, još jednim agentom FBI, koji je imao titulu pomoćnika direktora.
Ekranizacija života Edgara Huvera koncentrisana je na njegov nemilosrdni pohod da iskoreni komunizam u Americi po svaku cenu. Radnja filma obuhvata više od 50 godina, uključujući osam predsedničkih mandata i tri rata, a Huver je prikazan kao makijavelista, koji smatra da cilj opravdava svako sredstvo – on sistematski i opsesivno sakuplja informacije o američkim političarima i običnim građanima.
Klint Istvud je sam izjavio je da su neki delovi filma plod mašte, ali da su istrage FBI pod Huverom, kao i vlast koju je on lično uživao, potkrepljene činjenicama. „On je bio veoma važna ličnost, glavni federalni policajac, i verovatno najmoćnija osoba u zemlji“, kaže Istvud. U filmu se navodi da je Huver na razne načine prikupljao informacije o visokim ličnostima, između ostalih i o aktuelnim predsednicima SAD. Prikazano je kako Huver ucenjuje političare tajnim dosijeima stvaranim zahvaljujući praćenjem i prisluškivanjima. Šef FBI je u jednom trenutku tražio od tadašnjeg sekretara za pravosuđe, Roberta Kenedija da pojača političko uhođenje američkih državljana. Film ne zaobilazi priliku da prikaže Huvera kako je bio veoma vešt u samopromociji, daleko ispred mnogih tada aktuelnih javnih ličnosti, družeći se sa holivudskim zvezdama uspešno je preuveličavao svoja dostignuća gradeći od sebe mit svemoćnog zaštitnika SAD i američkih vrednosti.
Istvudov film se bavi i spekulacijama da li je Huver, koji je javno progonio homoseksualce, i sam bio homoseksualac. „Za mene, Huver je bio i ostao jedna velika misterija“, kaže Istvud i dodaje: „Ko zna, možda je zaista i bio gej, mada ja nisam taj koji treba da sudi o tome. To je možda i jedna od najvećih misterija naše savremene istorije.“ Istvud prikazuje Huvera kao beskrupuloznu, ali patriotsku ličnost. Ali Huverov lični život ostaje nedokučiv, slično informacijama koje je opsesivno skupljao.
Huver je imao je pristup „tajnim i poverljivim“ dosijeima, koji su, između ostalog, sadržali i tajne seksualnog života brojnih kongresmena i američkih predsednika. „Poricanje homoseksualnosti, a istovremeno prikazivanje te vrste seksualnog ponašanja, nije neouobičajeno“, smatra dr Džek Drešer, poznati njujorški psihijatar, koji dodaje: „Muškarci koji imaju određenu privlačnost prema istom polu imaju različite nivoe poricanja svoje homoseksualnosti; neki u potpunosti izađu iz ormana, dok drugi idu u sasvim drugu krajnost, kao što je progon homoseksualaca. Čak i ako su i sami svesni svoje orijentacije, oni to jednostavno neće prihvatiti kao svoj identitet.“
Poznato je da je i Roj Kon, poznati advokat i savetnik senatora Džozefa Mekartija, konstantno poricao da je homoseksualac, iako je bilo više nego očigledno da ga privlače muškarci. Kon, koji je 1986. godine umro od side, bio je Huverov savremenik i kruže glasine da su njih dvojica zajedno prisustvovali raznim njujorškim zabavama, rezervisanim isključivo za muškarce.
Entoni Samers, autor knjige „Službeno i poverljivo: Tajni život J. Edgara Huvera“, u kojoj se prvi put javno iznosi tvrdnja da je Huver bio homoseksualac, kaže da je za potrebe svoje knjige razgovarao sa čak 800 osoba koje su poznavale Huvera, ali i sa poznatim američkim istoričarima. „Imao sam prilike da čujem toliko svedočenja o Huveru, da sam mogao vrlo jasno da formiram sliku o tom čovjeku“, kaže Samers. Samers dodaje da mu je jedan poznati medicinski ekspert rekao da je kod Huvera dominirala homoseksualna orijentacija, ali da bi ga on sam stavio u kategoriju biseksualaca.
Američki književnik Vilijam Stajron tvrdio je kako je svojevremeno video Huvera na jednoj kalifornijskoj plaži, gde je Huver svom kolegi i zameniku Tolsonu lakirao nokte na nožnim prstima.
„Naravno da su svi znali, ali ko bi se usudio da bilo šta kaže, s obzirom na to da je Huver bio jedan od najmoćnijih ljudi tog vremena. Ko bi se usudio suprotstaviti moćnom Huveru“, kaže Samers. Samers je uspeo da dođe i do priče vašingtonskog psihijatra Maršala Rafina, koji je 1964. godine lečio Huvera, koji je navodno patio od paranoje. Prema rečima Rafinove supruge, Huver je bio paranoidno opsednut da neko ne otkrije njegovu tajnu. Ona je potvrdila da je njen pokojni suprug uništio Huverovu dokumentaciju. „Očigledno je da ga je mučila njegova homoseksualnost, a to potvrđuju i zabeleške mog muža… Međutim, morao ih je uništiti, nije bilo šanse da ih zadrži“, rekla je Rafinova supruga.
Nakon Huverove smrti, njegova lojalna sekretarica Helen Gandi uništila je svu njegovu ličnu dokumentaciju čime je bačen veo nepoznatog na lični život Huvera.
Bez dokaza, sve ovo ostaje na nivou spekulacija. Ono što nije spekulacija jeste da je Huver posle smrti ostavio pola miliona dolara vrednu imovinu upravo Tolsonu, koji je sahranjen nekoliko koraka dalje od nerazdvojnog šefa.

ČITAJTE:  Razglednica iz Njujorka: Oaza ostvarenih snova

K.M.