Njena posebnost leži u tome da je ona na kraju preuzela kontrolu nad senzacionalnim vestima o njenoj promeni pola. Vest je u početku predstavljana kao nešto skandalozno, ali kada ju je ona predstavila kao njenu priču ona je dobila priliku da edukuje javnost o transseksualnosti.
Christine Jorgensen, rođena kao George William Jorgensen Jr, nije prva muško rođena osoba koja je izvršila operaciju promene pola i postala žena, ali je njena operacija bila prva koja je izazvala veliku pažnju medija. Taj publicitet je iskorišćen da Jorgensenova i doktori edukuju široku javnost o razlici između homoseksualnosti, transvestije i transseksualnosti.
George Jorgensen Jr, Amerikanac danskog porekla, rođen je 30. maja 1926. godine. Odrastao je u velikoj porodici u Bronksu. Imao je srećno detinjstvo i podršku porodice, ali zbog njegove feminizirane i smirene pojave život mu je bio nesrećan naročito kada je ušao u pubertet.
Tokom tinejdžerskog perioda Jorgensena je uznemiravala činjenica da se zaljubljuje u svoje drugove. Čitao je o homoseksualnosti, ali se on u tome nije pronalazio. Ona je kasnije u svojoj autobiografiji napisala da joj je, dok je još živela kao muškarac, bilo fizički loše kada bi joj neki muškarac predložio seks.
Jorgensen je regrutovan 1945. godine, nakon što je dva puta odbijan, ali je samo nakon pola godine otpušten sa počastima zbog bolesti. Nakon vojske pokušao je da započne karijeru kao fotograf u Holivudu, ali se vratio na istočnu obalu da studira. Tokom studija pročitao je o hormonskim eksperimentima nad životinjama i ubrzo saznao da se rešenje za njegov problem nalazi u Evropi.
Jorgensen putuje 1950. godine u Kopenhagen gde upoznaje doktora Christiana Hamburgera, prvog specijalistu koji mu daje dijagnozu transseksualnost a ne homoseksualnosti.
Doktor Hamburger s njim započinje eksperimentalnu hormonsku terapiju, i nakon godinu dana izvršena je operacija promene pola. Nakon dve operacije rođena je Christine Jorgensen i tu informaciju saznali su novinari.
Dok se još oporavljala u bolnici, Christine je postala slavna preko noći. Njujorške novine „Daily News“ na naslovnoj strani objavile su „Bivši vojnik postao zanosna plavuša“. Mnogo vremena i energije je potrošeno u skrivanju od fotoreportera, ali kratko nakon njenog povratka u SAD, Christine je postala slavna javna ličnost.
O njoj se govorilo na svakom ćošku, ili su je ismejavali ili podržavali, ali se priča o njoj širila velikom brzinom. Dugo je sanjala da postane fotografkinja, ali zbog medijske pažnje bilo je nemoguće voditi normalan život.
Nakon kratkog oklevanja, Christine je započela karijeru kao glumica i pevačica. Harizmatična i fotogenična, sebi je dodelila ulogu glamurozne i graciozne žene u prelepoj garderobi.
Tokom 50-ih i 60-ih imala je turneju po noćnim klubovima gde je pevala i imitirala. Nastupala je u prepunim klubovima od Havane do Las Vegasa, zarađujući oko 5 hiljada dolara nedeljno, što je u to vreme bila odlična zarada.
Zbog velikog interesovanja za nju, izdala je i snimak „Christine Jorgensen Revealed“ na kojem odgovara na pitanja o njenoj transformaciji. Ona je često držala predavanja o transseksualnosti i koristila status poznate osobe da edukuje druge. Njena knjiga „Christine Jorgensen: A Personal Autobiography“ izdata je 1967. godine po kojoj je snimljen film „The Christine Jorgensen Story“.
Njena posebnost leži u tome da je ona na kraju preuzela kontrolu nad senzacionalnim vestima o njenoj promeni pola. Vest je u početku predstavljana kao nešto skandalozno, ali kada ju je ona predstavila kao njenu priču ona je dobila priliku da edukuje javnost o transseksualnosti, koja se razlikuje od transvestije i homoseksualnosti.
Njena priča je poslala poruku drugim transseksualcima da nisu sami i da operacija promene pola nudi nadu u bolji život i za njih. Takođe, mnogi doktori su počeli da objašnjavaju transseksualnost i operaciju promene pola širokoj javnosti.
Ono što je najbitnije, njena elokvencija i dostojanstvo pomogli su da humanizuje ovaj fenomen koji se često prezentovao kao senzacionalan i smešan.
Christine se dva puta verila, ali nikad udavala. Umrla je 3. maja 1989. godine u 62. godini života od raka pluća.
Piše: Predrag M. Azdejković
