Dušan Kaličanin je pozorišni i televizijski glumac, ali i baletan, deo ansambla Pozorišta na Terazijama koji je pažnju publike privukao učešćem u rijalitiju „Hotel Maldivi“, ulogom u pozorišnoj predstavi „Mister dolar“ i hit seriji „Istine i laži“ koja se prikazuje na TV Prva.

„Istine i laži“ su rimejk argentinske telenovele „Graduados“ tako da je tvoj lik Jovana Joce Hadžislavkovića baziran po liku Voltera iz te serije. Koliko Joca liči, odnosno razlikuje od originalnog? Kako si se uopšte pripremao za lik?

Naša serija se mnogo razlikuje od originala, ali je zadržala osnovnu priču i na kraju sve verzije dođu do istine. Joca je u originalu stariji čovek, ne mnogo zastupljen, svedeniji, ali njegovo dejstvo u borbi za pravdu, velika ljubav i odanost šefu je uvek ista na kraju. U stvaranju lika nisam se opterećivao originalnom verzijom već sam stvarao novog, premijernog, mog Jovana. Reditelj Miša Vukobratović je tražio da obrijem bradu i pustim malo kosu jer sam na kastingu izgledao potpuno drugačije od Joce kakvog vidimo. Kostimografkinja mi je pomogla da stvorimo upečatljiv stil oblačenja i na meni je bilo da ga oživim i imam svest o tome kako hoda, kako reaguje u kojim situacijama, koje mu je omiljeno jelo, omiljena pevačica… Najviše sam se bavio odnosima sa drugim likovima i mislim da je to dalo uverljivost koja je kod ljudi stvorila simpatiju dok me gledaju.

Mnogi kritikuju seriju zbog stereotipnog i prenaglašenog predstavljanja gej lika. Kako ti to vidiš?

Najviše kritikuju ljudi koji seksualnost stavljaju u prvi plan kao najbitnije sto obeležava jednu osobu i time prave stereotip. Kako neko imenuje stereotip, a da ga ne podržava? Ako je neko video stereotip u ponašanju lika koji igram onda to pokazuje njegovu svest i izgrađeno mišljenje. Mišljenje je kao dupe, svako ga ima, ali ne treba svako da ga pokazuje. Od toga što svi govore „Ja mislim“ mi ništa dobro nismo videli. Potrebni su nam argumenti, makar tri, nakon te izgovorene rečenice „Ja mislim“ ili „Meni je ovo glupo“, kako bi mogli da smisleno polemišemo. Kada neko kaže „meni je ovo stereotip“ mora da doda „jer“ i valjani razlog . Nisu nam potrebna mišljenja ljudi već intervencije na sopstvenim neuspesima kako bi kroz dela korigovali sebe i time zaslužili da kritikuju. Do tada će shvatiti da je svaki čovek jedinka i da mu treba pristupati sa poštovanjem i individualno jer ni dva bliznaca nisu ista, a ne dva odglumljena lika. Joca je jedinstven jer je odan i pošten radnik svom šefu, lojalan bez zadnjih namera, ciničan i duhovit, obrazovan i inteligentan, kreativan, hrabar i vrlo opasan kada je napadnuto ono do čega mu je stalo.

Gej likovi po serijama i filmovima su često osuđeni da budu aseksualni, zabavni karakteri koji svojim manirizmima zasmejavaju publiku. Da li Jocu možemo da uvrstimo u tu kategoriju?

Svakako je zabavan i uzbudljiv i to je dobro. Samo su osvešćeni, intelektualni ljudi duhoviti i to ima veze sa duhom koji nije razvijen kod mnogih. Mnogi skrivaju svoje osećaje, to ubija radost. Kada niste zabavni sebi teško zabavite i druge. Glumci se za to školuju i opet mislim da je najteže „zasmejavati publiku“ jer to zahteva veliku iskrenost i istinu, nekada u 7 sati ujutru, nekada kada imate temperaturu, ali kada se čuje akcija to mora da se desi. Najlepše je izmamiti osmeh nekome, a gej likovi to umeju time što su oslobođeni u onom delu u kojem treba ostaviti utisak očekivanog, mada ima i beskrajno dosadnih gej likova. Treba biti svoj i ako to nekog zabavlja to je lepo. Ne treba se pretvarati jer tako možeš prestati da budeš TI!

Iako stereotipno prikazan, da li smatraš da Joca doprinosi smanjenju homofobije i predrasuda prema LGBT populaciji?

Joca je odličan primer da seksualnost ne obeležava čoveka, ona čini onoliko bitan deo nas koliko mi to želimo. Ono što ljude obeležava je razvijen osećaj za dobro u njima. Pravičan, odan, profesionalan, uspešan, hrabar pa i smešan su neke od osobina koje pre obeležavaju Jocu. Tako je učinjen pomak i smanjene su predrasude. Jer ako je neko gej i odličan lekar koji pomaze ljudima ljudi će ići kod njega jer će ih lečiti, isto će osuditi nekog ko opljačka banku i gej je, ne zato sto je gej već zato što pljačka. Tako postavljene stvari našem društvu su možda jasnije.

Serija je izuzetno gledana i među gledaocima ima i dosta dece. Da li te to iznenađuje?

Zbunjen sam bio u početku pre svega reakcijom roditelja koji su mi govorili da su oduševljeni i da sam omiljeni lik u njihovoj porodici. Shvatio sam da je to dobar stav. Deca vide osobu koja se kreće zabavno, oblaci smelo i priča gotovo kao dete kad afektira, ali ta ista osoba nosi primer obrazovanog borca za pravdu i blagostanje u porodici i firmi u kojoj je on prihvaćen takav kakav je .

Koliko ti je serija otvorila vrata za neke nove projekte i uloge?

Velika gledanost i pozitivne reakcije kod publike su najbolja preporuka i veliko iskustvo. Verujem da je ova serija veliki plus, ali mislim da se ta vrata otvaraju nekim drugim faktorima kao što je sreća. Taj faktor je bitan deo u profesiji u kojoj stalno očekuješ da budeš odabran. Radujem se svakom pozivu za posao i srećan sam da ih ima. Volim da radim i ne bih se žalio da bude još poziva za nove projekte.

Moram priznati da sam razočaran predstavom Mister dolar, pre svega što sam došao da je pogledam zbog tebe, a tvoja uloga nije toliko velika koliko su joj mediji posvetili pažnje. Da li možemo da očekujemo neke veće uloge od tebe u Pozorištu na Terazijama?

Uloga Lulu je time što nema mnogo prostora, a toliko primetna i time što je izazvala veliku pažnju i dobre kritike uspela da ode u vrh meni omiljenih uloga. Sve moje uloge u Pozorištu na Terazijama u poslednjih 11 sezona su i bile glumačke minijature ispraćene dobrom reakcijom i velikim aplauzom. Nisu mi bile neophodne velike pojave da upoznam najlepši deo profesije. Na drugi deo pitanja mogu odgovor da daju reditelji i uprava pozorišta, a ja bih voleo da se to desi. Volim to pozorište, ali još bitnije je da ono voli mene i omogućilo mi je da sačuvam magiju koja me i privukla toj instituciji.

Da li se plašiš da će ti nuditi samo slične uloge ili nema bojazni za typecasting?

To je moja realnost već neko vreme i nemam strah . Kao student sam se plašio, ali sam shvatio da to nije realno jer gluma znači biti druga osoba i prepustio sam se.

Retke su autovane LGBT osobe na estradi i umetnosti. Zar je stepen homofobije stvarno toliko visok da u tom smislu nema pomaka? Posle Marije Šerifović potop!

Poštujem svačiji izbor da se nosi sa svojom seksualnošću dok ne ugrožava druge ljude. Naša sloboda je ograničena slobodom drugih. Ne vidim razliku u odnosu na mene ili tok dnevnih rutina ili profesionalnih kada znam da je neko gej a ne priznaje ili je autovan. Mislim da je to lična mišolovka i određeni ljudi treba da urade objavljivanje svoje seksualne orijentacije samo ako će to njima doneti lakši korak ka pronalaženju najbolje verzije sebe.

Šta možemo očekivati od tebe u narednom periodu?

Nemilosrdno ću čuvati dete u sebi i branicu ga kao mudri starac. Biću iskren prema sebi, a trudiću se da to budem i sa ljudima koji će prolaziti kroz moju realnost. Profesionalno ću pokušati da budem bolji i tačniji i da publika vidi nove nijanse i oblike. Neću pristati na definicije i formule jer najlepše stvari u životu kao ljubav i umetnost se ne mogu definisati, mogu se živeti. Treba živeti!

Razgovara: Predrag Azdejković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.