Negde početkom marta medije su preplavili tekstovi o „Gej paru iz Šumadije koji je usvojio dete“. Kako to obično biva, odmah se oglasila domaća internet ekipa zabrinuta za budućnost i emotivno i psihičko stanje tog deteta, ne čitajući da se radi o „treš humorističkoj dokumentarnoj seriji“, kako su je sami autori nazvali. Za potrebe ovog teksta pažljivo sam odgledao sve tri epizode, u nameri da se ozbiljno sociološki osvrnem na njihov sadržaj, a očekujući da je, zbog ozbiljnosti teme, iole relevantan naučnog proučavanja, posebno s obzirom na to da su autori naznačili da imaju za cilj da „razbiju predrasude o ljudima drugog seksualnog opredeljenja“. Moja očekivanja i išla su u tom pravcu – da se radi o senzibilisanim mladim ljudima koji će imati ozbiljan kritički osvrt na probleme istopolnih porodica koje neosporno već postoje u našem društvu, a koje su sistemski nepriznate i nevidljive. Međutim, nakon analize sadržaja emisije posvetio sam vreme i proučavanju reakcija na istu, kao i reakcija samih autora na reakcije javnosti i desilo se veliko razočarenje – kao što se naslućuje u samoj emisiji, autori niti su senzibilisani, niti imaju za cilj da „razbiju predrasude“ jer još uvek ni svoje nisu čak ni osvestili, a kamoli razbili, već im je jedini cilj popularizacija jutjub kanala koji vode i par stotina klikova više. Ali, idemo redom.

Sama serija je prilično dobro koncipirana. Glavni protagonisti su obični momci iz Šumadije, ni po čemu drugačiji od bilo kog komšije ili člana familije, što je svakako dobar pomak u odnosu na stereotipno prikazivanje gej likova. Takođe, problematika istopolnih porodica zasnovana je na nekonvencionalnoj porodici dva gej muškarca, što je takođe iskorak ka prihvatanju činjenice da su muškarci jednako sposobni i zainteresovani za podizanje dece kao i žene, tj. da nisu manje sposobni za pružanje emocionalne sigurnosti detetu.

Serija u par momenata problematizuje nemogućnost ozakonjavanja veze, kao i argument da se istopolnim porodicama dozvoli usvajanje – „bolje da je napolju na hladnom ili ovde kod nas na lepom i toplom“, te se pominju i pojmovi kao što je „državna represija“. Ipak, svi ovi momenti ostaju potpuno skrajnuti lošim humorom i ispraznim forama nasumično ređanim u nekreativno osmišljenom scenariju, što se vidi i u samim komentarima gledalaca. 90% njih primetilo je scenu o „dedi – prvom autovanom pederu, koji je probušio Kačavendu“, a mali broj njih one značajnije momente. Na samom youtube kanalu ima iznenađujuće mnogo pozitivnih komentara, mada je evidentno da su većinu ostavljali komentatori koji lično poznaju autore, kao i to da jedan dobar deo njih nije ni razumeo poentu.

Slično pesmi „Antifa kučke“ koju jedni shvataju kao „antifa himnu“, a drugi kao „anti-antifa“, ovde su neki prepoznali „prozivanje homofoba“, a neki „ismejavanje pedera“. Letimičan pogled na nazive profila koji komentarišu takođe daje uvid na to da je veliki broj njih iz ekipe koja može se reći nije senzibilisana za problematiku, niti ih je ovaj serijal „prosvetlio“, a opet ga pozitivno komentarišu uz osvrt na humor.

Definitivno, poentu nisu razumeli, niti ih interesuje da je razumeju. Kada se pogledaju komentari na portalima, situacija je malo drugačija. Tu se može pronaći govor mržnje i pretnje od strane onih koji nisu shvatili da je reč o šali (i pored toga što su autori koristili sve moguće tehnike i caps lock da naglase da su LIKOVI I DOGAĐAJI IZMIŠLJENI), ali i par konstruktivnih razmena mišljenja o pozitivnim i negativnim aspektima usvajanja dece u istopolnim porodicama. Mnogo je tu predrasuda, nenaučno zasnovanih stavova i na kraju krajeva kompletnog bullshita, kao i svuda, ali se primećuje da je internet publika prilično otvorena za ovu temu, pa na portalu koji je objavio uz tekst i anketu svega malo više od 50% posetilaca ima problem sa usvajanjam dece od strane istopolnih roditelja, a plusevi i minusevi na komentarima ubedljivo su na strani uslovno rečeno „proLGBT“ ekipe. Eto, da ne bude da ovaj serijal nije dao baš nikakve uvide.

A sad da se vratimo na poentu svega. Dva momka iz Šumadije snimaju serijal o istopolnom braku da bi razbili predrasude o homoseksualcima. U prvoj izjavi za medije naglašavaju da im je cilj da pokažu „da to nisu ljudi koji su pali sa Marsa, nego da su obični, normalni, ljudi, dobri, lepi, ružni, jaki, slabi kao i ljudi heteroseksualnog opredeljenja“. U samom startu problematično. LGBT populacija je heterogena grupa i to je tačno, ali pravo na istopolnu porodicu ne mogu imati samo “strejtluk cis muškarci”, već je to univerzalno pravo koje pripada svima, kako mačo automehaničaru iz Šumadije, tako i “femkastom” dizajneru sa Vračara. Gej i strejt ljudi nisu isti, kao što ni gej ljudi nisu međusobno isti, niti su strejt ljudi međusobno isti. Oni mogu samo biti jednaki u svojim različitostima. Ali bez obzira na to, pozdravljam što nisu izabrali stereotipne karaktere.

Interesantno, u svojoj prvoj izjavi ovi momci koriste termin “homoseksualci”, dok se u serijalu sve vreme koristi “pederi”, što se može pravdati eventualno duhom jezika i lokalnim kontekstom, ali i ukazuje na to da se ne obraća pažnja na diskurs u cilju humora, te da predrasude samih autora nisu preterano osvešćene. Nakon prvog intervjua, a između druge i treće epizode serijala, pojavljuje se drugi intervju u kome autori eksplicitno govore kako pregledi pljušte (čitavih 60.000 do dana današnjeg) i kako nema škakljivije teme za popularizaciju kanala. Zatim se hvale svojim švalerskim postignućima “mi smo imali devojaka ko ceo vaš portal što nije imao” te više puta naglašavaju kako imaju devojke i pokazuju slike sa njima u telefonu. U intervjuu takođe eksplicitno kažu kako su popularizovali kanal pa će se okrenuti drugim temama i da pedere više u životu neće pominjati i kako se plaše da ne postanu gej ikone.

Momci ne moraju da se plaše, gej ikone neće postati sigurno. To se ipak ne postaje preko noći sa tri klipa čak ni ako si Soraja, a i uvek im GLIC može izdati uverenje o heteroseksualnosti u slučaju krajnje nužde. Namera da popularizuju kanal im takođe nije baš nešto uspela, a to što im je epizoda nakon spornog intervjua (koju su u stilu Dare Bubamare najavili kao najbolju ikada) 10x manje gledana nego prethodna dosta govori. Jedino što im nakon ovoga ostaje u amanet je činjenica da su zarad jeftinog marketinga koji im je doneo tričavih 100.000 pregleda na sva tri klipa zajedno relativizovali realne probleme sa kojima se stvarni ljudi suočavaju, kao što su npr. gej momci iz Srbije koji se suočavaju sa pretnjama, napadima i ugrožavanjem imovine, a u prethodnom iskustvu imaju i otmice i “egzorcizam”; ili slučaj bebe iz Nepala koju je surogat majka rodila gej paru iz Srbije. Eto, neka ovaj tekst bude naš mali doprinos da padne još koji pregled, ali za ozbiljnije bavljenje tim poslom bi ipak morali da potraže stručni savet neke iskusne i daleko uspešnije starlete.

Piše: Nemanja Marinović

16 Shares