Krećemo od lake biološke faktografije – oči su (u prostorno-komšijskom smislu) baš blizu mozga. A, kako su nas podučavali Stari Grci, a potom i Šekspir i mnogi potonji, lepota je u oku posmatrača, odnosno, da uprostimo, lepota je stvar subjektivne procene, u potpunosti oslonjene na lične i pojedinačne estetske i prateće svetonazore. A što važi za lepotu, moglo bi, zar ne, da se primeni i na druge stavke i, recimo, na homoerotičnost. Katkad se potraga za homoerotskim motivima i temama…...