Sve problem do problema. Evo, recimo, jedan od najlakše zametljivih problema sa serijama iz aktuelne i/ili recentne streaming i druge ponude je već godinama isti; naime, ostavimo li po strani da je serija naprosto previše, da, bindžovali ih ili konzumirali odmerenije i u manjim i, što ne reći i to, pristojnijim i dostojanstvenijim gledalačkim tranšama, bile bi potrebne decenije bezuslovne dokolice da se uzme barem validan uzorak od većine serija koje su nas zapljusnule kao cunami u ovih, hajde neka to bude vremenski graničnik, poslednjih petnaest godina od početka najnovijeg hiperprodukcijskog buma (pritom se ograničavamo na ponudu iz zapadnijih delova zapadne civilizacije).
Krunski problem, međutim, stiže sa druge adrese, a pod senkom dodatnog, šireg društvenog fenomena koji utiče i na prirodu sadržaja poznatih pod sintagmom serijski gledalački izazovi. Može i jednostavnije i manje kriptično – dobar deo serija nastalih i emitovanih poslednjih godina muku muči sa potrebom autora i producenata/finansijera da u tematskom smislu i smislu komunikacije sa zacrtanim ciljnim grupama, paradoksalno, postignu manje-više iste ili barem slične domete. Tražeći posebnost na višu decimalu, autori i izvođači radova, budući da delaju unutar industrije koja to zbilja i jeste, nekako na koncu stignu do iste kote, do pomalo kalkulantske, pomalo bojažljive pozicije nekoga ko bi da bude cenjen i hvaljen, ali ko bi ipak radije da svoj proizvod (koji, ponovo, to i jeste – proizvod) što lakše i što hitrije proda.
Narečena dodatna muka stiže u vidu preporođene političke korektnosti koja golemo utiče ne samo na distribuciju likova, nego i na ukupan ton priča čijim autorima suštinski fali petlje, pa i poriva da se zapute u pomalo neistražene vode, za koje će se možda ispostaviti da su teška minska polja, a možda, pak, i izvori kreativnosti o kojima i kakvima mnogi maštaju.
Neka nam ogledni primer bude baš friška Netfliksova dramska serija Boots (prevedimo je, uslovno i privremeno, kao U vojničkim čizmama), koja u smislu vodećeg nadahnuća kreće od u Americi dobro poznate i rado čitane memoarske proze, ali i od vere u potentnost one stare mustre oprečnosti između tajnih i javnih nam života, između onoga što sanjamo i što svesno prećutkujemo i onoga što pred očima drugih namećemo kao poželjnu javnu personu. Svaka je vera sasvim u redu, ako nije dogmatska i bigotski slepa, i, najposle, ako vodi ka smislenom cilju, pa bio to i spokoj „na poček“.
Boots u svom narativnom zametku ima, dakle, stvarnu priču o gej (neautovanom gej, naravno) mladiću koji sa najboljim prijateljem dospeva na obuku u redovima, gle čuda, strogo ustrojenog sveta američke mornarice. I tu, kroz osam epizoda u ovoj inicijalnoj, a možda i jedinoj sezoni, pratimo sasvim očekivani hod po tankoj ivici u tom vazda nezgodnom životu u teškom raskoraku između tajnog i javnog, odnosno između istinskog i onoga nametnutog i propisanog ili barem poželjnog u tom nepopravljivo isključivom svetu dirigovanog i inherentnog hipermačizma.
Upravo izneto daje nam osnova da, u svrhu pravljenja analogije i što preciznijeg idejnog i tematskog konteksta, ovde pomenemo, na primer, serije Faking It i Overcompensating, čija žovijalnost i lahorski ton, pomalo začudno, govore više toga iskrenog i proživljenog o životu pod krinkom prikrivanih kvir identiteta nego Boots, vidno opterećena doslovnom primenom tog pripovednog mehanizma sasvim jasnih, pa onda i međusobno isključivih oprečnosti pojašnjenih nekoliko rečenica više u ovom prikazu.
S druge strane, ne treba biti prestrog – ipak je (i) ovo na prvom mestu proizvod, pa još i omeđen izvorištem (memoarskom knjigom Ružičasti marinac (The Pink Marine) Grega Koupa Vajta), kome je možda i sasvim nalik, a koja možda i nije pružala više manevarskog prostora za (doduše, uvek dobrodošlu) kreativnu slobodu i slobodu interpretacije i promene zarad višeg, kvalitativnog cilja. Međutim, u tom svom bojažljivom srednjačenju, uz nesporan šarm i sveukupnu upotrebljivost ove serije u celini gledano i odmeravano, ima se utisak da su autori u vidnoj meri sami sabotirali put ka nečemu autentičnijem i nesvakidašnijem.
Ovako, dobili smo ljupku, ali u svojoj srži nepremostivo površnu varijaciju opštih mesta i dobro znanih rešenja, koja posrće čak i tamo gde to nije nužno bilo pod morati. Recimo, u toj svojoj uprizorenosti, Boots upadljivo beži od iole dubljeg prikaza društveno-ekonomskog konteksta kao lako razumljivog obruča koji steže mlade regrute, koji, gle čuda, dolaze iz klasa manjih mogućnosti izbora, a vidljiva je uzdržanost na planu distribucije likova – i to ne u smislu očiglednog ziheraškog posezanja za ovom ili onom podvrstom stereotipa, nego na planu insistiranja na suštinskoj dobrohotnosti strogih instruktora, iako, na drugoj strani, čitava istorija holivudskog filma, a onda i srodnih sadržaja na televiziji, dugo i često baštini daleko odvažnije prikaze nekada i manično-psihotične zadrtosti, koja se, uostalom, i očekuje možda i u ama baš svim dimenzijama militarizmom zadojenog i time sputanog sveta.
Još veći problem, pak, predstavlja nesigurnost po pitanju dominantnog tona priče, a ta nesigurnost doprinosi da i povremeni izleti u očigledniji humor deluju začudno i ne sasvim usklađeno sa ostatkom priče. Šta više, utisak je da su usled te nesigurnosti „stradale“ i izvesne situacije iz priče gde je humor bio organska nadogradnja, i gde bi više duhovitosti omekšalo grube šavove između ta dva ekstrema – tajnog i javnog, ukorenjenog i nametnutog.
Pri svemu tome, ova serija ima i jedan veliki i posve nezaobilazan adut, a to je, ponovo, nimalo iznenađujuće, Vera Farmiga u ulozi majke, gde je ta glumica, pomenimo i to, već deceniju nepotrebno samozatočena u hipermanirističkom filmskom horor-serijalu Prizivanje zla (The Conjuring), pokazala pregršt nijansi i krajnje učinkovitih glumačkih mikrorešenja (sa sve zauzdanim humorom i ironijom spram opšteg mesta koje ona tu suštinski igra), te je lako razumeti one koji tvrde da njen lik (ali isključivo u njenom glumačkom izvođenju) zaslužuje sopstveni spin-off, odnosno zasebnu seriju u istom „univerzumu“.
Piše: Zoran Janković
Više tekstova iz broja 86 – oktobar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
