Američka pevačica, kantautorka, glumica, preduzetnica i dobrotvorka Doli Parton, čiji su talenat, glamur i britak humor odavno prevazišli granice kantri muzike, preminula je od posledica raka u 80. godini.
Doli Parton je raspolagala neiscrpnim fondom šala na sopstveni račun. Najpoznatija je verovatno ona da je „potrebno mnogo novca da biste izgledali ovako jeftino“, koja je savršeno sažimala njenu ljubav prema sjaju, preterivanju i nestašluku. Ipak, temelj njenog uspeha bio je raskošan talenat za pevanje i pisanje pesama. Bila je voljena i među ljudima koji, osim hitova „Jolene“ i „I Will Always Love You“, nisu poznavali njenu muziku.
Stvorila je personu kakva pre nje nije postojala u kantri muzici – fantastičnu i očigledno veštačku, a istovremeno toplu i autentičnu. Platinasta kosa, naglašene obline, šljokice i visoke potpetice bile su pažljivo osmišljena maska iza koje su stajali izuzetna inteligencija i poslovna pronicljivost.
Doli Rebeka Parton rođena je 19. januara 1946. u gradiću Pitman Center u Tenesiju, a odrasla je u izolovanom naselju Lokast Ridž, u planinskom području Grejt Smoki Mauntins. Bila je četvrto od jedanaestoro preživele dece Avi Li i Roberta Lija Partona. Njen otac uzgajao je duvan i povremeno radio kao građevinski radnik, dok se majka brinula o brojnoj porodici.
Detinjstvo, koje je ličilo na zaplet kantri pesme, pretočila je u numere „Coat of Many Colors“ i „My Tennessee Mountain Home“. Majka joj je od raznobojnih ostataka tkanine sašila kaput zbog kojeg su joj se druga deca podsmevala, a Doli je to sećanje pretvorila u jednu od svojih najvoljenijih pesama.
Prvu pesmu napisala je pre nego što je naučila da čita. Do sredine tinejdžerskih godina već je objavila nekoliko singlova, nastupila u čuvenoj emisiji „Grand Ole Opry“ i redovno se pojavljivala na lokalnoj televiziji. Dan nakon završetka srednje škole, 1964. godine, sela je u autobus za Nešvil.
Istog dana upoznala je budućeg supruga Karla Dina u samouslužnoj perionici. Venčali su se 1966, a Din se gotovo nikada nije pojavljivao u javnosti. Doli je dugovečnost njihovog braka objašnjavala jednostavno: „Daje mi slobodu.“
U Nešvilu je brzo dobila posao autorke, a sa 19 godina potpisala je ugovor kao izvođačica. Prvi veći uspeh ostvarila je pesmom „Dumb Blonde“ iz 1967, u kojoj je upozorila da upadljiva spoljašnjost i plava kosa ne znače da je naivna.
Od 1967. osam godina je nastupala uz Portera Vagonera u njegovoj popularnoj televizijskoj emisiji. Kada ga je 1974. napustila i potpuno se posvetila solo karijeri, kao oproštaj mu je napisala „I Will Always Love You“. Elvis Prisli želeo je da je snimi, ali je njegov menadžment tražio deo autorskih prava, što je Partonova odbila. Vitni Hjuston je 1992. pesmu snimila za film „Telohranitelj“ i pretvorila je u jedan od najprodavanijih singlova u istoriji. Doli se šalila da je od zarade mogla da kupi Grejslend.
Partonova je tokom života napisala više od 3.000 pesama. „Joshua“ joj je 1970. doneo prvi broj jedan, dok je „Jolene“ iz 1973. postala jedna od najpoznatijih balada o ljubomori, inspirisana službenicom banke koja je flertovala sa njenim suprugom.
Pesma „Here You Come Again“ iz 1977. približila ju je publici izvan kantri muzike, a tri godine kasnije je sa „9 to 5“ stigla na vrh američke pop-liste. U istoimenom filmu, uz Lili Tomlin i Džejn Fondu, igrala je sekretaricu koja se suprotstavlja pohotnom i tiranskom šefu.
Usledile su uloge u filmovima „The Best Little Whorehouse in Texas“ i „Čelične magnolije“, kao i pop-hit „Islands in the Stream“, duet sa Kenijem Rodžersom. Album „The Grass Is Blue“ iz 1999. doneo joj je Gremi za najbolji blugras album.
Njen poslednji album „Rockstar“ iz 2023. bio je zbirka obrada rok-pesama sa saradnicima među kojima su bili Pol Makartni, Debi Hari i njena kumica Majli Sajrus. Bio je to njen najuspešniji samostalni album na top-listama. Prepoznatljivi sopran, izražen vibrato i istočnotenesejski akcenat doneli su joj brojne Gremije, priznanja Akademije za kantri muziku i Nacionalnu medalju umetnosti.
Doli Parton je decenijama zauzimala posebno mesto u LGBT+ kulturi. Njena stilizovana ženstvenost – ogromna platinasta kosa, cirkoni, šljokice, naglašene obline i duhovita samosvest – prirodno ju je približila estetici kempa i drega.
Generacije dreg kraljica imitirale su njen izgled, glas i scenske manire, a ona je tu naklonost prihvatala sa oduševljenjem. Jednom se neprimetno prijavila na takmičenje dreg kraljica koje su imitirale Doli Parton – i izgubila. Kasnije je kroz smeh pričala da je preterala sa izgledom, ali ipak nije osvojila dovoljno glasova.
Iza uzajamne ljubavi sa gej publikom nije stajala samo njena raskošna estetika. Partonova je godinama javno podržavala pravo LGBT+ osoba da žive i vole bez osude, što je bilo posebno značajno jer je dolazilo od jedne od najvećih zvezda tradicionalno konzervativne kantri scene.
Još 1991. u pesmi „Family“ pevala je o porodici koja prihvata svoje članove bez obzira na njihove razlike, uključujući i gej osobe. Za film „Transamerica“, čija je glavna junakinja transrodna žena, napisala je pesmu „Travelin’ Thru“, koja joj je donela nominaciju za Oskara. Protivila se zakonima usmerenim protiv transrodnih osoba i podržavala istopolne brakove, ponavljajući da svako ima pravo da bude ono što jeste i voli koga želi.
Iza razigrane javne persone stajala je izuzetno sposobna poslovna žena. Veliki deo prihoda ostvarivala je kroz „Dollywood“, grupu tematskih parkova i odmarališta u Pidžon Fordžu, koja je postala jedna od najvećih turističkih atrakcija Tenesija.
Kada je stekla mogućnost da pomaže drugima, činila je to sistematski. Podržavala je školovanje dece u rodnom kraju, a 1995. pokrenula je program „Imagination Library“, koji je deci širom sveta obezbedio milione besplatnih knjiga. Pomagala je stanovnicima područja pogođenih požarima i uraganima, a tokom pandemije koronavirusa donirala je milion dolara za istraživanje koje je doprinelo razvoju vakcine kompanije Moderna.
Doli Parton je postigla nešto što gotovo nijednoj drugoj američkoj zvezdi nije pošlo za rukom: podjednako su je voleli tradicionalni ljubitelji kantrija, rok muzičari, deca koja su zahvaljujući njoj dobila prve knjige, gej muškarci i dreg kraljice koje su od njene platinaste kose, uskih haljina i prepoznatljivog osmeha stvarale sopstvene verzije Doli.
Iza karikaturalne spoljašnjosti nalazila se autorka nekih od najemotivnijih američkih pesama, poslovna žena koja je zadržala kontrolu nad svojim radom i dobrotvorka koja je bogatstvo pretvarala u konkretnu pomoć. Izgledala je kao fantazija, ali je upravo u toj pažljivo konstruisanoj slici bila potpuno iskrena.
Piše: K.M.
Više tekstova iz broja 91 – avgust 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
