Uprkos tome što se ne može sa preciznošću utvrditi koliko su animal i pet play uobičajena praksa u gej BDSM zajednici, koja je počela da se razvija 70-tih godina XX veka, neka istraživanja pokazuju da bar jedan od deset ispitanika praktikuje ovakav vid seksualnog ponašanja. Na njihovo poreklo uticali su kostimografija, fikcija, mit i legenda, igra uloga i psihodrama u različitim aspektima.

Igranje uloga životinja bio je uobičajen i sastavni deo rituala u mnogim plemenskim kulturama i u novije i praistorijsko doba, gde je član (ili članovi) plemena fizički i često duhovno preuzimao ulogu životinje koju je ili cenio ili lovio. Primeri uključuju mnoga američka indijanska plemena i arktičke domoroce. Drevne religije pominju mnoštvo likova koji su bili poluživotinje-poluljudi (satiri, kentauri, Minotaur, Sfinga…).

Neki superheroji i heroine takođe sadrže elemente vezane za animal play – Divlja mačka DC Comics-a, Žena-mačka, Pingvin i Viksen, Marvelova Tigra, Čovek-vuk i Crna mačka ili čak Irena Gallier Nastasje Kinski u filmu „Ljudi mačke“ iz 1982. (rimejk filma Simone Simon iz 1942.)… Svi uključuju kvalitete životinja koje preuzima čovek. Neki bi čak rekli da se i verovanje u terijantropiju (vukodlaci i ostalo), takođe potpada pod igru ljudskih uloga ili transformaciju.

Osobe se uključuju u animal play, prvenstveno, kako bi izgradili jače emocionalne veze. Ljudi razvijaju duboke emocionalne veze sa svojim ljubimcima. Dom može zahtevati bezuslovnu ljubav i poslušnost, ali takođe može obučiti svog ljubimca da bude emocionalno perceptivniji i empatičniji. Ovo pomaže submisivcu da se oseća sigurno i zaštićeno u vezi.

Dog play (puppy play) je forma seksualnog ponašanja u kojoj učesnici uzimaju uloge psa i vlasnika u cilju postizanja seksualnog zadovoljstva. Pas ima pasivnu ulogu i objekat je ove seksualne igre, dok vlasnik ima aktivnu ulogu, određuje pravila igre i vodi je u željenom smeru. Nastoji se stvoriti emocionalna veza između vlasnika/gospodara i pokornog/kućnog ljubimca.

ČITAJTE:  Samoodbrana za LGBT populaciju

Partner u ulozi psa, obično nosi kožnu masku u obliku pseće glave, dok na rukama ima specijalno dizajnirane rukavice u obliku pseće šape. Pas pije vodu i jede iz činije, ne koristeći ruke. Oko vrata nosi ogrlicu na koju je prikačen povodac. Hoda na „sve četiri“ i spava na podu. Prolazi kroz dresuru koja zavisi od želje vlasnika i onoga što želi da postigne. Neki vlasnici žele poslušnog i istreniranog psa, dok većina teži ka razigranijem.

S druge strane, vlasnik ispunjava zadatke kao i sa biološkim psom: vodi ga u šetnje, hrani ga, kupa ga, brine o njemu… Jedina razlika u odnosu na prave pse je ta što sa svojim ljudskim psom, vlasnik može da ima i seks, mada nije obavezan, jer pojedinci postižu zadovoljstvo i samim stavljanjem u ulogu psa ili vlasnika.

Neosporno je da ovakav vid seksualne igre dobija sve više pristalica u gej BDSM svetu, jer prema iskazima osoba koji je praktikuju, u velikoj meri doprinosi oslobađanju inhibicija i stvara mogućnosti da seksualne fantazije postanu realnost. Ovde je veoma važno napomenuti da dog play nije isto što i zoofilija, kako neki zlonamerno mogu da kažu.

Za razliku od odnosa gospodar-rob, koji ima čvršću i rigidniju formu, dog play se nalazi na skroz drugoj strani BDSM spektruma. Dok rob ima obavezu da služi i brine o gospodaru, po tačno određenim pravilima, ovde je obrnuto, tj. vlasnik brine o psu, te sve dobija daleko dinamičniji odnos koji nije rutina kao kod gospodara i roba.

Naravno, iako i ovde postoje različiti intenziteti igre koji mogu ići i do situacija koje postaju više od toga i prelaze u životni stil i pretvaraju se u trajan odnos (24/7/365), gde psu nije dozvoljena bilo kakva ljudska aktivnost, većina se opredeljuje za situaciju koja daje više prostora za slobodu i istraživanje. Psi i štenci ne posmatraju sebe kao klasične submisivce, ističući razigranost i nezavisnost kao ključne elemente.

ČITAJTE:  Regenerativni krem - Apoteka Beograd: Hijaluron

Većina učesnika naglašava opuštanje koje dolazi iz ovakve prakse. Čini se da uloga psa nudi ljudima priliku da se oslobode odgovornosti i umesto toga uđu u prostor neopterećen očekivanjima o „odgovarajućem“ ponašanju koje se od njih očekuje.

Psi imaju priliku da se oslobode svoje ljudske ličnosti i prihvate novi, bezbrižan mentalni prostor. Preuzimaju ličnost biološkog psa i prihvataju životinjski instinkt. Najviše od svega, psi vole da dobiju ljubav i pohvalu od svog vlasnika.

Najčešći odgovori o benefitima dog play prakse su sledeći:
Radoznalost – Pojačava interes za otkrivanje novih stvari i momenta;
Oslobođenje od stresa – Omogućava odvajanje od svakodnevnih životnih problema i oslobađanje od nagomilanih negativnih emocija;
Seks – Pojačava seksualni nagon i utiče na bolji kvalitet seksualnog čina;
Zajedništvo – Doprinosi osećaju zajedništva, kako između vlasnika i psa, tako i među samim psima, čija zajednica postaje sve vidljivija;
Performans – Iako se bazično posmatra kao seksualni fetiš, dog play ne mora da uključuje bilo kakvu formu seksa, već da se od strane učesnika igre doživi kao gluma, izvedba, u kojoj se mogu otkriti skriveni potencijali i sagledati svet iz sasvim drugačije perspektive;
Oprema – Prateća oprema koja je sastavni deo dog play scenografije (rep, povodac, ogrlica, šape…) pojačava seksualni nagon i zadovoljstvo…

Ako definišemo čoveka i kao homo ludens-a („čoveka koji se igra“), onda dog play može da odlično posluži kao primer da se igra upotrebljava kao najzdraviji način da se igrači u virtuelnom svetu oslobode napetosti i agresije i gde važe pravila koja u realnom svetu ne bi imala mnogo smisla.

Kako kaže naš ugledni sociolog dr Ratko Božović, igra ima najviše smisla kao transgresija, kao prestup. Ona otkriva svoje moći kad vrši prekoračenje u odnosu na nekreativnu i neslobodnu stvarnost. Da bi postala slobodan vid bivstvovanja, da bi iskazala oslobađanje ljudskog bića od represivnih i teskobnih granica, igru bi trebalo videti kao snagu odupiranja cenzurisanom svetu, koja oslobađa potisnuto i latentno, a poriče dosadu, naviknuto i rutinsko.

ČITAJTE:  Vampirski lifting lica

Savremena kapitalistička civilizacija oduzima čoveku mogućnost da se igra, a kako je govorio čuveni nemački pesnik Šiler, „čovek se igra samo onda kada je u punom značenju čovek, a on je samo onda čovek kad se igra“.

Piše: Igor Maksimović

Više tekstova iz broja 61 – avgust 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.