U prethodna dva teksta sam se bavio pojmom muških svinja. Ukratko, to su muškarci koji, vođeni nagonima, ne razmišljaju o potrebama i osećanjima drugih osoba, već ih doživljavaju kao sredstvo za ostvarivanje svojih. Pošto oni koji nemaju dodira sa njima (mislim da je takvih mnogo malo, ali opet) nemaju predstavu kako to izgleda u praksi, u ovom broju sam rešio da navedem nekoliko najupečatljivijih šablona iz prakse, kako bi svima bilo jasnije kako se oni zapravo ponašaju.
Kao što već rekoh, muške svinje „napadaju“ kad ih stignu nagoni. U tom trenutku kao da ih napusti razum u potpunosti i uopšte ne razmišljaju o tome šta pišu, kome pišu i kako pišu. Bitno je samo da pišu i da što pre dobiju ono što žele. Po mogućstvu idealno sad i odmah.
U najvećem broju slučajeva, komunikaciju započinju „ispipavanjem terena“, u smislu da li „imam smeštaj“ (pitanje od čije formulacije se ježim, jer to može da se pita na mnogo finiji način). Ako imam, onda sam idealan kandidat i naredni korak je da on dođe, što pre.
U ovakvim komunikacijama je moja sloboda izbora potpuno isključena. Veoma mali broj njih me je zapravo pitao da li sam ja uopšte zainteresovan i za upoznavanje, a kamoli za nešto više od toga. Nekako se njima uglavnom podrazumeva da su oni ti koji biraju, i da je moje samo da pristanem.
Donekle i mogu da razumem samopouzdanje onih koji se udostoje da zapravo pošalju svoje slike (pod kojima ne računam slike bezglavih torzoa ili polnih organa, već pristojne, „Instagram friendly“ slike), jer pretpostavljam da oni sebe smatraju dovoljno dobrim frajerima i ne računaju na mogućnost da ih neko odbije (što opet nije isključeno da se desi).
Svi koji smo na aplikacijama na upoznavanje, znamo da najveći procenat profila nema nikakve fotografije. Taj neko je mene kontaktirao zato što je imao priliku da moje fotografije vidi (ja sam autovan odavno, i nemam živaca da se krijem više od bilo koga). Ne znam kako mu se ne uključi logika da, ako je on za mene zainteresovan na osnovu mog fizičkog izgleda, isto tako bi trebalo da bude sa moje strane. A ako ja njegov fizički izgled nemam priliku da vidim, na osnovu čega onda tačno treba da budem zainteresovan?
Veliki broj komunikacija se završi upravo tu, kada objasnim da (gle čuda!?) i ja imam svoje kriterijume, kako fizičke, tako i ostale, kada je izbor muškaraca sa kojima ću se videti u pitanju. To je nešto što većina nema kapacitet da razume, te misli da je veličina njegovog polnog organa odlučujući faktor za moju zainteresovanost.
Druga česta situacija iz prakse je ta što oni očekuju da, ako su oni slobodni i raspoloženi za viđanje u tom trenutku, to automatski znači da je i druga strana. Ja kao osoba izgleda nemam pravo na život, obaveze i slobodno vreme, jer ako ja nisam spreman da mu se prilagodim da on dođe što pre, ja „propuštam priliku“. To su svakako „prilike“ koje ja vrlo rado propuštam, jer ja nisam dragstor koji radi 24/7, pa da uleti kad ko stigne.
Treća česta situacija je neumorno ubeđivanje sa njihove strane. Kada pokušam da objasnim da u tom trenutku nisam slobodan/ raspoložen/dovoljno odmoran da bi mi takav vid viđanja prijao, on je uporan da me ubedi da će baš on svojim veštinama to da promeni. Dakle, ako nisam slobodan, treba da odložim ili otkažem šta god da radim, jer će mi sa njim sigurno biti bolje. Ako nisam raspoložen, viđanje sa njim će me oraspoložiti. Ako sam umoran i spava mi se, on je tu da me razbudi.
Kroz ovih par godina iskustva na aplikacijama i sa raznim tipovima muškaraca, dosta sam upoznao sebe i veoma sam svestan toga šta volim, šta ne volim, šta mi prija, a šta ne. Moji profili (gde god da me ima) su vrlo precizni i detaljni u pogledu toga šta me privlači, u čemu uživam, a u čemu ne. U mojoj glavi, svakom ko pročita moj profil i shvati da ja nisam ono što traži, potpuno je legitimno da mi se uopšte ni ne javi i samo nastavi dalje sa svojom potragom.
Ali ne! Postoji jedan određen broj onih koji ni ne pročitaju to što piše (jer što bi gubili vreme na to!?), nego mi pišu po šablonu u koji stavljaju sve osobe slične meni. Druga polovina su oni koji pročitaju, ali to potpuno izignorišu, te misle da će me oni svojom pojavom toliko oduševiti, da ću ja u sekundi da promenim svoje stavove, želje i potrebe. Kad god sam u takvim situacijama pokušao da im objasnim da veoma dobro (iz iskustva, ne napamet) sa svojih 30 godina znam šta želim, šta ne želim, u čemu uživam, a u čemu ne, dobijao sam pokušaje ubeđivanja da ja ustvari „nisam upoznao adekvatnog muškarca koji bi u meni probudio to što sam ja zapravo“. Dakle, on koji me ni ne poznaje, već utisak o meni gradi na osnovu mojih slika, zna bolje šta meni zapravo treba od mene samog, jer je on to tako procenio. A procene su, sasvim slučajno, uvek prilagođene baš njihovim potrebama i podrazumevaju silne kompromise sa moje strane.
Kada nakon silnih pokušaja ovih najupornijih oni shvate da sa mnom neće dobiti to što traže i da samo džabe troše vreme, jedan deo njih odustane prestankom komunikacije, dok me jedan deo njih i blokira (valjda ih iznerviram do te mere, da od nemoći ne znaju šta će). Opet moram da istaknem pozitivne primere onih koji se u takvim situacijama zahvale i izvine ukoliko su mi smetali ili uznemiravali. To je skroz na mestu, i komunikacija se završi jednim mirnim tonom. Oni kojima bih mogao da posvetim ceo jedan novi tekst su najgora vrsta muških svinja. A to su oni koji prvo žele nešto svašta s tobom, a onda kada ih odbiješ, krenu najgore moguće uvrede na račun upravo tog fizičkog izgleda koji su do pre nekoliko poruka toliko hvalili. Ne razumem tu potrebu da pljuješ po nekome ko je do pre par minuta bio tvoj izbor, samo zato što ti nisi njegov.
Ono što sam želeo da bude poslednja poruka muškim svinjama (kojima se neću u nekom narednom periodu baviti, dok me ponovo ovako ne inspirišu) jeste to da imaju pravo da pišu kome žele i šta žele. Ono na šta treba da nauče da budu spremni jeste reakcija druge strane koja neće uvek biti onakva kakvu su očekivali, jer njima niko nije dužan da se prilagodi. Morate da naučite da poštujete tuđu nezainteresovanost i da svoju energiju usmerite ka nekom drugom, jer što više navaljujete, efekat je uglavnom potpuno suprotan. U mom slučaju konkretno, ne važi ona „ne je*e lep, nego uporan“, već „ne je*e uporan, nego onaj koji ima stila“. I pritom tu ne mislim na modni stil, već na stil komunikacije i pristupa meni kao osobi. Jer i ja sam osoba, verovali ili ne – nisam samo fetiš i fantazija u vašoj glavi.
Piše: Filip Obradović
Više tekstova iz broja 74 – oktobar 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
