Zašto Srbija nema LGBT organizaciju? Ovo pitanje na prvi pogled deluje apsurdno, ali da li je zaista tako? Srbija svakako ima pregršt različitih organizacija kao što su to „GLIC“, „Labris“, „Gejten“, „Da se zna“, „Egal“, „Duga“ i koje se sve ne krste LGBT.

Ukoliko detaljnije pogledamo programe, projekte i delovanje navedenih organizacija uviđamo da su one vrlo profilisane po pitanju kojim podgrupama, odnosno aspekata LGBT prava se zaista bave. Tako je „Labris“ lezbejska organizacija, odnosno preciznije, ženska organizacija fokusirana na LB žene. „GLIC“ se bavi isključivo LGBT kulturom i informisanjem. „Gejten“ i „Egal“ su dominanto organizacije trans osoba. „Da se zna“ je fokusirana na nasilje i sada, čini se posledice nasilja nad LGBT osobama. „Duga“ je fokusirana na HIV prevenciju i lokal. Naravno postoje i druge organizacije koje bi sada rekle kako one zastupaju interese svih grupa pod LGBT nebom, ali budimo iskreni i realni, to su pre privatne firme nego organizacije civilnog društva.

Možda bi ovde valjalo da još malo pojasnimo šta mislimo kada kažemo LGBT organizacije. Mislimo na organizacije kao sto je to Human Rights Campaign u Americi odnosno Stonewall u Velikoj Britaniji. Organizacije koje okupljaju sve LGBT članove zajednice, koje podmiruju interese u okviru LGBT podgrupa i koje su referenta tačka za različite probleme, teme i naravno zagovaranja potreba i interesa celokupne LGBT zajednice. U kontekstu Srbije koja je jako mala zemlja, te koja ima pregršt manjina koje nisu LGBT, a znatno su uticajnije, postojanje ovakve organizacije je od presudnog značaja za bilo koji značajniji pomak u razvoju prava LGBT osoba, pošto ni jedna država ili međunarodna organizacija ne može da sluša, često 20 sukobljenih stavova i zahteva. Do skora su organizacije nekako poštovale područaja delovanja drugih organizacije i zajedno su sarađivale bar na formulaciji zahteva uperenih ka državi. Danas ni toga nema, a kvalitet proizvoda nikada nije bio gori i jedva da ga ima.

„Gej strejt alijansa“ (GSA) je u stvari pokušala da bude jedna takva organizacija, koja okuplja različite članove LGBT zajednice, proizvodi relevantan sadržaj i mogla je da okupi relevantne aktere. Ova organizacija nije preživela izazove vremena i sopstvene demone, a druge su dale sve od sebe da je sahrane duboko ispod zemlje. Čak je i „Labris“ jedno vreme pokušao nešto slično, da modernizuje svoje delovanje, ali je takav novotarski pristup sasečen u korenu i odbačen kao jeretički. Tako da smo danas suočeni sa slikom gde će Srbija možda dobiti svog prvog LGBT premijera, a sa čime LGBT organizacije nemaju apsolutno ništa, niti će imati bilo kakav relevantan pristup LGBT premijeru Srbije. Apsurdno i ironično, zar ne.

Nameće se jednostavno pitanje, kome treba Srbija bez LGBT organizacije, a vama koji smatrate da ne mora sve da ide preko organizacije samo zamenite organizacije sa pokretom, liderom ili šta god vas čini srećnim, sve je isto. Odgovor je jednostavan, svima odgovara. Državi je posebno drago da ima slabe i rasparčane organizacije, jer tako može da eskivira rešavanje problema skoro u nedogled, jer nema ko da je natera da reši problem. Drugim LGBT organizacijama je posebno drago jer nema standardizacije rada, nema zdrave konkurencije, odnosno samo-regulacije jer svi funkcionišu na sličnom nivou i svako dobija po svoj mini deo kolača. Uticajnim pojedincima takođe odgovara da zone njihovog uticaja ostanu iste jer bolje i prćija nego ništa. Čak i delovi LGBT zajednice koji su navikli da vode takav stil života gde se ne govori i gde se ne priča o njihovom seksualnom identitetu, ne žele menjanje statusa quo. Stoga Srbija nema LGBT organizaciju jer je relevantni akteri neće. Dok nema LGBT organizacije nema ko da pravi frku, nema odgovornosti i obaveze. Svi su stručni, svi znaju, svi mogu.

Stoga ukoliko se tamo neki okuraže da prave novu ili transformišu postojeće organizacije odnosno pokrete evo par zaista dobronamernih saveta kako da napravite uspešnu organizaciju:

* Budite zaista LGBT organizacija, a ne državni ili međunarodni projekat sa ograničenim odmetima i rokom trajanja.
* Potrudite se da izveštavate grupu koju prestavljate, a ne ambasade ili državnu bezbednost.
* Ukoliko se borite za ljudska prava, nemojte učestvovati, odnosno uzimati ono što je proizvod kršenja prava i zakona kao što je to prostor, projektno finansiranje ili drugo, samo jer vama odgovara.
* Nemojte osnivati organizacije iz revolta prema drugim organizacijama koje su vas loše tretirale.
* Nemojte osnivati organizacije koje su LGBT, ali i femističke, romske, antiratne, tranzicione jer nije u pitanju paprikaš.
* Organizacija mora da zna da uradi nešto, a ne samo da postoji i da se čuje.
* Nije važno koliko ste zaista u pravu ako svi misle da ste u krivu.
* Ukoliko vas pljuju verovatno ste nešto zeznuli.
* Članstvo, članstvo i članstvo.

Piše: Mladen Antonijević Priljeva

Related Posts

One Response

  1. Dickei

    Nema adekvatne i jake LGBT organizacije zato sto se na celo postavljaju ljudi malog ili nikakvog obrazovanja koji organizaciju vide kao posao da zarade a o gey populaciji znaju samo iz licnog iskustva sa ulice. Dakle na celo organizacije postaviti ljude visokog obrazovanja kao i biznismene one koji ce organizaciju podrzavati znanjem na naucnom nivou (sociolosko-psiholoski) kao i materijalno a ne kao sada sto rade u sopstvenom interesu malog broja ljudi koristeci organizaciju.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published.