Kako god to zvučalo, nikada nisam bio na Egzitu. Nešto nisam ljubitelj tih opštenarodnih veselja poput Egzita i glavnog mu pandana – Guče. Zato se neću baviti ni kvalitetom festivala, ni onome šta on izvorno jeste, ili nije. Niti time da li se „prodao“ zato što se poslednjih godina na njemu pojavljuje veći broj planetno popularnih pop zvezda, poput „Years and Years“, iako je sjajni Olly Alexander umalo uspeo da me odvuče na tvrđavu ove godine.

Dakle, sve u svemu govoreći, potpuno sam nezainteresovan za festival osim na nivou onoga što je prosto nemoguće ne čuti i ne videti na bilbordima i u medijima. Retko šta mi je do sada i privuklo pažnju, do ovogodišnje kampanje koja je bila posvećena obeležavanju 50 godina od „leta ljubavi“ i nastanka hipi pokreta. Posebno mi je bilo interesantno to što su festival otvorile numere iz mjuzikla „Kosa“ koji mi je jedan od omiljenih filmova. Možda je ove godine ipak trebalo da odem.

Elem, bilbordi koji su bili po celom gradu vrlo su privukli pažnju svojom neohipi estetikom i pre svega otvorenim aluzijama na slobodnu ljubav, seksualnost, uz dosta kvir momenata. Izuzetno je zanimljivo kada festival za koji se inače veže epitet „festivala droge i orgija“ umesto da se od toga ograđuje i pokuša da bude prihvatljiviji širokim masama, što je marketing strategija svih komercijalnih događaja, zapravo uradi potpuno suprotno – iskoristi to kao kampanju i startuje sa bilbordom koji upućuje upravo na to –drogu i orgije. Ako izuzmemo vesti sa festival u medijima, koje su pre svega bile fokusirane na broj posetilaca i program, najveći broj članaka o Egzitu – pre, za vreme i nakon festivala, na neki način se bavio ovim stereotipom o festivalu. Neki posmatrajući to kao dekadenciju, neki kao mega cool progresivnu stvar. Tako na primer VICE Srbija portal koji je poznat po slobodoumnosti objavljuje članak „najgori razvaljeni razgovori koje smo prisluškivali na Egzitu“. Bez želje da ulazim u to koliko je uopšte ceo koncept ovog članka problematičan, sadržaj onoga što je ekipa koja je izveštavala za VICE izdvojila upravo upućuje upravo na aktivnosti u i oko WC-a, drogu, seks, povraćanje i alkohol. U skladu sa naslovom. Sa druge strane, isti portal objavio je i odličan tekst koji se bavi reakcijama na bilbord zajedno sa printskrinom najzanimljivijih komentara na internetu koji svi do jednog kampanju karakterišu kao „orgije“, „promociju homoseksualnosti, bluda, razvrata, nemorala“, „satanizam“ i „Sodomu i Gomoru“. Svi ti komentari dokazuju da je kampanja, kao i hipi pokret generalno, još uvek prst u oku retrogradnoj, konzervativnoj ekipi i da mi 50 godina nigde mrdnuli nismo. Čak idemo i unazad.

Naravno da su se i ostali mediji bavili „šokantnom i skandaloznom kampanjom“, pa tako ALO u naslovu „Dođite na orgije“ problematizuje ovaj plakat dajući priliku organizatorima da isti „objasne“ (kao da sve u vezi festivala, od parole, programa, do bilborda nije savršeno jasno) šta su hteli da kažu. U tim saopštenjima na homoseksualnost se ne osvrću, već se uglavnom govori o „vrednostima hipi pokreta“ i „miru, ljubavi i toleranciji“. Što je u redu. U ovom članku njihovom saopštenju se suprotstavlja čuvena treš psiholog (jer ne želi da bude psihološkinja) i redovni komentator (jer verovatno ne želi da bude ni komentatorka) svih društvenih dešavanja u toalet-papir-medijima – Aleksandra Janković. Ona izdvaja mišljenje da Egzit ipak nisu samo orgije, kao što se veruje, ali da su na plakatu „prizori pakla“ jer upućuje na orgije i psihoaktivne supstance, da je „dno i dekadentno“ i da je „roditeljima sam bog u pomoći“ jer im deca idu na ovakve festivale. Ako ne znate ko je u pitanju, to je ona plava gospođa koja se često pojavljuje u rijaliti programima da komentariše psihološke profile učesnika i često komentariše goruće društvene teme sa aspekta struke (posebno ovakve stvari ili nasilje), inače radi u Kliničkom centru gde je osnovala „odsek za sprečavanje zlostavljanja na radu“, inače u više navrata poslanica „Nove Srbije“, inače od 2016. godine članica saveta REM-a. Da, mislim na Regularno telo za elektronske medije. Da, osoba koja iznosi ovakve stavove, uz izrazitu homofobiju koju se trudi da ispolji gde god stigne fino upakovanu u „stručnost“ i koja kao velika vernica govori o tome kako postoje vidoviti ljudi i širi paranoju o „sektama koje vrebaju decu preko igrica“ je članica REM-a. Da, upravo ona čije bi izjave u medijima taj isti REM trebao da sankcioniše. Da, vrlo ima smisla ako malo bolje razmislite.

Ipak, ovo čak i nije najluđe. U toku Egzita vidovdan.org prenosi tekst Sputnjika kako je „Švedski Egzit“ otkazan „zbog masovnog silovanja“. U pitanju je Branavalla festival koji zaista sledeće godine neće biti održan zbog povećanog broja prijava seksualnog zlostavljanja (dakle, različitih oblika seksualnog zlostavljanja, od čega četiri silovanja, ali ne i masovno silovanje). Iako je vest stara više od nedelju dana, portal čekaju Egzit da bi to objavili, pritom izvlačeći informacije iz konteksta i koristeći paralelu sa Egzitom, iako ova dva festival nemaju nikakve veze osim što se na njima peva. Iz ovoga se može zaključiti da je vrlo smišljeno to urađeno da bi se Egzit stavio u negativan kontekst i stvorio osećaj kod publike da se to inače dešava, iako se na internetu ne mogu pronaći informacije o tome da je ovakvih slučajeva na samom Egzitu uopšte bilo.

Na kraju dana, kada se sve sabere i oduzme, kao jedini problem ostaje to što će se, možda, kojim slučajem, nekad, negde, neke dve devojke zaista poljubiti jer su videle ovaj plakat.

Skandal.

Piše: Nemanja Marinović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.