Serija Pose promenila je televizijsku industriju zauvek. Prikazana je treća i poslednja sezona. Zvezde serije Steven Canals, Angelica Ross i Indya Moore pričaju o trajnom uticaju koji je imala na kulturu, društvo i na naše živote. Kada ovako popularnoj seriji dođe kraj, često ostaje jaz u televizijskom programu. Nakon što se treća sezona serije Pose završila, zasigurno je da će za sobom ostaviti ogroman krater koji će biti tu tokom godina koje dolaze.

Jednostavno rečeno, nijedna serija do sada nije ovoliko pomogla vidljivosti queer i trans osoba tamne puti, i pružila im prilike kao što je to uradila serija Pose od svog prvog emitovanja 2018. godine.

Pokrenula je temu koja je umnogome zanemarena na televiziji. Pre ove serije queer ljudi su predstavljani kao drski gej najbolji prijatelj ili bezimena prostitutka koja je na marginama cis i strejt narativa.

Kada šljokice otpadnu i suze se osuše, bezbroj reči će se koristiti da se opiše uticaj ove serije koja priča o iskustvu crnih i latino pripadnika LGBTQ zajednice koji čine ballroom scenu Njujorka.

Prvi opis može biti „prekretnica u glumačkoj industriji“. Čak i pre premijere serije, glumci kao što su MJ Rodriguez, Dominique Jackson, Indya Moore, Hailie Sahar, i Angelica Ross (najveća trans glumačka ekipa ikada), dokazali su da trans glumci mogu i treba da glume trans likove.

Ili „autentična“ da se opišu pisci Our Lady J i Janet Mock, zajedno sa ekspertima za ballroom kao što su Jack Gucci, Twiggy Pucci Garçon, Hector Xtravaganza, Leiomy Maldonado, i mnogi drugi koji su radili kao savetnici, saradnici i pomoćnici. Njihov cilj je bio da ono što dospe do malih ekrana u potpunosti predstavi svet na kojem je serija bazirana.

Ili „istorijski“ da istakne sve nagrade koje je serija dobila tokom emitovanja koji uključuje Emi nagradu za Billyja Portera, što ga čini prvim crnim gej glumcem koji je osvojio tu nagradu u kategoriji najboljeg glumca. Emi nominaciju za najbolju dramu koja čini Mock, Our Lady J. i Silas Howard prve transrodne producente koji su nominovani za najprestižniju televizijsku nagradu i Peabody nagradu 2018. godine.

Takođe, serija je dovela do toga da Mock postane prva javno transrodna žena koja je zaključila veliki ugovor sa Netfliksom, Ross prva transrodna glumica koja ima dve redovne uloge u serijama Pose i American Horror Story: 1984, i Moore kao prva trans osoba koja se pojavila na naslovnici Elle magazina.

ČITAJTE:  In memoriam: Alexis Arguette

Ipak, bez obzira na izraze koje ćemo koristiti da ovako legendarnoj seriji damo priznanje koje zaslužuje, oni koji su bliski produkciji će služiti kao dokaz njenog uticaja. U čast kraju serije, mi smo izdvojili tri takve osobe: Canals, Ross i Moore – koji pričaju kako je serija Pose promenila njihov život.

Steven Canals – screnarista i režiser

Tek 2014. sam napisao prvi nacrt sa seriju Pose, nakon duge karijere kao administrator u koledžu. Ali, kada sam napisao taj prvi nacrt, dve stvari su mi bile na pameti. Prva, moj profesor pisanja sa fakulteta koji bi uvek rekao: „Piši seriju koju bi i ti želeo da gledaš.“ Druga stvar je iz vremena kada sam radio kao pedagog na fakultetu gde sam analizirao način na koji taj fakultet funkcioniše i popunjavao nedostatke gde je to bilo potrebno. Jedna stvar koja se iznova ponavljala je: queer i trans osobe tamnije puti nisu uopšte prikazani na televiziji. Nije mi palo na pamet da ću promeniti televizijsku industriju i osvojiti toliko nagrada.

Kada smo počeli sa prikazivanjem prve sezone bili smo bombardovani nagradama. Ljudi su me pitali: „Šta sve ove nagrade znače za tebe?“ Sećam se da sam im odgovarao: „Uspeh je za mene nešto na šta iznova mogu da se vratim, zato što je teško da budeš potpuno svestan u tom trenutku i da prepoznaš pravu vrednost.“

Znam da će Pose biti uspeh kada svi divni trans i queer glumci dobiju nove uloge glumeći likove koji možda nisu queer ili trans. Kada budu imali priliku da jednostavno budu glumci i budu razmatrani za uloge kao što su to njihove kolege belci. Takođe, Pose će se smatrati uspehom kada vidimo ljude koji prave ovakve sadržaje a koji su trans ili queer, kako predstavljaju svoje serije koje ćemo imati priliku da gledamo na malim ekranima. Da, Pose je definitivno bila uspešna u mnogo aspekata, ispunili smo svoju misiju, ali je ipak pred nama dug put.
Kada razmišljam o seriji, mislim o svakoj osobi koja je izdvojila vreme da je pogleda i na koju je narativ imao uticaj. Sama činjenica da smo snimili seriju koja pruža ljudima afirmaciju i daje im vidljivost, koja je edukovala određene ljude, koja je stvorila mogućnosti za queer i trans etničke manjine i dala im mogućnost da kažu: „Ja imam potpuno pravo da pokažem pravog sebe i da maštam bez obzira na to šta svet priča.“ Za mene to reči ne mogu opisati. Ovo je neopisiv dar.

ČITAJTE:  Banana - Krastavac - Tofu: Prehrambeno trojstvo

Indya Moore kao Angel Evangelista

Pre serije Pose radila sam kao prostitutka. Htela sam biti u industriji zabave, ali nisam znala da li za to postoje realne mogućnosti. Trudila sam da postanem model ili glumica, da upoznam ljude koji su iz te sfere.

Pose je nešto potpuno drugačije za mene zato što govori o porodici, ljubavi i ljudskosti kroz perspektivu queer i trans osoba u vreme kada je trans i queer ljudima bilo izuzetno teško da nađu svoje mesto u ovom svetu.

Pose je to predstavila u vreme kada smo svi počeli da prolazimo kroz samo-ostvarenje, kada smo shvatili da možemo biti vidljivi, da maštamo i stvaramo karijere. Uz pomoć ove serije, Hollywood se otvorio i sada nas ne vidi samo kao naše identitete već vidi i talenat koji mi imamo.

Nadam se da će se nastaviti u sledećem smeru- da jedini ljudi koji imaju neku korist od ove promene nisu samo trans ljudi koji su poprimili cis-identitet, već da prepoznajemo ljude koji su trans a nisu mršavi i bele boje kože.

Moramo da damo prostor trans ženama sa tamnijom bojom kože i trans ljudima koji su krupnije građe. Mnogo posla je pred nama, imam mnogo nade da privilegovani ljudi koji daju svoj doprinos tim sistemima tako što nas ignorišu možda shvate da treba da nas gledaju drugim očima.

Uz pomoć ove serije, ponosna sam što se dekonstruiše sramota vezana za prostituciju, uključujući i samu sebe. Osećala sam tu sramotu i premišljala se da li da prihvatim ulogu Angel zato što je prostitutka. Već sam jednu odglumila u Sunday Church i bila zabrinuta o dominaciji prostitucije u narativima trans ljudi u javnom životu. Probala sam da okrenem leđa tome i pobegnem što je dalje moguće. To što sam prihvatila ulogu Angel, pomoglo mi je da osećam sigurnost u svoj životni put i sa ponosom pričam o tome. Nadam se da su to ljudi prepoznali i da sam uspela da pomognem trans osobama koji vode bitku sa svojim identitetom i čije su budućnosti svedene na bavljenje prostitucijom i željama cis muškaraca i žena. Svakog dana mi stižu poruke gde vidim kako je Pose promenila živote ljudi. Osećam se kompletno i srećno znajući da je nekome pomoglo to što sam pružila kroz svoju ulogu.

Angelica Ross kao Candy Ferocity

ČITAJTE:  Parada Srđana Dragojevića

Čak i pre serije Pose znala sam da idem ka uspehu. Dobijala sam audicije i uloge na osnovu izvođenja u web seriji Her Story. Imala sam utisak da sam na dobrom putu da nešto promenim. Onda je došla serija Pose koja ne samo što je imala za cilj da nam ispriča autentičnu priču sa trans ljudima u ulozi scenarista i reditelja, već ima trans glumce u trans ulogama – ovog puta nas nisu glumili cis muškarci.

Iako sam imala dosta glumačkog iskustva, nisam se do sada redovno pojavljivala u nekoj seriji. Ova serija mi je otkrila šta se desi kada celu sebe daš. Nisam više osećala strah kada idem na audicije jer znam da sam došla na pravo mesto. Nastaviću da imam redovne uloge i neću vam dati nešto što se očekuje. Pose vam uzima dušu, čvrsto je drži i miluje, i takođe vam prenosi osećaj bola koji svi mi osećamo. Moj lik Candy rezonuje ono što je stvarno. Ono što sam shvatila kada sam videla koliko mimova se deli vezano za moj lik je da smo prešli pun krug i da moja realnost ne mora toliko da se razlikuje od vaše. Realnost je da su crni trans ljudi brilijantni, dragoceni, duhoviti i iskreni, lepi, atraktivni i vredni ljubavi.

Najviše sam ponosna na to što smo predstavili viziju kako je to biti crnac koja je bolja i šira nego ona koju su ranije predstavljali. Muzika iz serije sa Stephanie Mills, Whitney Houston i Anita Baker i sve one pesme uz koje smo odrastali i slušali u kući dok su naše mame čistile, je ono što imamo zajedničko sa cis vršnjacima iz naše afroameričke zajednice. Predugo su oni dominirali narativom da biti crnac i biti LBGTQ isključuju jedno drugo. Međutim, sa serijom Pose ponovo smo dostigli pun krug i došli do toga da je moja realnost više slična njihovoj nego što je različita.

Znam da će ova serija nastaviti da živi i nakon poslednje epizode. Znam da je serija promenila živote i da će nastaviti da to čini jer ne možeš a da te ova priča na neki način ne promeni. Ne možeš a da te ne prosvetli i ne informiše na načine koji te teraju da se ponašaš, krećeš i govoriš drugačije. To su postupci koji će promeniti svet.

Više tekstova iz broja 61 – avgust 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.