“Modus” je švedska psihološka kriminalistička serija nastala na talasu uspeha serija „The Killing“ i „The Bridge“. U pitanju je adaptacija četvrtog romana norveške autorke i bivše ministarke pravde Anne Holt pod naslovom „Fear Not“.
Ova priča od u osam epizoda započinje jedne lepe zimske večeri u pastoralnoj Švedskoj gde se u prazničnom raspoloženju pripremaju za proslavu rođendana Sina našeg Gospoda. Među njima je i Inger Johanne Vik, samohrana majka i psihološkinja koja je na profilisanju kriminalaca sarađivala kako sa švedskom policijom tako i sa američkim FBI-om. Sada se vratila u otadžbinu i želi samo jednu stvar, a to je da što više vremena provede sa svojim maloletnim ćerkama od kojih starija Stina pati od autizma.

Kako zlo ne poznaje vreme za odmor i slavlje tako je ovo veče idealno da ubica obavi svoj posao i liši života poznatu televizijsku kuvaricu. Na njegovu nesreću Stina, mučena nesanicom, lunja po podrumu hotela gde ga ugleda kako sakriva leš. Da nesreća ne ide sama postaje nam jasno kada i ubica vidi nju. Ubrzo nakon toga naš poznati ubica dolazi glave i sveštenici Elisabeth Lindgren, a nakon toga strada i andergraund umetnik…

Na slučaju radi detektiv Ingvar Nyman stari Ingerin prijatelj koji, očito, želi da bude više od prijatelja. Kako broj leševa raste Inger shvata da su ova ubistva povezana uprkos tome što nema očigledne veze između žrtava kao i metoda ubistava. Zajedničko ovim zločinima jeste da su sve žrtve lezbijke i gej muškarci. Izgleda da je ubica sa tetoviranim anđeoskim krilima koja prekrivaju cela njegova leđa povezan sa hrišćanskim religijskim kultom iz Amerike i njihovim čudnim načinom obračuna sa onima koje je, prema njihovom shvatanju, Bog odbacio. Ili iza svega zapravo stoje neki mnogo manje božanski, a više materijalni motivi?

Rađena po receptu svojih prethodnica i ovu nordijsku dramu odlikuje mračna i napeta atmosfera sa nekonvencionalnom i snažnom glavnom ženskom protagonistkinjom. U seriji se prepliću istraga i privatni životi junaka koji se u njenom finalu spajaju u jednu celinu. Iako je lik ubice poznat od samog početka to ne umanjuje konstantan osećaj straha i napetosti jer mi ne znamo zbog čega on to radi. Ubica je posebno strašan jer deluje veoma obično, a na trenutke, i simpatično. Zimsko vreme u kome se dešava radnja doprinosi jezivoj atmosferi.

Poput mnogih drugih skandinavskih serija i „Modus“ se bavi političkim i društvenim temama uključujući i pitanja ljudskih prava, netolerancije, gej brakova, usvajanje dece od strane istopolnih parova, gej prostitucijom, (ne) prihvatanjem homoseksualaca od strane njihovih porodica, pa i državnih institucija i još uvek vidljivim određenim stepenom (auto)homofobije koja je prisutna u ovom, naizgled, tolerantnom društvu. Interesantna je scena u kojoj se devojka žrtve kod recepcionerke raspituje o svojoj nestaloj devojci insistirajući na činjenici da je nestala osoba njena devojka dok recepcionerka tu činjenicu uvek nekako uspe da prečuje i ignoriše. Takođe, na jednoj istrazi radi homofobični detektiv koji i dalje koristi reč „peder“ tako da objašnjavajući slučaj ljude opisuje kao „onaj bogati peder“ i „buljaška kurva“.

Serija „Modus“ je izuzetno popularna i jedna od najgledanijih švedskih serija u poslednje dve godine. Prvu epizodu je gledalo više od milion ljudi, a najavljeno je snimanje druge sezone.

Piše: Milan Aranđelović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.