Tom Ford je američki modni dizajner, filmski režiser, scenarista i producent. Iako ima evropski senzibilitet on je stopostotni američki proizvod. Rođen je u Teksasu u porodici koja je tu živela još od tridesetih godina devetnaestog veka. Sa jedanaest godina odlazi u Novi Meksiko, a sa sedamnaest u Njujork na studije istorije umetnosti. Učenje napušta zbog mnogo unosnijeg posla snimanja reklama koji mu omogućava lagodan život u Los Anđelesu. Vraća se u Njujork na studije arhitekture, a onda godinu dana prakse provodi u Parizu radeći za modnu kuću Chloé gde, kao katica za sve, uči o modnom biznisu.

Iako sebe ne smatra Teksašaninom već građaninom sveta kome je omiljeno mesto za život „novi grad sa svojom istorijom“ priznaje da je na njegovu estetiku najviše uticaja imao život u Njujorku tokom sedamdesetih godina.

„Voleo sam sedamdesete“, kaže on. „Tada sam se autovao i sve mi je izgledalo prelepo. Imao sam sedamnaest – osamnaest godina i moje prve misli su uvek bile „O, bože, ona je tako lepa“, „Njegovo telo je fantastično“ ili „Ova zgrada je fantastična“.

Tada HIV još uvek nije bio prisutan na njujorškoj kreativnoj sceni i među Fordovim prijateljima što mu je omogućilo da oseti najveći nivo seksualne slobode. „Sve dok nisam došao u Njujork nisam shvatao da sam gej“, kaže Ford. „Imao sam sedamnaest godina i totalno sam poludeo. Muzika, klubovi, droge. Bilo je fantastično.“ Priznaje da su njegova mladost i izgled olakšali pristup elitnim i najhedonističkijim društvenim krugovima. „U Studio 54 sam prvi put otišao u društvu Andya Warhola tako da me je na taj način veliki broj ljudi video i upoznao.“

Radio je za Gucci i Yves Saint Laurent sve dok nije pokrenuo svoju marku skromnog naziva Tom Ford. U braku je sa novinarom Richardom Buckleyom sa kojim ima malog sina i još manjeg foks terijera. Ovaj pas se pojavljivao na modnim pistama kao i u filmu „A Single Man“.

Ford je demokrata koji je podržavao izbor Baracka Obame za predsednika države. Demokratskim kandidatima i organizacijama koje ih podržavaju donirao je oko 25.000 dolara. Zajedno sa Gwyneth Paltrow bio je domaćin prijema za prikupljanje novčanih sredstava za ponovni izbor Baraca Obame. Dizajnirao je i haljinu koju je Michelle Obama nosila na prijemu u Bakingemskoj palati. Protivio se američkoj invaziji na Irak govoreći kako se zbog nje „stidi što je Amerikanac“. Pobornik je gej brakova, ali se zalaže i da se i gej i strejt brakovi zakonski tretiraju kao građanske unije dok bi instituciju braka trebalo ostaviti crkvi.

Napadali su ga da u modnim kampanjama objektivizuje nago žensko telo (neke od ovih reklama su zabranjen e u Italiji), na šta je on odgovarao da bi uživao da objektivizuje i nago muško telo kada bi kultura u kojoj živi dopuštala da se muška tela prikazuju na način na koji se dopušta prikazivanje nagih ženskih tela.

Kada je dizajnirao mušku ogrlicu falusnog oblika na njegovu adresu stigle su kritike iz Katoličke crkve u kojima stoji kako vređa hrišćanska osećanja jer ogrlica liči na hrišćanski krst odnosno na raspeće. Ford je odgovorio kako je u pitanju penis, a ne krst, ali da shvata da ljudi vide ono što žele da vide.

Tom Ford je svojevremeno spasao Gucci od bankrota transformišući je u modnog giganta. Vreme koje je proveo kao kreativni direktor u ovoj modnoj kući naziva se „zlatnom erom“ jer je povećao prodaju za 90% i od firme pred bankrotom koju je zatekao kada je došao na odlasku je ostavio preduzeće čija se vrednost procenjivala na deset milijardi dolara.

Kaže kako je danas mnogo srećniji nego pre deset i više godina kada je imao problema sa alkoholom i depresijom.

„Imam divan porodični život“, kaže Ford. „Što je čovek stariji to je zadovoljniji sobom. Ja sam danas daleko srećniji neko pre nekoliko decenija.“

Kada ne šeta svog foks terijera i ne spasava modne kuće od propasti Tom Ford snima filmove.

Prvi film koji je režirao „A Single Man“ bio je baziran na istoimenom romanu Christophera Isherwooda. Iako je u film uloženo malo novca on je izazvao oduševljenje kritike. Colin Firth je za ulogu sredovečnog gej profesora u ovom filmu bio nominovan za Oskara. Tada nije dobio ovo priznanje, ali kada ga je napokon zaslužio za film „The King’s Speech“ u govoru se posebno zahvalio Tomu Fordu koji je američku publiku upoznao sa njim.

Kao i prvi i drugi film Toma Forda „Nocturnal Animals“ svoju premijeru je imao na nedavno završenom filmskom festivalu u Veneciji. Film je zasnovan na romanu „Tony and Susan“ Austina Wrighta.

U pitanju je mračni psihološki triler na čijem početku vlasnica umetničke galerije Susan (Amy Adams) dobije rukopis trilera svog bivšeg supruga Edwarda (Jake Gyllenhaal). Dešavanje iz ovog rukopisa koje Susan čita predstavlja film unutar filma. U njemu mladi i srećno oženjeni Tony (takođe ga igra Jake Gyllenhaal) zajedno sa svojom suprugom (Isla Fisher) i ćerkom tinejdžerkom (Elle Bamber) putuje kroz Teksas. Na tom putu, usred noći ih zaustavlja grupa huligana psihopata.

Kako Susan čita rukopis ona shvata da u mračnim opisima događaja može da prepozna njene odnose sa Edwardom i žali zbog okolnosti pod kojima je raskinula sa njim.

Kroz lik Susan film istražuje opasnosti preteranog materijalizma i potrošačkog društva. Upravo onih stvari na kojima počiva uspeh Toma Forda. Ni njemu nije promakla ova ironija.
„Lik Susan je u velikoj meri autobiografski“, kaže on. “Imao sam sreće u životu da okusim tu vrstu materijalizma za koju naša kultura tvrdi da nas usrećuje. Ne mogu da kažem da nisam uživao u tome. Živimo u materijalnom svetu, dodirujemo i posmatramo lepe stvari što nas čini da se osećamo srećnim. Ali ono što ne smemo da zaboravimo jeste da je, makar za mene, lojalnost najvažnija stvar u životu. U vezi sam sa istom osobom već trideset godina i godinama sarađujem sa istim ljudima. Ono što me je privuklo u ovoj priči jeste poruka kako bi, kada pronađete ljude do kojih vam je stalo i koje volite, trebalo da ostanete sa njima.“

Tom Ford je ovu priču iz 1993. godine adaptirao da se dešava u današnje doba interneta i pametnih telefona. U filmu se sa lakoćom prepliću romantika i turobnost. „Nocturnal Animals“ je film kome je moglo da se desi da sklizne u pretencioznost, ali mu se to nije dogodilo. Nakon premijere film je dobio povoljne kritike, a i na specijalizovanim sajtovima ima dobre ocene. Obični smrtnici ovaj film će moći da pogledaju od sredine novembra ove godine.

Piše: M. Aranđelović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.