Zimska olimpijada počela je 7. februara u Sočiju i definitivno će biti ta koja će sudbonosno biti upamćena kao anti-gej Olimpijada i nikako drugačije. Intenzivno homofobična atmosfera u Rusiji orkestrirana od strane vlade predsednika Putina znači da će se teško neki LGBT sportista našao u izboru za ruski olimpijski tim. Pri tom je vlada zabranila i rad Pride kuća tokom Olimpijade a to su bila mesta okupljanja za gej sportiste i posetioce Olimpijade, poput onih u Londonu 2012.
Na tuce zemalja šalje svoje takmičare u Soči koji je kriminalizovao istopolne veze ili aktivno diskriminiše gej ljude. Nikom od njih nije dozvoljeno da izaberu gej sportistu za svoj tim. Ovo je otvoreno kršenje anti-diskriminacionog principa 6 Olimpijske povelje. Ali Olimpijski komitet na to ništa nije uradio niti rekao. Oni čak dozvoljavaju ruskoj vladi da zabrani Pride kuće i da diskriminiše gej, lezbejske, transseksualne i transrodne osobe, bilo među sportistima, bilo među gledaocima. Čak je Olimpijski komitet zapretio sportistima koji podržavaju LGBT populaciju i iskazuju solidarnost i podršku populaciji tokom igara da će biti udaljeni sa igara i da će se suočiti sa disciplinskim kaznenim merama koje će se osim udaljenja sa igara ogledati i u tome da im se oduzimaju medalje koje osvoje.
Prioritet Olimpijskog komiteta očigledno nisu vrednosti i ljudska prava. Već komercijalni interesi. Ništa ne sme da stane na put finansijskoj koristi a Olimpijske igre su ogroman posao. Zemlja koja je domaćin igara i korporacije koje ih finansiraju su kraljevi momenta. Ništa ne sme stati na put njihovom finansijskom uspehu i dobrom PR-u pa ni zahtev za pomoć obične LGBT populacije Rusije.
Olimpijske igre u Berlinu su se dešavale u atmosferi anti-semitizma 1936, koja je bila inicirana od strane nacističke Nemačke, a isto se dešava i sa Olimpijadom u Sočiju 2014, koja je samo eho mržnje ovaj put ekspresionirane kroz demonizaciju LGBT populacije. Kako mogu da postoje normalne sportske relacije uz postojanje jednog nenormalnog režima kao što je Putinov?
Rusija je donela oštar ani-gej zakon koji kriminalizuje svakoga ko homoseksualnost portretira po Rusiji kao zanimljivu u atraktivnu ili ko sugeriše da su homoseksualnost i heteroseksualnost jednake u vrednosti, a gde osoba mlađa od 18 godina tome može da prisustvuje kao svedok. LGBT marševi, festivali, posteri, časopisi, knjige, filmovi, kao i dobronameran savet mogu biti suočeni sa perzekucijom kao i jedinka koja se u javnosti identifikuje kao gej. Bilo kakva tvrdnja da je homoseksualnost normalna se tretira kao kriminalna aktivnost kao i provizija data u svrhe pro-gej savetovališta ili informacijama o sigurnijem seksu koji ima kao aktere LGBT karaktere a u isto spadaju i galerije, biblioteke, pozorišta, bioskopi i sva dela umetnosti i književnosti.
Rutina je za ruska ministarstva i medije da LGBT portretišu kao neprijatelja unutar ruskih zidina izjednačavajući homoseksualnost sa pedofilijom, polnim odnosima sa životinjama i dekadentnim zapadnjačkim vrednostima. Gej tinejdžeri se hvataju u zamke kroz navodne ugovore o sastanku a onda bivaju skinuti goli, pretučeni, a video snimci o svemu tome se postavljaju online za svakoga da to vidi. Ruska policija naravno ne radi ništa po tom pitanju osim što preti samim žrtvama koje prijave to što im se dešava. Ovo je homofobična pozadina Olimpijskih igara, a paralele sa nacistima su tako očigledne. Nema koncentracionih kampova doduše naokolo, ali…
Homofobična diskriminacija nije problematika samo ovogodišnje Olimpijade u Sočiju. Ona se može desiti i biti još veća na Igrama Komonvelta u Glazgovu u leto koje je pred nama. Od svih država Komonvelta čak 80 posto njih kriminalizuje LGBT jedinke i kazne čak idu do doživotne robije u zatvoru. U više od 40 država Komonvelta je diskriminacija protiv LGBT osoba čak ozakonjena a to podrazumeva i sport. Bilo koji atletičar ili trener koji je gej može se suočiti sa hapšenjem. Oni nemaju baš nikakve šanse da budu odabrani za timove svojih država za igre u Glazgovu. Organizatori igara bi trebalo da se pozabave javno ovom problematikom ali hoće li?
Piše: Peter Tatchell
