Srećni princ: Šta (još) reći o sreći?

Nekako neizostavna stavka u biografiji svih cenjenijih i istovremeno probitačnijih glumaca i glumica (barem u anglosaksonskom kutku planete) je da u nekom trenutku naprosto moraju da daju oduška jakom porivu da se pokažu i dokažu i kao reditelji/rediteljke. Obično mudro za svoje rediteljsko prvenče oni biraju kamernije priče o zakrvljenim porodicama koje uleću nove (i, gle čuda, katarzične) klinčeve tokom velikih praznika, ali nekad, doduše retko, može to i znatno osobenije, ličnije, pa i ambicioznije. Kao što je slučaj sa…...