Prošla nedelja je bila istorijska za srpske medije, naime prvi put u medijskoj istoriji Srbije jedan mediji je, kako se to kaže, autovao profesora Pravnog fakulteta, i jednako interesantno, potpredsednika FK Partizan, Vladimira Vuletića.

Članak objavljen u Srpskom telegrafu prenosi sadržaje privatnih poruka između Vuletića i anonimnog izvora u kome Vuletić govori kako uživa u kokainu (koji nabavlja od navijača), seksu sa više muškaraca, maloletnim dečacima te kako stupa u seksualni odnos sa svojim studentima u zamenu za veću ocenu. Poruke su slikovite i svako ko je proveo više od dva sata u prepisci sa prosečnim srbijanskim gej muškarcem, verovatno će imati utisak da je sadržaj ili možda bolje reći jezik odnosno stil, autentičan. Ovde je važno napomenuti da nekih značajnijih osuda ili demantija od strane FK Partizan, Pravnog fakulteta ili pak Vuletića nije bilo, stoga evo nas ovde da malo promislimo o ovom fenomenu i videti da li je prekršen neki zakon, etički kodeksi struke i kako ovo može uticati na medije u budućnosti.

Pre svega treba videti da li je Vuletić javna ličnost ili običan građanin. Naime, područje privatnosti je nešto suženije za javne ličnosti odnosno ličnosti (ili događaje) za koje postoji interes javnosti da o njima zna, pa čak i one elemente koje spadaju u sferu privatnog kao što je seksualna orijentacija. Na primer, ukoliko konzervativan političar zagovara negativne stavove i politike prema LGBT građanima, a privatno je i sam LGBT onda je u interesu javnosti da zna o njegovoj seksualnosti kao manifestaciji korumpirane ličnosti koja ne bi trebala da bude dostojna javne funkcije.

Pošto se odredi da li je Vuletić javna ličnost ili ne, potom treba sagledati da li je informacija iz privatnog života u relaciji sa interesom javnosti kao što je pokazano na prethodnom primeru.

Vuletić je evidentno javna ličnost, kao funkcioner Partizana, koji se sa različitim izjavama često pojavljivao u javnosti gde je takođe imao i epizodnu ulogu u jednoj seriji, između ostalog. Takođe status univerzitetskog profesora u nekim okolnosti može biti podignut (ili spušten) na nivo javne ličnosti o čemu svakako možemo polemisati.

Članak je, na žalost, napisan neprofesionalno, senzacionalistički, trapavo i verovatno mnogima izgleda kao alat za političko „poslovni“ obračun, što verovatno i jeste ali nije samo takav. Naime iako članak verovatno nije nastao u interesu javnosti, zaštite žrtava i dostizanju pravde, on svakako sadrži niz elemenata koji su u interesu javnosti da o njima zna. Tu je pre svega interes svih studenata Pravnog fakulteta koji su ikada polagali predmete kod Vuletića, da revidiraju svoju ocenu u odgovarajućem postupku.

Takođe, tu je pravo potencijalnih žrtava da traže pravdu pred sudom sada kada je odnos moći drugačiji i kada može da postoji podrška kako stručne tako i opšte javnosti da se sazna istina.
Interes je univerziteta, države i javnosti da se sprovede istraga nad upravom Pravnog fakulteta da bi se utvrdilo da li je su imali ova saznanja i da li je adekvatno postupljeno.
Tu je i interes skupštine FK Partizan, sponzora, investitora, zaposlenih i navijača da zaštite stabilnost i ugled institucije na koji Vuletić kao potpredsednik ima svakako jak uticaj.
Interes javnosti je u ovom slučaju višestruk i prevazilazi raspravu o etičkim odnosno profesionalnim standardima usled prisustva potencijalnih krivičnih elemenata. To naravno ne sprečava strukovna tela da se odrede o ovom slučaju.

Takođe se nameće pitanje, da li bi neki drugi „ugledniji“ i profesionalniji mediji ikada „krenuo“ na profesora Pravnog fakulteta i funkcionera Partizana?

Piše: Mladen Antonijević Priljeva

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.