Nadam se da ste primetili da je 24. juna održana druga po redu Parada ponosa Srbije, koja se kretala od Pionirskog parka do Trga Republike, koja je od strane medija nazvana junska Parada ponosa. Tokom najave i same parade konstantno su ponavljani zahtevi LGBT zajednice prema vlastima kao što su nulta tolerancija prema nasilju, regulisanje dokumenata za trans osobe, regulisanje istopolne zajednice, bolja primena zakona i Akcionog plana Vlade Srbije za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije. Za promenu, u javnosti su se najviše čuli baš ti zahtevi Parade ponosa, a manje koliko parada košta, koliko će policajaca da je obezbeđuje, koji političari dolaze, a koji ne dolaze… Nažalost, smetnje u tom prenosu poruke i zahteva pravili su drugi LGBT aktivisti, koji su odlučili da konkurenciju treba uništiti.
Iako smo mogli često da čujemo da svako ko misli da može bolje treba da organizuje paradu, da je odlično da ih Srbija ima što više… pokazalo se da su te izjave daleko od istine. Od kada se u Srbiji organizuju Parade ponosa nije bilo toliko sabotiranja kao što je to bio slučaj sa junskom paradom, ali s tom razlikom da saboteri nisu bili homofobi i desničari, već naši „saborci“.
Prvi od udaraca zadat junskoj Paradi ponosa stigao je od Evropske asocijacije organizatora Prajdova (EPOA) koja je uputila pismo javnosti Srbije u kome je navela da u Beogradu postoji samo jedan organizator Parade ponosa i da zbog toga ne podržava skup koji je najavljen za 24. jun. Pismo je srpskim medijima prenela organizacija Parada ponosa Beograd. Kako je objavio sajt „Insajder“, predsednica EPOA Kristine Garina kaže da ta asocijacija ima jednog člana iz Srbije koji organizuje Paradu ponosa i koji ni na koji način nije uključen u organizaciju skupa 24. juna. „Jedna od naših ključnih funkcija je da podržimo organizatore autentičnih, legitimnih Prajdova koji postoje radi unapređivanja jednakosti i ljudskih prava LGBTI zajednice. Zbog toga, mi ne prepoznajemo organizatore događaja 24. juna i ne možemo podržati ovaj događaj“, navodi se u pismu. Kontaktirao sam pojedine članice ove asocijacije i pitao za mišljenje o ovom pismu, a odgovor koji sam dobio bio je da nisu upoznati s njim, da ih niko nije obavestio o tome, niti tražio dozvolu da se u ime asocijacije reaguje, a da je praksa EPOA da se ne meša u unutrašnje probleme LGBT zajednice, jer oni postoje u svim zemljama. Bez obzira da li je manipulisano asocijacijom i šta im je sve predstavljeno, nečija je namera bila da se načini šteta junskoj Paradi ponosa, ali im to baš i nije pošlo za rukom. Mnogi pripadnici LGBT populacije bili su revoltirani ovim potezom koji su komentarisali da ne žele da im tamo neka evropska asocijacija određuje koja je parada prava, i na koju treba da idu. Tokom pripreme junske Parade ponosa oglašavao se i Goran Miletić iz švedske organizacije Civil Rights Defenders, jedan od organizatora septembarske Parade ponosa, sa objašnjenjem kako u Srbiji postoji samo jedna Parada ponosa i da manji LGBT skupovi su rezultat rada i postojanja Parade ponosa Beograd.
Ovaj udarac izgleda nije bio dovoljan te se kasnije pojavio i falsifikovani letak SNS Vranje kojim se poziva članstvo te stranke na obavezan dolazak na Paradu ponosa Srbije i organizovan prevoz autobusima iz Vranja za Beograd, kao vid podrške budućoj premijerki Ani Brnabić. Letak se po prvi put pojavio na Facebook profilu Adama Puškara, nekadašnjeg organizatora septembarske Parade ponosa, trenutno u egzilu u Kanadi. Brzinom svetlosti letak se proširio društvenim mrežama, te je junska Parada ponosa osim što je obeležena krivom i bez evropske podrške, sada je obeležena i kao režimska, Vučićevska. Letak se pojavio nekoliko dana pred samu šetnju, tako da je demanti SNS Vranje stigao kasno. Smatram da je ovaj udarac načinio štetu junskoj Paradi ponosa i da su pojedini odustali od dolaska, ali uprkos tome, na Paradi ponosa 24. juna bilo je više ljudi no na istoj prošle godine, mada i dalje nedovoljno! Takođe, zbog ovog letka ugrožena je i bezbednost Parade ponosa te je bilo prisutno više policajaca nego prošle godine. Uprkos svemu, događaj je održan bez problema, dostignuta je zavidna medijska vidljivost, objavljene su lepe i šarene fotografije, prošetali smo gradom koji nije bio blokiran i pust.
Pokušaje da se junska Parada ponosa obeleži kao režimska, kao kukavičje jaje koje podmeće vlast da bi se uništila septembarska nastavlja i Boban Stojanović iz daleke Kanade gde je dobio azil, gde vežba jogu, istražuje istoriju Indijanaca i drži motivacione govore. Prvi put se oglasio tekstom „Ana u šećernoj vuni ili tragedija državne službenice“ za sajt „Peščanik“, gde između ostalog kaže kako „Boris Milićević, uz podršku Vlade i sa grupom od nekoliko tada nepoznatih LGBT aktivista, koje čine i pripadnici Arkanove garde, izvodi kontra-prajd čija su glavna obeležja srpska šljiva, srpska zastava i visoko podignuta (srpska) tri prsta. Nacionalna simbolika nikada nije bila bliska LGBT pokretu u Srbiji, pa je cela ova ikonografija utoliko čudnija“. Stojanović takođe tvrdi da su predstavnici vlasti želeli da kontrolišu program Nedelje ponosa, na šta se oni navodno nisu obazirali, pa se iznenada 2015. godine najavljuje i manifestacija Ponos Srbije. Stojanović malo maši godine, jer se 2015. godine paralelno održava Trans Prajd, dok se prvi Ponos Srbije sa srpskim šljivama održao 2016. godine, a mi danas znamo da su vlasti i te kako kontrolisale i program i njegove javne nastupe, zato se tako retko i pojavljivao u medijima oko parade. Parada ponosa Srbije ne beži od srpske ikonografije, jer se ipak organizuje i održava u Srbiji, ali je pomalo čudno da se Stojanović, koji je za svoj Prajd izabrao ikonografiju Đitlerovog mosta, simbola protraćenih državnih para i korupcije, usuđuje da nekome drži pridike. Takođe, u kontekstu junske Parade ponosa se često spominje Arkanova garda i Arkanova kuma, misleći se na Marijanu Mačkicu, čiju priču ste mogli da gledate u VICE dokumentarcu. Ona nije u organizacionom odboru junske Parade ponosa, ali je učesnica junske parade i to joj niko ne može zabraniti, jer niko ne može bilo kome da zabrani da podržava i bori se za svoja prava. Pored Arkanove garde, često na društvenim mrežama vole da spominju i trans aktivistkinju Helenu Vuković, majora Vojske Srbije u penziji u kontekstu ratnih zločina na Kosovu. Sve to predstavlja prljave metode kojima se Parada ponosa Beograda služi da uništi jedan mali, #kriviprajd bez evropske podrške. Udruženje građana „Egal“, kao jedan od organizatora junske Parade ponosa poslao je demanti sajtu „Peščanik“ koji je odbio da ga objavi, zbog čega mu je izrečena javna opomena Saveta za štampu.
Stojanović se i nakon održane junske Parade ponosa oglasio preko tabloidnog portala „Espreso“ gde je ponovio optužbe na račun Helene Vuković, Ponosa Srbije, mene… što samo pokazuje da ih junska parada i dalje žulja, umesto da se fokusiraju na predstojeću septembarsku Paradu ponosa.
Uprkos svim napadima i neslaganjima Parada ponosa Srbije pruža ruku pomirenja i saradnje, jer LGBT zajednica u Srbiji treba da izgradi ujedinjeni front prema vlastima, junska i septembarska Parada ponosa treba da se ujedine u jednu i budu inkluzivne prema svim delovima LGBT zajednice. Sada je lopta u dvorištu Parada ponosa Beograd, da li će to i prihvatiti!
Piše: Predrag Azdejković
