Ne dozvolite da vaše dete bude deo negativne statistike koja govori o broju depresivnih LGBT osoba, osoba koje su izvršile ili razmišljaju o samoubistvu

U Beogradu je u martu ove godine u BGD checkpoint centru za savetovanje i testiranje na HIV i psihosocijalnu podršku gej zajednici počelo održavanje grupa samopodrške za roditelje LGBT osoba. Grupe se organizuju dva puta mesečno, svake druge nedelje. Ove aktivnosti su deo projekta „Psihosocijalna podrška i edukacija roditelja kako bi ušla u proces prihvatanja LGBT identiteta svoje dece“ koji je podržao Balkanski fond za lokalne inicijative i holandska fondacija „Kooperativa holandskih fondacija za Centralnu i Istočnu Evropu – Holandija“. Razgovarali smo sa psihološkinjom Ivanom Čvorović koja vodi grupe samopodrške za roditelje LGBT osoba.
Kako i zašto ste došli na ideju da započnete ovaj projekat?
IČ: Već dve godine u našem centru radi servis psihosocijalne podrške za gej muškarce. Analizirajući iskustva u radu sa korisnicima došli smo do zaključka da je neophodno pružiti podršku i njihovim roditeljima kako bi lakše izašli na kraj sa ličnim i porodičnim problemima. Pored toga, činjenica je da se u Srbiji niko ne bavi podrškom roditeljima LGBT osoba na ovaj način, a mi smatramo da je rad sa njima od velikog značaja za psihosocijalni razvoj i LGBT pojedinca i same porodice.
Kakva su Vaša iskustva u radu sa korisnicima servisa psihosocijalne podrške za gej muškarce?
IČ: Većina korisnika dolazi sa problemima vezanim za svoj seksualni identitet, probleme u partnerskim vezama i problemima neprihvatanja u porodici. Prepreke kao što su ekonomska zavisnost od roditelja, nizak stepen samoprihvatanja i samopouzdanja često su uzrok zbog kojeg veoma retko ili uopšte ne pričaju sa roditeljima u vezi svoje seksualne orijentacije, svojih emotivnih i seksualnih problema.
Tokom rada sa gej muškarcima shvatila sam da im je porodica veoma važna i da je to mesto na kome žele da se osećaju sigurno i smatraju da na to imaju pravo, bez obzira na to da li su svoju seksualnu orijentaciju saopštili svojim roditeljima ili ne. Međutim iz njihovih iskustava se vidi da svoju porodicu i dom u kome žive, nažalost, često doživljavaju kao nesigurno i neprijatno mesto za život. Razlozi za to su brojni, idu od komentara roditelja na razne teme kada se u medijima spomene LGBT populacija, često u vidu govora mržnje, a neki se završavaju fizičkim nasiljem i izbacivanjem dece iz domova. Tako smo na kraju shvatili da, ako ne započnemo i rad sa roditeljima, da će podrška njihovoj deci dati slabije rezultate od očekivanih.
Šta je cilj projekta?
IČ: Naš osnovni cilj je da određenom broju roditelja, koji već znaju za seksualnu orijentaciju svog deteta, pružimo podršku u vidu psihosocijalnog osnaživanja na grupama samopodrške sa krajnjim ciljem boljeg prihvatanja seksualne orijentacije svog deteta. Takođe želimo da pomognemo roditeljima da kroz proces prihvatanja prođu sa što manje bola, što manje negativnih emocija i trauma i da se međusobno bolje razumeju i prihvate onakvi kakvi jesu.
Nakon toga planirali smo da roditelje obučimo tehnikama vršnjačkog rada i da ih na taj način pripremimo da u bliskoj budućnosti rade sa onim roditeljima koji imaju jake predrasude prema homoseksualnoj orijentaciji svoje dece, jer smatramo da niko drugi do onaj roditelj koji je prošao čitav proces prihvatanja može najbolje da pomogne drugom roditelju da prevaziđe predrasude, strahove i krene u proces prihvatanja.
Kakva su Vam dosadašnja iskustva u radu sa roditeljima?
IČ: Pripremajući se za rad sa roditeljima, a kasnije na grupama samopodrške, saznali smo da su osećanja sa kojima se susreću nakon saznanja da je njihovo dete LGBT, jaka krivica da li su na ispravan način odgajali svoje dete, tuga da dete koje su poznavali i voleli više nije to isto dete, strah da li će im dete biti diskriminisano, konfuziju verskih osećanja da li će im dete završiti u paklu, stigmu i sramotu šta će ljudi misliti o njihovom detetu i njima, ali neki roditelji su nakon saznanja za seksualnu orijentaciju svog deteta osetili olakšanje saznavši da je to ono što je mučilo njihovo dete godinama unazad, a nisu mogli na pravi način da mu pomognu. Saznali smo i da se često nakon saznanja, između roditelja i deteta stvori zid ćutanja, da roditelji ne pričaju ni sa kim, da i kada to učine, obraćaju se psihijatrima za podršku i da sami prolaze kroz teške procese prihvatanja svog deteta.
Kakvu promenu želite da postignete kod roditelja?
IČ: Razumeli smo da je najvažnije da roditelji međusobno podele svoja iskustva, da progovore o svemu kroz šta su prolazili i da čuju druge roditelje koji su imali slična iskustva. Želimo da se roditelji oslobode predrasuda, da ponovo steknu uverenje da su oni i njihovo dete dobri i da će biti dobro i što je najvažnije želimo da kroz proces podrške učinimo da njihov odnos sa detetom postane blizak, jak i iskreniji nego ranije.
Poruka roditeljima?
IČ: Kada se nađete u situaciji da vam dete otkrije svoju seksualnu orijentaciju i susretnete se sa burom emocija i nedoumica, molimo vas pomislite kako vaše dete želi da bude iskreno sa vama, da vas voli i da želi dobar odnos sa vama i da je najvažnije ne izgubiti tu misao iz glave, jer puno toga je u vašim rukama. I na kraju, ne dozvolite da sramota, stid i predrasude učine da vaše dete bude deo negativne statistike koja govori o broju depresivnih LGBT osoba, broju LGBT osoba koje su pokušale da izvrše samoubistvo, broju LGBT osoba koje nemaju dom.

Related Posts