U prethodnom broju Optimista objavili smo foto reportažu sa protesta u Beogradu na kojima dominira poruka „Narode, pederi su sa vama“, koja je privukla veliku pažnju medija i javnosti. U ovom broju razgovaramo sa hrabrim mladićem koji je nosio tu poruku, Markom Mihailovićem, asistentom regionalnog programa u organizaciji Civil Rights Defenders.

Kako je došlo do akcije „Narode, pederi su sa vama“?

Zvao me je drug i rekao da su on i par naših prijatelja smislili da odštampaju i ponesu te parole na velikom protestu koji se održavao 8. aprila. Meni je to zvučalo kao odlična ideja i bio sam jako srećan da su se baš moji prijatelji setili da na ovako efektan način pokažu da smo i mi pederi (u stvari, svi LGBT+ ljudi) deo naroda.

Kakve su bile reakcije drugih demonstranata?

Kada smo se spuštali ka protestnoj grupi, odlučili smo da je najbolje da budemo što bliže nezavisnom policijskom sindikatu koji je tog dana protestovao – čisto za slučaj da se nešto desi. Međutim, čim smo podigli te parole, nervoza je nestala. Ono što sam mogao da vidim je da je dosta ljudi gledalo, par ljudi nam je prišlo da kaže kako je to najbolja parola. Svi ljudi koji su meni prilazili su imali pozitivnu reakciju.

Da li je bilo negativnih?

Iskreno, nisam video ni jednu negativnu reakciju. Međutim, ja sam se odvojio od moje grupe čim je krenula šetnja, a prijatelji su mi rekla da su im u par navrata dobacivali i da im je neki dečko rekao da sklone parolu. Imam utisak da ljudi koji bi možda 2010. godina nasrnuli na nas – sada to ne smeju jer imaju neku zabludu da su LGBT+ ljudi posebno zaštićeni od policije, iako to nije tačno – drago mi je da bar oni imaju taj utisak, jer ih očigledno sprečava (u nekoj meri) da fizički napadaju one koje percipiraju kao LGBT+.

Kasnije smo mogli da vidimo i poljubac za Informer. Za to je trebalo hrabrosti?

Poljubac se desio sasvim spontano; na taj protest sam išao sa dečkom sa kojim sam u to vreme počeo da se viđam, kada nam je prišla devojka koja je fotkala tu akciju sa Informerom – samo smo se pogledali u oči i – poljubac se desio. Zanimljivo je da nam je mnogo ljudi pisalo i hvalilo našu hrabrost. Mislim da je to dobra indikacija u kakvom je stanju LGBT+ zajednica kada je potrebno hrabrosti poljubiti nekoga ko ti se sviđa. Ja ne osećam nikakvu sramotu ili osećaj niže vrednosti jer sam gej, i ne dozvoljavam da me pogrešne vrednosti u društvu sprečavaju da budem slobodan, a posebno da mi ulivaju strah kada treba da uradim nešto bezazleno i prirodno poput poljupca. Tako da hrabrosti nije bilo, samo jako sladak dečko pored mene… Kasnije smo celu protestnu šetnju prošetali držeći se za ruke – i opet nismo naleteli ni na kakve reakcije.

Zašto si ti učestvovao na protestima?

Jer sam osetio potrebu da pokažem nezadovoljstvo stanjem u politici i medijima, a takođe jer imam ustavom zagarantovano pravo da to uradim. Ovo bi trebalo da bude asocijacija na zabrane koje je prajd trpeo mnogo godina gde je bilo nemoguće javnim protestom pokazati da smo kao zajednica žrtve diskriminacije, nasilja i da smo nejednaki i pred zakonom i u društvu.

Koliko je važna ta LGBT vidljivost na protestima?

Osećam da je konačno došlo vreme da se razbije zabluda koji većinska populacija ima o LGBT+ ljudima, gde misle da smo mi neki „specijalni ljudi“, neko ko ne deli probleme koji muče prosečnog stanovnika Srbije. Veliko poštovanje dajem ljudima koji ponosno nose duginu zastavu na mestu gde je tako veliki broj ljudi poput ne-LGBT+ protesta, vidljivost LGBT+ zajednice doprinosi senzibilizaciji društva jer im pokazuju da smo tu sa ostalim građanima, da postojimo, da delimo probleme običnog građanina, iako nas dodatno mori problem diskriminacije i incidenata zločina iz mržnje prema LGBT+.

Koliko vidiš da se LGBT populacija uopšte zanima za aktivizam i politiku?

Mislim da u društvu generalno vlada velika indiferentnost kada se radi o političkom i aktivističkom angažovanju. Iako mi je jasno da su ljudi obeshrabreni situacijom u kojoj su partokratija i korupcija apsolutno dominantni, a praktično svi mediji služe za stranačku promociju i serviranje malicioznih laži, mislim da je u ovom trenutku potrebno više glasnih i vidljivih ljudi koji se ne plaše da iznesu stav i pokažu da zdrav razum i prave vrednosti (sloboda i jednakost) valjda i dalje postoje.

Kako promeniti činjenicu da u LGBT aktivizmu ima sve manje ljudi?

Ljudi u Srbiji pokazuju veliku ravnodušnost kada se radi o odbrani sopstvenih prava. Sistem i socio-političke okolnosti u kojima živimo doveli su do toga da ljudi nemaju poverenje u to da je moguće izdejstvovati promene. Zaboravili su da su oni ti koji imaju snagu da iniciraju i iznesu promene. Nadam se da uskoro dolazi talas nekih novih lica i ideja u LGBT+ aktivizmu. Što se tiče LGBT+ kulture – upravo sada svedočimo rađanje dreg scene u Beogradu, što me čini jako srećnim.

A šta nam rade mlađe LGBT generacije?

Deluje mi kao da su klinci koji sada počinju da izlaze mnogo više queer i skloniji da se igraju sa rodnim identitetom nego što su prethodne generacije bile. Mislim da su queer i gender non-conforming ljudi novi talas panka i pobune protiv veštački nametnutih pravila oblačenja/ponašanja koji ne služe ničemu osim gašenju individualnosti, kreativnosti i slobode.

Koji su planovi za naredne proteste?

Jako se radujem Paradi Ponosa 2017. godine koja će se održati 17. septembra i Pride nedelji koja počinje 11. Nadam se da će ove godine doći još više ljudi i da će nam se pridružiti ljudi koji su bili na protestima posle izbora i protestima koje organizuje inicijativa „Ne davimo Beograd“. Nadam se da je više ljudi razumelo da prajd pokušava da ukaže na kršenja ljudskih prava LGBT+ zajednice i da zagovara jednakost; poboljšanje položaja LGBT+ zajednice znači i veće poštovanje ljudskih prava svih građana i građanki.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.