Jedan od događaja koji je obeležio kraj maja u Beogradu svakako je bio i dolazak Andreja Pejića. Napokon. Tek što je Verica Rakočević održala reviju na kojoj je poznati maneken trebalo da nastupi a nije zbog previsokog honorara koji je tražio, androgeni model se našao u ulozi DJ-a u Mixer House. Sve u cilju zagrevanja za koncert benda „Depeche mode“.
Ali ne samo to. Stigao je da izjavi kako je odrastao uz Brenu i da zalegne u krevet sa Jelenom Karleušom. Među svim javnim ličnostima u Srbiji, JK je jedina zvezda koju je Andrej želeo da upozna. Brena je ostala tamo gde joj je i mesto. U detinjstvu, u kasnim ranim devedesetim godinama. Kao simbol Jugoslavije koja je nestajala i u kojoj je, 1991.godine, rođen Andrej Pejić.
Provokativni editorijal i behind the scene video uzburkao je duhove. Što se javnih ličnosti tiče sve je ostalo na škrgutanju zubima. Suzdržali su se a šta su mislili – znamo. Jer, Andrej je svetska senzacija, zvezda modnih pista oko kojih se tiska planetarni džetset. On je tamo gde bi svi želeli da budu. Mesto koje zauzima u creme de la creme krugovima ravno je mestu Novaka Đokovića. Sme li neko da se usudi da kaže da to nije tačno? Drugo je pitanje kojim se „brendom“ Srbija ponosi a koji bi najradije prećutala.
Andrej Pejić je rođen u Tuzli. Mešovitog je porekla. Srbima u toj preraspodeli pripada 50 posto. Ali nisu nešto zapeli da se otimaju za svoj procenat. Sve što bi trebalo da znate o Andreju Pejiću, njegovom poreklu i postjugoslovenskim društvima napisala je Dubravka Ugrešić u tekstu „Spektakularna figa“. Nazvala ga je veličanstvenom pesnicom koja je pogodila sve zadrte balkanske njuške. Prekrasnim jednorogom koji je razglobio okamenjene skelete predrasuda, klišea i mitova. Osvetom, na neki način. I, na koncu, lepotanom koji je pobegao na vreme. Zahvaljujući tome, Andrej danas svojim nekadašnjim sunarodnicima može da ispostavi cenu kad god požele da se očešu o njegovu slavu. Ili zakite delićem iste.
Glupo je pozivati se na patriotizam i korene. Prvo, ta vrsta patetike nema nikakve veze sa logikom profesionalizma, drugo sa priličnom sigurnošću možemo da pretpostavimo šta bi se sa Andrejem Pejićem dogodilo da je ostao ovde. Da li bi ga popularni kreatori uopšte primili na kasting?
„Prekrasni jednorog“ bio bi tek jedan u nizu anksioznih autsajdera koji žive u večitom strahu od fizičkog i psihičkog i maltretiranja. I danas, kada je svetska zvezda, njegov dolazak u „otadžbinu“ obezbeđivale su desetine policajaca. To nas vraća na editorijal i video.
Ono što su javne ličnosti prećutale, poručili su anonimusi na društvenim mrežama. Objavio sam pet, šest vesti o dolasku Andreja Pejića i njegovom boravku u Beogradu. Ispod svake, šerovane na zvanične fan stranice online magazina, bilo je barem trideset poruka mržnje. O uvredama i optužbama za bolest i izopačenost da ne govorimo. Ne sećam se da je bilo koja javna ličnost reagovala ili da je to bilo kome ozbiljnije zasmetalo. Osim one sa kojom se Andrej fotografisao. Prema tome, maneken nije pogrešio.
I njegova želja da upozna jednu jedinu ovdašnju javnu ličnost je takođe šamarčina. Sasvim jasna poruka. O onima koji su pokušavali da se na sve načine islikaju sa modelom te večeri misleći valjda da je Andrej isto što i Žarko iz Velikog brata – nema šta da se kaže. Lično, drago mi je što je maneken držao do sebe. Ti koji bi danas pućili usta u kadru sa njim sutra bi uradili isto pored Saške Karan.
Andrej je sada na sigurnom. Jedan društveni događaj zamenjuje drugi, video sa Jelenom Karleušom je na sajtu You Tube odgledan na desetine hiljada puta i sve polako klizi u zaborav. Rešio sam da potegnem desnicu. Pre nekoliko dana, objavio sam fotografije iz brazilskog Vogue-a na kojima je maneken, konačno, k’o od majke rođen. Samo je ručicama prekrio „ponos“. Urlao je i putni i namerni. Samo, jalovo. Karavan je prošao, kao i savremenost za kojom kaskamo. Ipak, beskrajno mi je drago zbog stresa koji sam im priredio.
Piše: Milan Nikolić
