Ako izuzmemo homofobne ispade, uočljivo je da se pre objavljivanja snimka često moglo videti „To Vaso pokaži im kako Srbin jebe“, dok je nakon saznanja o pasivnoj ulozi Nestorovića dominantna tema postala njegova feminizacija.

Letimičan pogled na medijske tekstove poslednjih meseci odao bi jako pozitivan utisak o stanju LGBT prava u Srbiji. Vidljivost nikad veća! Imamo prvog domaćeg gej repera, gej aktivista je ponosno ušetao u kuću „Velikog brata“, a od nedavno se možemo pohvaliti i svetski poznatim gej porno glumcem. Mašala!
Čak su i novinari poprilično fino sve teme pokrili, lepo napisano, politički korektno, uredno opisane čak i poze u kojima se „Karleušin anđeo“ našao u svom prvom ostvarenju za odrasle. Da nema one nesrećne opcije „komentara čitalaca“ pomislio bih da sam u najmanju ruku u nekoj skandinavskoj zemlji.
Međutim, „glas naroda“ očekivano poražavajući. Danima su se vodile ostrašćene polemike na društvenim mrežama pri čemu je osnovna linija konfrontacije, kao i uvek, između tradicionalista i moralista koji se skandalizuju što se to „objavljuje na sajtovima koje čitaju i deca“ i liberala koji su kao i uvek u fazonu „svako ima pravo da radi šta hoće“. Kao i u slučajevima bilo kog seksualno eksplicitnog materijala postavlja se pitanje – da li imamo pravo na svoje telo, da ga javno pokazujemo i koristimo u koju god hoćemo svrhu? Da li je sramota biti (gej) porno glumac? Argumenti su identični i uglavnom se vrte oko moralnih načela, dekadencije, bluda… te se njima ne bih puno ni bavio. Ipak, ono što je značajno, posebno iz feminističkog aspekta posmatrano, jeste nejednaka reprezentacija muških i ženskih aktera u porno industriji pri čemu se negativne etikete lepe isključivo ženama, što je direktni indikator mizoginije i duboko ukorenjenog patrijarhata. Odnos femininog kao podređenog internalizuje se putem socijalizacije i reflektuje u svim sferama društvenih odnosa, samim tim i u gej odnosima. U kontekstu gej porno filmova, uvek su jasno vidljive pozicije moći pri čemu „aktivni“ akter ostvaruje dominaciju nad „pasivnim“, na isti način na koji muškarac dominira nad ženom. Kritikujući pornografiju određene, uglavnom radikalne, feministkinje naglašavaju upravo sistem moći i dominacije, dok teoretičarka Gloria Steinem tvrdi da je „bez obzira kog su roda učesnici svaka pornografija imitacija odnosa muško-žensko, paradigme osvajač-žrtva i oslikava porobljenu ženu i muškog zapovednika“. Posmatrajmo to kroz prizmu teorije maskuliniteta sociološkinje R.W Connell koja pravi podelu na hegemoni (društveno ukorenjeni) maskulinitet kao najviši na hijerarhijskoj lestvici, kome su podređeni svi drugi oblici maskuliniteta, pri čemu je najgore pozicioniran homoseksualni. Zbog čega je to tako? Jednostavno, samim seksualnim činom u kome muškarac preuzima ulogu „pasivnog“ i podređenog on se „feminizuje“ i napušta poziciju moći i dominacije koju mu obezbeđuje njegova muškost. Simbolički, on postaje ženom.
Ovaj koncept može se prepoznati među komentarima čitalaca na portalima koji su prenosili vest o Vasinom novom zanimanju. Ako izuzmemo homofobne ispade, uočljivo je da se pre objavljivanja snimka često moglo videti „To Vaso pokaži im kako Srbin jebe“, dok je nakon saznanja o pasivnoj ulozi Nestorovića dominantna tema postala njegova feminizacija. „Nešto sam i razočaran zato što nije on koji kara, ali dečko je rođen da bude pasivna kučkica. Nek radi ono u čemu je dobar“ je jedan od komentara koji ovo oslikavaju. Već sama konstrukcija „pasivna kučkica“ ukazuje na submisivnost ženskog (seksualnog) identiteta. Još neki od komentara koji jasno ocrtavaju ovu pojavu: „Vasa je bas onako – ženica. Gledao sam neki intervju koji je dao ranije i zvuči kao jedna fina ženica. Na slikama izgleda kao macho man ali kad progovori…“ ; „Tako izgleda, nabildovan, mačo, sa tom bradom, kao neka muškarcina, a u stvari…hahaha. Ko zna koliko takvih walks among us, a prave se da su neki džiberi“ ; „Ovo nisu muškarci za početak“. Konstantno se u komentarima negira Vasina muškost, pravi jasna distinkcija između njegovog vizuelnog identiteta koji je „mačo“ i njegove „prave prirode“ u koju se učitavaju feminine karakteristike kako bi se objasnila submisivnost njegove seksualne uloge i napravila jasna distanca između „pravih“ muškaraca i „tih nekih drugih“. Isti mehanizam se koristi uopšteno za gej populaciju i po mom mišljenju glavni je razlog izražene homofobije među populacijom heteroseksualnih muškaraca. Emancipacija žena i uspesi feminističke politike iz korena su promenili muško-ženske odnose i poljuljali same osnove konstruisanja muškog identiteta, koje kvir politika dodatno razara. Povećana vidljivost alternativnih oblika maskuliniteta, na prvom mestu homoseksualnog, dovodi do „krize muškosti“, odnosno do preispitivanja i postepene promene tradicionalnog hegemonog maskuliniteta koji se smatra neupitnim. Muškarci koji su socijalizovani na tradicionalni način ne mogu da se snađu u novim okolnostima što stvara anksioznost, nesigurnost, nerazumevanje i na kraju nasilje prema svemu što je drugačije i što ih ugrožava. Kriza maskuliniteta, pre nego teza o „latentnoj homoseksualnosti“, po mom mišljenju objašnjava visok stepen homofobije u društvu.
Tranzicija maskuliniteta je samo jedan od procesa koji je započet, a čiji se rezultat ne može predvideti. Mediji, pop kultura, modna industrija, alternativni oblici života… konstantno po malo utiču na muškost koja traži načine da se tome prilagodi, ili odupre. Kao i svi procesi koji ruše status quo, naravno da i ovaj nailazi na jak otpor koji pokušava da blokira svaku indikaciju promene. U tom kontekstu, jedan naizgled marginalni porno film je u stanju da pokrene lavinu za koju ne znamo gde nas može odvesti.
Piše: Nemanja M.

Related Posts